Санација и ремедијација градске депоније у граду Пироту ( ИИ фаза )

Tehnička specifikacija - nesanitarna deponija Pirot - 2 faza.docx ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК – ТЕХНИЧКА СПЕЦИФИКАЦИЈА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ РАДОВА НА САНАЦИЈИ И РЕКУЛТИВАЦИЈИ НЕСАНИТАРНЕ ДЕПОНИЈЕ ПИРОТ, к.п. бр. 2181/6, 2181/1, 2182, 2183, 2184, 2185, 2186, 2187, 2188, 2189, 6568/23, 6568/9, 6568/8, 2140, 2139/1, 2138/1, 2137/1, 2137/2, 2137/6, 2136/1, 2135/2, 2134/2, 2133/2, 2132/3, 6568/28, 6568/40, 2130/3, 2132/1, 2130/1, 6568/29, 2181/4, 2181/5, 2190/1, 2190/4, 6568/30, 6568/33, 6568/32, 2131/2 КО Пирот САДРЖАЈ: 1.1.Законски основ:2 1.2.ОПШТИ ПОДАЦИ3 1.3.ПОДАЦИ О ЛОКАЦИЈИ4 1.4.ПОСТОЈЕЋА ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА4 1.5.1.Опис контаминиране локације6 1.5.1.1.Географски положај локације и копија КТ плана6 1.5.1.2.Подаци о површини и намени локације7 1.5.1.3.Приближна површина и/или запремина потенцијално захваћена загађењем9 2.Приказ предложеног решења санације11 2.1.Опис планираних активности12 2.2.Приказ технологије третирања (прерада, рециклажа, одлагање и сл.) свих врста отпадних материја20 2.3.Начин поступања са отпадом насталим као последица загађења и примењене мере санације и рекултивације23 2.3.1.Услови и мере заштите животне средине, односно услови заштите природe23 2.3.2.Стручни надзор и интерне мере контроле које обезбеђују одговарајуће извршење ефикасности планираних мера25 2.3.3.Интерне мере контроле које укуључују и програм мониторинга како би се пратио ток санације, односно смањење ризика по људско здравље и животну средину26 Законски основ: Све радове је потребно извести у складу са; Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС", број 72/2009, 81/2009-испр., 64/2010-одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-одлука УС, 50/2013-одлука УС, 98/2013-одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019-др.закон, 9/2020, 52/2021 и 62/23), Законом о управљању отпадом (“Сл. гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 14/2016 и 95/2018-др. Закон и 35/23), Правилником о методологији за израду пројеката санације и ремедијације („Сл.гласник РС", број 74/2015), Пројектним задатком – Техничком спецификацијом која је саставни део конкурсне документације, Пројектом санације и рекултивације Несанитарне депоније у Пироту на к.п. бр. 2181/6, 2181/1, 2182, 2183, 2184, 2185, 2186, 2187, 2188, 2189, 6568/23, 6568/9, 6568/8, 2140, 2139/1, 2138/1, 2137/1, 2137/2, 2137/6, 2136/1, 2135/2, 2134/2, 2133/2, 2132/3, 6568/28, 6568/40, 2130/3, 2132/1, 2130/1, 6568/29, 2181/4, 2181/5, 2190/1, 2190/4, 6568/30, 6568/33, 6568/32, 2131/2, Пирот, који је добио сагласност Министарства заштите животне средине, број решења 19-00-00555/2025-06 од 01.07.2025. важећим прописима Републике Србије за одговарајућу област, стандардима и ситуацијом на терену. ОПШТИ ПОДАЦИ Наручилац: Регионална депонија Пирот, Мунтина Падина бб Инвеститор: Град Пирот, Градска управа Града Пирота Објекат: Несанитарна депонија у Пироту Инвеститор Град Пирот Број становника града Пирота 49.894 Подаци о несанитарној депонији Локација Несанитарна депонија Пирот к.п. бр. 2181/6, 2181/1, 2182, 2183, 2184, 2185, 2186, 2187, 2188, 2189, 6568/23, 6568/9, 6568/8, 2140, 2139/1, 2138/1, 2137/1, 2137/2, 2137/6, 2136/1, 2135/2, 2134/2, 2133/2, 2132/3, 6568/28, 6568/40, 2130/3, 2132/1, 2130/1, 6568/29, 2181/4, 2181/5, 2190/1, 2190/4, 6568/30, 6568/33, 6568/32, 2131/2 Растојање од центра града Пирота 2 km Плански документ / Информација о локацији 2181/6, 2181/1, 2182, 2183, 2184, 2185, 2186, 2187, 2188, 2189, 6568/23, 6568/9, 6568/8, 2140, 2139/1, 2138/1, 2137/1, 2137/2, 2137/6, 2136/1, 2135/2, 2134/2, 2133/2, 2132/3, 6568/28, 6568/40, 2130/3, 2132/1, 2130/1, 6568/29, 2181/4, 2181/5, 2190/1, 2190/4, 6568/30, 6568/33, 6568/32, 2131/2 Површина 5ha Приступ локацији kатегорисани IIa Период депоновања 1990. – 2013. године Количина отпада 469 262,00 m3 ПОДАЦИ О ЛОКАЦИЈИ Постојећа несанитарна депонија је била у употреби од 1990. до 2013. године, смештена је у садашњој индустријској зони, а у односу на најближе стамбене објекате налази се на око 400 м (посматрано ваздушном линијом). Несанитарна депонија је формирана на следећим катастарским парцелама к.п. 2181/6, 2181/1, 2182, 2183, 2184, 2185, 2186, 2187, 2188, 2189, 6568/23, 6568/9, 6568/8, 2140, 2139/1, 2138/1, 2137/1, 2137/2, 2137/6, 2136/1, 2135/2, 2134/2, 2133/2, 2132/3, 6568/28, 6568/40, 2130/3, 2132/1, 2130/1, 6568/29, 2181/4, 2181/5, 2190/1, 2190/4, 6568/30, 6568/33, 6568/32, 2131/2 у Пироту. Приступа јој се са државног пута IIa реда, који се од изградње нове приступне саобраћајнице на аутопут Београд – Софија, не користи у свакодневној употреби. У хидролошком смислу, предметни простор депоније смештен је у зони хидрауличке везе подземних и површинских вода. Несанитарна депонија се налази у непосредној близини реке Нишаве, која је у најужем делу од тела депоније удаљена око 100 метара. Површина захваћена депонованим отпадом заузима простор од око 5 ha. Одлагање отпада вршено је без претходне припреме, селекције и контроле. Дубина слоја отпада је око 10 m. Нивелацијски се разликују две зоне и то: западна и југоисточна зона. Тело депоније је у већој мери прекривено земљаним материјалом и обрасло је ниском вегетацијом и растињем. Слика 1. Позиција несанитарне депоније Пирот ПОСТОЈЕЋА ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА Од претходно израђене пројектне документације везане за несанитарну депонију у Пироту, Инвеститор поседује и биће достављена Извршиоцу по потписивању Уговора: Пројектом санације и рекултивације Несанитарне депоније у Пироту на к.п. бр. 2181/6, 2181/1, 2182, 2183, 2184, 2185, 2186, 2187, 2188, 2189, 6568/23, 6568/9, 6568/8, 2140, 2139/1, 2138/1, 2137/1, 2137/2, 2137/6, 2136/1, 2135/2, 2134/2, 2133/2, 2132/3, 6568/28, 6568/40, 2130/3, 2132/1, 2130/1, 6568/29, 2181/4, 2181/5, 2190/1, 2190/4, 6568/30, 6568/33, 6568/32, 2131/2, Пирот, који је добио сагласност Министарства заштите животне средине, број решења 19-00-00555/2025-06 од 01.07.2025, са Елаборатом о истражним радовима изведеним за потребе израде пројекта Опис контаминиране локације Географски положај локације и копија КТ плана Слика 1.5.2 1 Положај града Пирота и Пиротског округа на карти Републике Србије Микролокација Постојећа несанитарна депонија је била у употреби од 1990. до 2013. године, смештена је у садашњој индустријској зони, а у односу на најближе стамбене објекате налази се на око 400 m (посматрано ваздушном линијом). Несанитарна депонија је формирана на следећим катастарским парцелама КП бр. 2181/6, 2181/1, 2182, 2183, 2184, 2185, 2186, 2187, 2188, 2189, 6568/23, 6568/9, 6568/8, 2140, 2139/1, 2138/1, 2137/1, 2137/2, 2137/6, 2136/1, 2135/2, 2134/2, 2133/2, 2132/3, 6568/28, 6568/40, 2130/3, 2132/1, 2130/1, 6568/29, 2181/4, 2181/5, 2190/1, 2190/4, 6568/30, 6568/33, 6568/32, 2131/2 у Пироту. Приступа јој се са државног пута IIa реда, који се од изградње нове приступне саобраћајнице на аутопут Београд – Софија, не користи у свакодневној употреби. У хидролошком смислу, предметни простор депоније смештен је у зони хидрауличке везе подземних и површинских вода. Несанитарна депонија се налази у непосредној близини реке Нишаве, која је у најужем делу од тела депоније удаљена око 100 метара. Површина захваћена депонованим отпадом заузима простор од око 5 ha. Одлагање отпада вршено је без претходне припреме, селекције и контроле. Дубина слоја отпада је око 10 m. Нивелацијски се разликују две зоне и то: западна и југоисточна зона. Тело депоније је у већој мери прекривено земљаним материјалом и обрасло је ниском вегетацијом и растињем. Слика 1.5.2 2 Микролокација несанитарне депоније у Пироту На око 100 m налази се индустријска зона, док на 500 m се налазе прва стамбена насеља. На раздаљини од око 2 km ваздушном линијом налази се активна санитарна депонија и Регионални центар за управљање отпадом Пироту. Са јужне стране депоније налази се ограда која разграничава депонију од предузећа које се налази поред. Са источне и североисточне стране депонија је оивичена путем, док је са западне стране оивичена државним путем IIa реда и реком Нишавом. Сама депонија није ограђена, нити је постојала икаква контрола улаза и евидентирање масе камиона који врши депоновање. Подаци о површини и намени локације Постојећа несанитарна депонија у Пироту смештена је у садашњој индустријској зони, а у односу на најближе стамбене објекате налази се на око 400 m (посматрано ваздушном линијом). Била је у употреби у периоду од 1990. до 2013. године. Депонији се приступа се са државног пута IIa реда, који се од изградње нове приступне саобраћајнице на аутопут Београд – Софија, не користи у свакодневној употреби. У хидролошком смислу, предметни простор депоније смештен је у зони хидрауличке везе подземних и површинских вода. Несанитарна депонија се налази у непосредној близини реке Нишаве, која је у најужем делу од тела депоније удаљена око 100 метара. Површина захваћена депонованим отпадом заузима простор од око 5 ha. Одлагање отпада вршено је без претходне припреме, селекције и контроле. Дубина слоја отпада је око 16 m. Нивелацијски се разликују две зоне и то: западна и југоисточна зона. Тело депоније је у већој мери прекривено земљаним и грађевинским материјалом и обрасло је ниском вегетацијом и растињем. Слика 1.5.2.8. Несанитарна депонија у Пироту На локацији не постоје никакви објекти, депонија није ограђена и не постоји колска вага на улазу, нити се врши мониторинг медијума животне средине. У непосредној близини депоније налази се фабрика Tigar Tyres, а сама депонија се налази у индустријској зони. Слика 1.5.2.9. Одлагани грађевински отпад на телу депоније Слика 1.5.2.10. Неактивна страна депоније обрасла растињем Приближна површина и/или запремина потенцијално захваћена загађењем Површина депоније На основу истражних радова који су обухватили геодетско снимање постојеће несанитарне депоније дефинисана је граница тела депоније, чиме је добијено да површина коју заузима несанитарна депонија – сметлиште чврстог комуналног отпада износи cca 49 500 m2. Запремина депоније На основу геодетског снимка „нултог“ стања, као и геодетског снимка постојећег стања, применом софтвера Civil 3D, али и на основу добијених резултата приказаних у елаборату геофизике, измоделовано је 3D постојеће тела депоније. На основу израђеног 3D модела одређена је и количина несабијеног одложеног отпада на предметној депонији, и она износи око 522 000 m3. Морфолошки састав отпада Морфолошки састав отпада представља масени удео одређених врста отпада у карактеристичном узорку. На морфолошки састав утиче број становника предметне локације, клима, географски положај, годишње доба, економска ситуација и типологија насеља. У склопу истражних радова, извршено је и одређивање масених удела појединачних фракција према класама крупноће на постојећој несанитарној депонији. Одређивање масене дистрибуције материјала према класама крупноће на несанитарној депонији у Пироту, односно морфолошког састава отпада обухватило је, првенствено ископ отпадног материјала на местима предвиђеним за постављање истражних биотрнова помоћу кашике багера, и то површинског слоја до дубине 3 m, за укупно 3 биотрна. Као резултат наведеног поступка добијене су следеће фракције: прва, крупна фракција, коју чине честице веће од 80 mm, друга, ситна фракција коју чини честице мање од 80 mm, и веће од 40 mm, трећа, ситна фракција коју чине честице мање од 40 mm, и веће од 20 mm, четврста, најситнија, чије су честице мање од 20 mm, којој је измерена запремина и удео у укупној запремини комплетног узорка. На графику на слици 1.5.5.1 приказане су сумиране добијене вредности за уделе фракција отпада по класама крупноће. Слика 1.5.5.1. Масени удели појединачних фракција отпада композитног узорка по „вертикали“ Обзиром на старост депоније, морфолошки састав није могао јасно да се дефинише, па је могло само да се закључи да је у фракцији већој од 80 mm био значајан удео пластичног отпада. Приказ предложеног решења санације Пројектно решење, као и одређивање поступка санације и рекултивације несанитарне депоније чврстог комуналног отпада у Пироту, дато је у складу са Правилником о методологији за израду пројеката санације и рекултивације („Службени гласник РС“, бр. 74/2015). Овај Правилник, издат од стране Министарства за пољопривреду и заштиту животне средине Републике Србије, разликује четири групе несанитарних депонија и садржи поступке за израду пројеката санације сваке од група. Према Правилнику несанитарне депоније се могу поделити на: А. несанитарне депоније – сметлишта која се коначно затварају; Б. несанитарне депоније - смeтлиштa, кoja ћe сe кoристити дo три гoдинe; В. несанитарне депоније – сметлишта, која ће се користити пет и више година; Г. нeсaнитaрнe дeпoниje - смeтлиштa кoja дирeктнo угрoжaвajу извoриштa вoдoснaбдeвaњa (бeз oбзирa нa вeличину и вeк eксплoaтaциje). Имајући у виду пројектни задатак којим је задат циљ израде пројектне документације, а односи се на престанак неконтролисаног депоновања на несанитару депонију у Пироту и његово коначно затварање, предметно несанитарно сметлиште према Правилнику спада у групу А. – несанитарних депонија – сметлишта која се коначно затварају. Усвојена варијанта техничког решења: Ова варијанта техничког решења такође предвиђа обликовање тела депоније тако да се постојећа количина отпада прерасподељује на тренутној локацији, и да се косине стабилизују на нагиб 1:2,5. Битна карактеристика овог решења је што је предвиђено да се површина депоније користи за уградњу соларних панела. Пројектом је предвиђена уградња подлоге, са једне стране носивост подлоге, а са друге стране нагиб косина за поставњање соларних панела. Одложени отпад пакује тако да се постојећи отпад стабилизује и прерасподељује до коте 380 mnm. Опис планираних активности Пре усвајања решења урађена је анализа стабилности завршне косине депоније. Користећи софтверски пакет GEO 5, урађена је провера стабилности депоније, са новопројектованим косинама нагиба 1:2.5. Анализирана су два „критична“ профила, према методу провере EN 1997 – DA1 (provera stabilnosti kosine – Bishop). На основу урађених анализа утврђено је да тренутне косине депоније не задовољавају услове стабилности, док пројектоване косине нагиба 1:2.5 задовољавају. ПРЕДВИЂЕНЕ АКТИВНОСТИ У САНАЦИЈИ ДЕПОНИЈЕ: Убрзано контролисано отплињавање депонијског гаса и то са зона тела депоније на којима ће се вршити прерасподела маса у циљу формирања стабилног тела депоније са јасним границама отпада и косинама стабилног нагиба. Прерасподелу маса отпада који се налази ван граница парцеле, као и ван новопројектоване границе тела депоније, али и у циљу обезбеђивања стабилности тела депоније, на површину тела депоније до коте 380 mnm. Одлагање и третман (који укључује поновно искоришћење и/или одлагање) материјала уз претходну анализу акредитоване лабораторије, а који има карактер комуналног отпада. Постављање система за управљање депонијским гасом, који обухвата уградњу биотрнова на рекултивисаном телу депоније. Формирање приступног пута на тело депоније. Формирање подлоге за уградњу соларних панела. Формирање ободних бетонских канала за прикупљање атмосферских падавина са санираног и рекултивисаног тела депоније. Техничка и биолошка рекултивација тела депоније коришћењем законском регулативом дефинисаних слојева за затварање несанитараних депонија. Постављање ограде и капије за контролисан улаз и излаз на несанитарну депонију Уградња пијезометара за мониторинг подземне воде. Имајући у виду да је санација депоније подељена у две фазе, у наредном делу дат је опис појединих врста радова у свим фазама, а врсте и количине радова које су предмет ове фазе санације могу се видети у обрасцу структуре цене – предмеру и предрачуну који је саставни део конкурсне документације. Убрзано контролисано отплињавање На основу података о површини и количини отпада који је потребно прерасподелити према раније описаном поступку, претходно је потребно извшити убрзано контролисано отплињавање исте. Критичне зоне на којима ће бити примењена технологија отлињавања, пре свега се односе на део депоније који ће се потпуно ископати и преместити на главни део тела депоније, као и на телу депоније где ће се вршити ископ отпада у циљу формирања приступног пута и ставилизације косина управо прерасподелом маса и фомирањем косина нагиба 1:2,5 и берми ширине 4 m на котама 364 mnm и 372 mnm. У нумеричкој документацији овог Пројекта приказана је и количина отпада коју је потребно убрзано отплинити како би се могло приступити прерасподели маса. Без обзира на процењену вредност трајања отплињавања једне зоне, процес се понавља све до момента када се концентрација метана не спусти на вредност испод 1 % и буде константна, чиме се сматра да је депонија достигла стабилне и безбедне услове за даље планиране радове. По отплињавању једне зоне, постројење се преноси и инсталира на следећој, и све тако док се не отплини цела површина комуналног отпада до дубине 3,5 m, колика је зона утицаја биотрна. На слици број 1.5.7.1. приказане су приказане су дубине постојећег депонованог отпада на депонији на основу истражних радова и моделовања терена, а на слици 1.5.7.2. предложене су зоне отплињавања првог слоја отпада до дубине од 3,5 m (наранџаста поља) и од 3,5 m до 7 m (жута поља). Слика 1.5.7. 1 - Шематски приказ зона дубина депонованог отпада Слика 1.5.7. 2 - Шематски приказ зона убрзаног контролисаног отплињавања По отплињавању прве зоне могуће је вршити ископ и прерасподелу отпадног материјала према претходно описаном поступку, и тако редом док се не рашчисти предвиђена површина до задате дубине. Технологија убрзаног контролисаног отплињавања приказана је кроз поглавље Приказ технологије третирања (прерада, рециклажа, одлагање и сл.) свих врста отпадних материја. Прерасподела маса У циљу формирања стабилног тела депоније са јасно дефинисаном границом која је у границама парцеле, потребно је извршити прерасподелу маса постојећег отпада. Како је већ раније описано, на основу постојећег геодетског снимка „нултог“ стања и новог геодетског снимка постојећег стања, применом софтвера Civil 3D је формиран 3D модел постојећег тела депоније, на основу ког је одређена количина одложеног отпада на депонији у Пироту. Упоредном анализом постојеће границе тела депоније, границе парцеле, као и новопројектоване границе санираног тела депоније, извршен је прорачун количина отпада које се морају прерасподелити како би се стекли услови за формирање стабилног тела депоније. Захтеви које је било потребно испунити како би се на предметној локацији, узимајући у обзир површину, количину и врсту постојећег отпада, као и површину парцеле, пре свега су се односили на резултате добијене геомеханичким истраживањима. Прорачуном стабилности косина на постојећој депонији, добијен је угао нагиба α=33,6⁰, што значи дa је потребно извршити прерасподелу масе како би се обезбедила стабилност. С тим у вези, узимајући у обзир споменуту велику денивелацију терена, али и запремину коју је потребно обезбедити за одлагање отпада, пројектно решење у смислу стабилности косина, обухвата формирање косина нагиба 1:2,5, уз формирање берми ширине 4 m. Извршеним калкулацијама количина и 3D моделовањем тела депоније, новопројектована површина санираног тела депоније ће износити око 49 480 m2, док ће новопројектована кота до које ће се вршити прерасподела отпада у висину, износити 380 mnm. Берме ширине 4 m, која ће имати улогу у стабилизацији косина тела депоније, али и у омогућавању приступа будућем систему за управљање депонијског гаса, а уједно ће представљати и трасу за одлагање отпада потребно је формирати целом дужином тела депоније, и то на котама 364 mnm и 372 mnm. Овим ће се постојеће, стрме косине санирати и обезбедити њихова стабилност. Прерасподела маса отпадног материјала ће се вршити тако да се премештен отпад одмах нивелише и сабија. Извршену прерасподелу маса мора пратити компактовање прераспоређеног материјала и то до остварења модула стишљивости од Ms>5 MРa, одређеним истражним геомеханичким радовима, приказаним у Елаборату о геотехничким истражним радовима на несанитарној депонији у Пироту из 2019. Количине отпада чију је прерасподелу потребно извршити приказане су кроз нумеричку документацију овог Пројекта. На следећој слици приказана је шема пројектоване прерасподеле маса на предметној депонији. Слика 1.5.7. 3 - Шема прерасподеле маса отпада Пре почетка радова на прерасподели маса, а у складу са постојећим стањем, односно затеченим стањем распрострањеног отпада, у циљу безбедног извођења радова, потребно је извршити убрзано контролисано отплињавање критичних зона отпада који ће се премештати. Употребом технологије за убрзано контролисано отплињавање вишегодишњи процес продукције депонијског гаса, у површинским слојевима, ће се свести на минимум и омогућити несметан ископ отпадног материјала и његов транспорт до места одређеног за прераспоређивање. На депонији је истражним радовима констатовано да постоје велике количине грађевинског отпада (бетона, цигле, шута...). У зависности од тога где се вршио ископ, дубине одложеног грађевинског отпада варирају. Усвојена дубина грађевинског отпада је око 1,5 m. На основу лоцираних површина са слике џџџ, где су уочене зоне највеће количине одложеног грађевинског отпада, процена је да на депонији има око 30 000 m3 oдложеног грађевинског отпада ког је потребно уситнити. Овај материјал се може искористити за слојеве за дренажу депонијског гаса и атмосферске воде, како је описано у даљем тексту. Слика 1.5.7. 4 – Oдложен грађевински отпад на депонији Поред грађевинског отпада, на депонији је регистрован одређен удео одложеног земљаног материјала. Постројење за третман депонијског гаса Метан је гас без боје и мириса и спада у запаљиве и токсичне гасове у високим концентрацијама, где потискује кисеоник из атмосфере. У распону метана од 5% до 15% запреминских и у контакту са кисеоником је самозапаљив, а ове две вредности представљају доњу и горњу границу запаљивости метана. Узимајући у обзир старост, површину и запремину предметне депоније, количина метана није довољна за искоришћење у виду стварања енергије. Моделовањем коришћених података добијен је приказан дијаграм, на основу чијег пика се закључује да се највећа продукција метана везује за период око 2013. године, када је престало одлагање комуналног отпада. Количине продукције депонијског гаса сада су знатно мање, тако да је усвојено решење за третман гаса пасивна дегазација. Систем за управљање депонијским гасом чиниће вентилациони објекти - биотрнови, где ће се гас природним путем кретати кроз систем биотрнова и ослобађати у атмосферу, услед разлике у притисцима и дифузијом. Биотрнови Биотрнове чине перфориране HDPE цеви DN 160, постављене у бушотини Ø 600, која се испуњава шљунком фракције 16-32 mm како би се заштитила перфорација HDPE цеви од запушавања ситним отпадом, али и како би се постигла стабилност целог биотрна. Након формирања пројектованог облика тела депоније са косинама 1:2,5 и бермама ширине 4 m, на котама 364 mnm и 372 mnm, приступа се постављању 12 биотрна на телу депоније. Биотрнови су распоређени по површини тела депоније тако да је зона утицаја појединачних биотрнова 60 m, обзиром на старост депоније, дубину и концентрацију депонијског гаса. Уградњу предметних биотрнова потребно је извршити са одговарајућом механизацијом на следећи начин: прво се кашиком багера врши ископ рова димензија 2х3х2 m, па се потом сврдлом Ø 600 припрема бушотина за постављање перфориране HDPE цеви DN 160. Тако формирану бушотину са уграђеном HDPE цеви потребно је испунити шљунком фракције 16-32 mm. Преко инсталираног шљунка, потребно је инсталирати и заптивни минерални слој у дебљини од 30 cm. Биотрнове је потребно поставити на дубини 75-90 % од тренутне дубине отпада. У складу са тим, 10 биотрнова ће бити дужине 11 m, a 2 биотрна на платоу дужине 16 m. На следећим сликама је приказана уградња биотрнова у тело депоније. Слика 1.5.7. 5 - Уградња биотнова Слика 1.5.7. 6. - Пресек биотрна Детаљ пресека биотрна дат у графичком прилогу бр. 1.5.7.6. - Пресек биотрна. Постављање ограде и капије С обзироим да предметна депонија није ограђена, планирано је да се постави ограда, висине 1.8m око целог тела депоније, тј. Границом атмосферског канала. На југозападном делу депоније, планирано је постављање капије. Дужина ограде износи око 870 m. Техничка и биолошка рекултивација тела депоније, формирање травне површине. Правилником о методологији за израду пројеката санације и ремедијације ("Службени гласник РС", бр.74/2015), захтева се да се затварање депонија врши наношењем обавезних заштитних слојева – водонепропусног слоја (глина или HDPE фолија), дренажног слоја и слоја здраве земље за рекултивацију. На предметној депонији то ће се постићи употребом специјалних геокомпозитних мембрана за дренажу и затварање тела депоније и формирањем слоја за рекултивацију. Након спроведених радњи техничке и биолошке рекултивације биће извршено формирање травне површине, све у складу са Правилником о методологији за израду пројеката санације и ремедијације ("Службени гласник РС", бр.74/2015). Техничка рекултивација депоније Слојеви техничке рекултивације на телу депоније су следећи: заштитни слој прекривке од претходно сепарисаног материјала (30 cm), геотекстил 300 g/m2, дренажни слој за дренажу гаса, геосинтетичка глинена облога - BENTOTEX – натријум бентонит између два различита слоја геотекстила, или одговарајућег сличног материјала, дренажни слој за дренажу атмосферске воде (30 cm), геотекстил 300 g/m2, слој за рекултивацију (30 + 20 = 50cm), У склопу формирања стабилног тела депоније, као и косина истог, преко уређеног тела депоније (изнивелисаног), планира се наношење завршног слоја зремљаног материјала у дебљини од 30 cm. Главна функција овог слоја је да заштити наредне слојеве, геокомпозитне материјале, од отпада испод. Такође, завршни слој овог материјала треба да осигурна подлогу за инсталацију осталих слојева и уградњу соларних панела. Након спроведених радњи техничке и биолошке рекултивације биће извршено формирање травне површине, све у складу са Правилником о методологији за израду пројеката санације и ремедијације ("Службени гласник РС", бр.74/2015). Приказ технологије третирања (прерада, рециклажа, одлагање и сл.) свих врста отпадних материја Депонијски гас Депонијски гас настаје разградњом органских супстанци под утицајем микроорганизама у анаеробним условима и услед разлике притисака у телу депоније и атмосфери, има тенденцију да се креће ка спољашњости. Депонијски гас је променљивог састава јер зависи од врсте и карактеристика одложеног отпада микробиолошких процеса који се одвијају у телу депоније. Типичан састав депонијског гаса: 47,4 % метана, 47,0 % угљен-диоксида, 3,70 % азота, 0,80 % кисеоника, 0,10 % парафински угљоводоници, 0,20 % ароматични угљоводоници, 0,10 % водоник, 0,01 % водоник-сулфид, 0,10 % угљен-моноксид, 0,50% остале компоненте. Према искуственим подацима из 1 m3 отпада издваја се 0,4-0,5 m3 метана. Процес разлагања отпада се дели у пет фаза које прате раније описане фазе настајања депонијског гаса и процедне воде, али ћемо у овом моменту, подсећања ради, издвојити три кључне, а то су прва, када се дешава ферментација одложеног отпада, која се углавном одиграва у аеробним условима када као продукт настаје угљен-диоксид, потом трећу фазу, коју карактерише комбинација аеробних и анаеробних услова, где се наставља продукција угљен-диоксида и започиње продукција метана и на крају пету фазу, која се одвија у анаробним условима када се издваја метан. Слика 1.5.7. 7 - Дијаграм стврања депонијског гаса Пројектно решење третирања депонијског гаса на несанитарној депонији у Пироту подразумева употребу две технологије. Односно, за потребе безбедних извођења радова на прерасподели маса отпада, с обзиром на самозапаљивост метана у концентрацијама од 5 % до 15 %, примениће се технологија убрзаног контролисаног отплињавања у циљу брзог и ефикасног спуштања концентрација метана на вредности када није експлозиван. Ова технологија ће се применити на одређеним зонама, на којима ће се вршити ископ и прерасподела отпада. Тако ће се створити услови за безбедно формирање новопројектованог тела депоније. Након чега ће се на несанитарној депонији инсталирати и применити пасивна дегазација која је тренутно техно-економски најприхватљивије решење у складу са урађеним гасним моделом и концентрацијом депонијског гаса. Легенда: А – Доња граница експлозивности В – Горња граница експлозивности С – Тачка паљења Слика 1.5.7. 8 - Граница експлозивности смесе метана са ваздухом Убрзано контролисано отплињавање Технологија убрзаног контролисаног отплињавања се заснива на постављању металних перфорираних конструкција - биотрнова дужине 3 m, на растојању од 10 m, тако да формира шаховско поље, и њиховом повезивању у биогасну мрежу. Овакво постројење заправо чине биотрнови и биогасна мрежа који су мобилни, и који су системом цеви повезани са компресорском станицом и биофилтерима. Помоћу компресора који ради наизменично у два режима који се смењују на сат времена (режим са натпритиском и режим са потпритиском), обезбеђује се удувавање ваздуха обогаћеног бактеријама у биотрнове и тиме у тело депоније, а потом у другом режиму извлачење гаса из тела депоније који се спроводи кроз биофилтер и тако пречишћава. Оваквим поступком се добија квалитетно, контролисано и брзо проветравање тела депоније, које обезбеђује безбедан рад са манипулацијом комуналног отпада. На следећој слици је прикана технолошка шема технологије убрзаног контролисаног отплињавања. Слика 1.5.7. 9 - Општа шема технологије убрзаног контролисаног отплињавања Ова технологија подразумева константно праћење рада система мерењем концентрације гасова у компресорској станици све док аеробизација не буде успешна, односно док се концентрација метана не спусти до испод 1 %. Према досадашњем искуству, већ после 6 дана примене ове технологије концентрације гасова опадају. Процедна вода Процедну воду сачињавају воде које се налазе унутар отпада, воде које настају процесима разлагања у одложеном отпаду и воде које пролазе кроз одложени отпад (атмосферске). Процедна вода представља течну фазу која се цеди кроз тело депоније, која садржи дисперговане и растворене материје из отпада (висок садржај амонијака, нитрата, тешких метала, разних органских једињења, међу којима су често и токсична органска једињења) која представљају потенцијалну опасност по квалитет тла и подземних вода. Приликом одређивања квалитета процедних вода посебну пажњу треба обратити на биохемисјку потрошњу кисеоника (БПК), хемисјку потрошњу кисеоника (ХПК) и њихов међусобни однос. Биохемијска потрошња кисеоника (БПК) је количина кисеоника потребна да би се извршила биолошка оксидација биоразградивих суспендованих материја. ХПК је хемијски потребна количина кисеоника за оксидацију органских компоненти и неорганских соли и представља показатељ загађености отпадних вода. Односом биохемијске и хемијске потрошње кисеоника могуће је пратити биоразградивост процедне воде. Уколико је БПК/ХПК већи од 0,5; материјал је биоразградив, а уколико је мањи од 0,2; депонија улази у зрелу фазу. Најпродуктивнији период стварања процедних вода одиграва се у фази III. Фазу III карактеришу: високе концентрације испарљивих масних киселина, рН вредност нижа од 5, висока биохемијска потрошња кисеоника (БПК), висок однос биохемијске и хемијске потрошње кисеоника БПК/ХПК (>0,7) и висока концентрација амонијум јона (NH4+). Процедне воде су често оптерећене тешким металима, од којих издвајамо Cd, Hg, As и Cr. На предметној депонији није приказано присуство процедне воде, тако да није ни описан никакво поступање. Начин поступања са отпадом насталим као последица загађења и примењене мере санације и рекултивације У оквиру поступка санације, затварања и рекултивације постојеће депоније - сметлишта чврстог комуналног отпада нема последица загађења животне средине, с обзиром на то да се сва примењена технологија односи на минимизирање утицаја већ постојећег сметлишта на околину. Услови и мере заштите животне средине, односно услови заштите природe Сви радови се морају извести под условима и на начин утврђен Законом о планирању и изградњи објеката („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009 – испр., 64/2010 – одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – одлука УС, 50/2013 – одлука УС, 98/2013 – одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – др.закон 9/2020, 52/2021 и 62/2023), Законом о заштити животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 135/2004, 36/2009, 36/2009 – др.закон, 72/2009 – др.закон, 43/2011 – одлука УС, 14/2016, 76/2018, 95/2018 – др.закон и 95/2018 – др.закон и 94/2024-др.закон), Законом о управљању отпадом („Сл. гласник РС“, бр. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 – др.закон и 35/2023), Законом о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС“, бр. 35/2023), Закон о транспорту опасног терета („Сл. гласник РС“, бр. 88/2010 и 104/2016 – др. закон, 83/2018 – др.закон и 10/2019-др.закон), Правилником о методологији за израду пројеката санације и рекултивације („Службени гласник РС“, бр. 74/2015) и Правилником о категоријама, испитивању и класификацији отпада („Сл. гласник РС“, бр. 56/2010, 93/2019, 39/2021 и 65/2024). У уговореном предрачуну дате цене односе се на јединичну меру готовог посла на дан предаје. Према томе, јединичне цене обухватају набавку потребног алата и материјала за сав рад, обраду и припрему материјала, довоз и употребу материјала, чишћење терена, све трошкове за претходно лабораторијско испитивање, као и испитивање у току уклањања отпада, а у свему према ЈУС-у и захтеву Инвеститора, трошкове одржавања извршених радова у прописаном стању до предаје, уклањање помоћних и привремено постављених објеката, инсталација и средстава као и рашчишћавање терена по завршеним радовима. Сви радови се морају изводити у свему према пројекту, а обрачун ће се извшити према стварно изведеним количинама. Одлуку о потреби измене или допуне пројекта или његових делова доносиће споразумно, Пројектант, Надзорни одрган (као представник Инвеститора) и представник Извођача, и ту своју одлуку уносиће у Грађевински дневник. Измене које се не спроведу по описаном поступку и не уведу у Грађевински дневник неће се обрачунавати ни у привременим ни у коначним ситуацијама. Накнаде штета изазване процесом рада Извођача подноси и плаћа Извођач. Мере заштите животне средине – услови заштите природе Пројектом санације се спречава, тј. своди на минимум даље ширење загађења у земљиште, подземне и површинске воде. Као веома важан поступак у реализацији предметног пројекта представљају стручни надзор и адекватан мониторинг. За време трајања радова потребно је обезбедити стручан надзор над извођењем радова. Стручни надзор обезбеђује Инвеститор. Мониторинг се предвиђа по завршетку радова, односно по завршетку процеса санације. Стручни надзор и интерне мере контроле које обезбеђују одговарајуће извршење ефикасности планираних мера Стручни надзор над планираним радовима одређује Инвенститор пројекта. За сваку фазу извођења радова потребно је радови буду испраћени од стране стручног Надзора. Тим стручног Надзора чине: Одговорни руководилац радова; Одговорни инжењер машинства; Одговорни технолог; Лице за безбедност и здравље на раду; Заменици одговорног руководиоца радова; Управник депоније; Независни спољни члан, који према Правилнику мора бити из струке са најмање четвртим степеном образовања и најмање 10 година искуства из релевантне области. Неопходно је да се редовно води и оверава грађевински дневник од стране руководиоца, надзорног тима и овлашћеног лица реализатора пројекта. Надлежни из тима Инвеститора мора да прође адекватну обуку из области рекултивације, током које би биле прописане интерне мере контроле, а првенствено извршења активности за одређене фазе Пројекта у складу са гантограмима недељних радова, са посебним освртом на мониторинг реалних теренских параметара. Појам мониторинга подразумева систематско праћење и бележење података везаних за окружење, односно мерење, испитивање и оцењивање индикатора стања и загађења животне средине. Дефинише се као континуирани процес прикупљања и анализирања података, на основу којих се могу извести релевантни закључци на простору обухвећеном предметним Пројектом. Мониторинг при извођењу радова карактеришу следећи циљеви: Праћење степена загађености животне средине кроз анализу концентрације полутаната у појединим елементима животне средине у складу са нормираним вредностима и стандардима; Идентификација извора загађења или ризика; Предузимање превентивних мера у сегментима значајним за заштиту животне средине од загађивања; Праћење трендова расподеле концентрација загађујућих материја; Обезбеђивање података за доношење одлука о редукцији емисије или имисије; Процена изложености популације; Обавештавање јавности; Сагледавање утицаја предузетих мера на степен загађености животне средине. Интерне мере контроле које укуључују и програм мониторинга како би се пратио ток санације, односно смањење ризика по људско здравље и животну средину Интерне мере контроле укључују и програм мониторинга како би се пратио ток санације и смањио ризик по животну средину и људско здравље. Сходно Закону о безбедности и заштити здравља на раду („Службени гласник РС“, бр. 91/2015), као и општим важећим нормама, потребно је предвидети и применити мере заштите на раду у циљу спречавања опасности које се могу јавити у току извођења радова. Могуће опасности у току извођења радова: А. Опасност од саобраћаја; Б. Опасност од пожара; В. Опасност у току рада на механичким машинама и алаткама; Г. Остале механичке опасности при раду са грађевинским материјалима, које могу довести до повреде и озледа лица која учествују у извођењу радова. Мере за отклањање опасности у току изградње Приликом извођења радова, ради спречавања опасности потребно је ангажовати организацију која је регистрована за врсту делатности која је предмет ове техничке документације. Ова организација на градилишту мора имати овлашћено лице које ће руководити извођењем радова. Исто лице мора имати положен стручни испит за одговарајуће послове и мора се придржавати прописа, норматива и стандарда за те врсте делатности. Инвеститор је дужан да обезбеди стручни надзор над извођењем радова. Градилиште треба да буде прописно обезбеђено и уређено. Извођач радова је у обавези да изради посебан Пројекат о уређењу градилишта и примени одговарајуће мера личне заштите. Инвеститор је у обавези да у току извођења радова, преко надлежних институција, осигура безбедно одвијања саобраћаја на приступном путу и другим околним саобраћајницама. Опасности се могу јавити и приликом одвијања саобраћаја на самом градилишту, као и на приступним саобраћајницама. За наведене саобраћајнице треба извести хоризонталну и вертикалну сигнализацију. Учесници у саобраћају морају се у свему придржавати Закона о безбедности саобраћаја. Уређење и одржавање саобраћајница Одговорна лица на градилишту (шеф градилишта и пословођа) организоваће ток кретања возила и грађевинских машина за време док иста обављају задатке на извођењу радова. За безбедно одвијање јавног саобраћаја у току извођења радова на путу, неопходно је да се шеф градилишта придржава прописа о безбедности јавног саобраћаја кроз постављање одговарајућих саобраћајних знакова. Уређење електричних инсталација за погон и осветљење на појединим местима на градилишту Уређење електричних инсталација на градилишту није предвиђено, с обзиром да ће се радови на градилишту одвијати само у дневној смени, те за извођење радова није потребно вештачко осветљење. Смештај грађевинских машина и постројења По истеку радног времена машине ће се паркирати у кругу градилишта, уз постављање одговарајуће сигнализације. Одређивање радних места на којима постоји повећана опасност по живот и здравље радника, као и врсте и количине потребних личних средстава, односно заштитне опреме Угрожена радна места предвиђена су Правилником о заштити на раду при извођењу грађевинских радова („Сл. гласник РС“, бр. 53/97), а то су: возачи моторних возила, руковаоци грађевинских машина, Сва радна места подвргнута периодичном прегледу једанпут у дванаест месеци, а по потреби и више пута. Лична заштитна средства ових радника, количина ових средстава и опрема за личну заштиту на градилишту обезбедиће се према Правилнику о заштити на раду при извођењу грађевинских радова („Сл. Гласник РС“, бр. 57/97), који је предвиђен и рок трајања за свако од ових средстава. Мере и средства противпожарне заштите на градилишту Сви радници на градилишту дужни су да у обављању својих послова поступају тако да је искључена могућност настанка пожара. На градилишту ће се поставити противпожарни апарати. Врста противпожарних апарата и опреме: (С6 и С9 суви прах) сандук са песком, буре са водом. чакља, крамп и лопата. Апарати за гашење пожара морају бити видно обележени и у свако доба приступачни за случај хитне интервенције. Такође, на самом градилишту мора постојати табла са натписом ЗАБРАЊЕНО ПУШЕЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ ОТВОРЕНОГ ПЛАМЕНА. Изградња, уређење и одржавање санитарних чворова на градилишту Одржавање чистоће и хигијене на градилишту обезбеђује се људством из састава градилишта, као и одговарајућим санитетским материјалом. Организација прве помоћи на градилишту Прву помоћ повређенима на градилишту указују радници запослени на градилишту који су завршили курс за пружање прве помоћи. На градилишту се мора налазити кутија за пружање прве помоћи снабдевена санитетским материјалом. Особље градилишта је дужно да у случају повреде на раду обавести референта заштите на раду и да попуни пријаву о несрећи. На истакнутом месту написати следеће телефоне: најближе здравствене станице, станице полиције, референта заштите на раду, инспекције рада. Свака тешка повреда на раду мора се пријавити инспекцији рада у року од 24 сата. Радна места и простори са повећаном опасшношћу, односно условима рада Планираном организацијом и технологијом рада на градилишту утврдиће се радна места и простори са повећаном опасношћу, односно условима рада, као што су: радни простор грађевинске машине, радна места руковаоца грађевиснких машина, и остала радна места, послови и простори који су утврђени Правилником о заштити на раду при извођењу грађевиснких радова („Сл. гласник РС“, бр. 53/97). Обележавање опасних радних места и простора извршиће се постављањем одговарајућих натписа и ознака према врсти опасности. Обезбеђење радних места и простора са посебним условима рада извршиће се израдом заштитних ограда. постављањем штитника на ротирајуће делове машина, постављањем заштитних надстрешница где постоји могућност пада предмета са висине и друго. Поред примене могућих мера заштите на прописан начин, обавеза је сваког лица које непосредно ради, руководи послом, врши надзор и слично да се придржава упозорења и правилно употребљава средства личне заштите. У циљу потпуније заштите од механичких повреда на радном месту морају се предузети следеће мере: Машине које раде на градилишту морају бити потпуно исправне и да им сигурносни уређеђаји правилно функционишу; Рад са машинама може бити поверен само стручно обученим радницима, који су здравствено способни за рад на руковању машинама; Свака машина мора се технички одржавати и прегледати према важећим прописима; Радни простори машине морају бити обележени видним натписима: - ЗАБРАЊЕН ПРИСТУП НЕОВЛАШЋЕНИМ ЛИЦИМА - ЗАБРАЊЕН ПРИСТУП И СТАЈАЊЕ ИСПОД ВИСЕЋЕГ ТЕРЕТА. Сви сигурносни уређаји на машини морају бити исправни, а њихову исправност руковалац мора свакодневно контролисати. Пре почетка рада машине руковалац је дужан да упозори околину звучним сигналом и да сачека да сви радници изађу из опасне зоне. Лична заштитна средства Зависно од врсте и природе посла, опасности, штетности радних услова и других релевантних елемената, треба обезбедити следећа средства личне заштитне опреме: За заштиту главе: шлем (рударски, односно грађевински); За заштиту очију и лица: штитник за очи и лице, штитник за очи, наочари са провидним стаклом и бочном заштитом, наочари са провидним триплекс - стаклом и непропусним оквиром; За заштиту органа за дисање: респиратор за заштиту органа за дисање од грубе, неагресивне и неотровне прашине, респиратор за заштиту органа за дисање од штетних пара, у мањим количинама, цевна маска, цевна маска са капуљачом или шлемом, апарати са кисеоником или компримованим ваздухом (изолациони апарати); За заштиту руку: кожне рукавице (обичне), кожне рукавице са челичним закивцима или плочицама, постављене кожне рукавице, за рад при темп. до +5⁰С, рукавице од природне или синтетичке гуме, разних дужина; За заштиту ногу: кожна коленица, потколеница од коже или чврстог платна, постављена филцом са унутрашње стране; За заштиту ручног зглоба и рамена: кожни штитник за ручни зглоб, кожни штитник за раме; За заштиту од влаге и хладноће: простирка од коже или другог изолационог материјала. Како би се обезбедила максимална заштита радника током извођења радова, такође је потребно придржавати се следећих правила: Проверити опрему, тј. возила пре пуштања у рад; Приликом уласка у возило користити степенице и рукохватаче; Одржавати чисте степенице; Носити заштитна одела; Радити, тј. манипулисати возилом седећи на седишту за возаче; Носити сигурносне појасеве; Не оправљати машину док мотор ради; Држати довољно растојање између возила; Не возити пребрзо; Паркирати возило само на равном терену; Све прикључне елементе држати окренуте ка тлу, када је возило паркирано; Никада не скакати са возила; Избегавати остављање возила без надзора; Увек користити адекватно осветљење; Очистити опрему пре поправке; По завршетку рада паркирати возило за то одређен простор. У приложеној пројектној документацији, приликом израде, примењени су важећи технички прописи, нормативи и стандарди и предвиђени су материјали који се пре уградње морају испитати. Квалитет уграђеног материјала испитује се по важећим техничким прописима. Опасност од елементарних и других непогода Елементарне непогоде као што су земљотрес, пожар и временске непогоде могу неповољно утицати на функционисање градилишта и на запослне раднике. Непажња запослених, квар на инсталацијама опреме, потом, елементарне непогоде или друга разарања могу бити узроци избијања пожара на градилишту. Закључак Током израде Пројекта санације и рекултивације несанитарне депоније несанитарне депоније „Пирот“ коришћене су примењене и предвиђене одговарајуће одредбе наведених закона, прописа и стандарда и техничких норматива у циљу спровођења мера за отклањање опасности и штетности у погледу заштите, безбедности и здравља на раду. Опште напомене и обавезе Поред наведених мера заштите на раду на градилишту је неопходно испоштовати и следеће: Извођач радова је обавезан да уради посебан Елаборат о уређењу градилишта и раду на градилишту. Произвођач оруђа на механизовани погон је обавезан да достави упутство за безбедан рад и да потврди на оруђу, да су на истом примењене прописане мере и нормативи заштите на раду, односно достави уз оруђе за рад атест о примењеним прописима заштите на раду. Предузеће је обавезно да пре почетка рада на 8 (осам) дана обавести и надлежни орган испекције рада о почетку рада. Предузеће је обавезно да изради нормативна акта из области заштите на раду. Предузеће је у обавези да изврши обучавање радника из материје заштите на раду и да упозна раднике са условима рада, опасностима и штетностима у вези са радом и да обави проверу оспособљености радника за самосталан и безбедан рад. Предузеће је обавезно да утврди радна места са посебним условима рада, уколико таква места постоје. Предузеће мора поседовати Правилник о руковању електричним постројењима која су експлозивно заштићена, као и о евиденцији радова изградње, оправки и одржавању тих постројења. Тим правилником треба предвидети и обавезне прегледе тих постројења, као и рокове ових прегледа, при чему они не могу бити дужи од једне године. Приликом набавке оруђа за рад и уређаја, уз пропратну документацију која се прилаже, морају се прибавити и подаци о њиховим акустичким особинама, из којих ће се видети да бука на радним местима и радним просторијама неће прелазити допуштене вредности. Ако је за испитивање условима о допуштеним вредностима буке потребно предузимање посебних мера (пригушивачи буке, еластични подметачи и сл.) у поменутој документацији морају бити назначене и те мере. 6 Struktura cene 2 faza.xlsx # Struktura cene 2a Faza РАДОВИ У ФАЗИ 2 Бр. позиције | Позиција - опис радова | Јед. Мере | Количина | Јед. цена [РСД] | Укупно [РСД] | Процентуално учешће у цени рад | материјал 1. ГЕОДЕТСКИ РАДОВИ 1.1. | Геодетско снимање Позиција обухвата снимање терена непосредно пре почетка извођења радова, као и у току радова на изради санације. Напомена: С обзиром на могућност слегања тела депоније након извођења радова у складу са предметном документацијом, Извођач је дужан да изврши геодетско снимање непосредно по завршетку предметних радова и о томе обавести Стручни надзор. Обрачун по ком. | ком | 2 | 0 1.2. | Чишћење шибља Машинско чишћење терена са уклањањем шибља, растиња и корова. Позиција обухвата уклањање, утовар, локални транспорт и истовар на место предвиђено за то. Обрачун по m2 очишћене површине. Обрачун по m2 | m2 | 12319.0153 | 0 УКУПНО 1. ГЕОДЕТСКИ РАДОВИ: | 0 2. УБРЗАНО КОНТРОЛИСАНО ОТПЛИЊАВАЊЕ ДЕПОНИЈСКОГ ГАСА 2.1. | Припремни радови за стационарно постројење за отплињавање. Припрема 2 зоне радне површине димензија 20x10m за постављање постројења за отплињавање гаса пре почетка извођења радова. Радна површина се припрема отклањањем/одгуривањем отпада, планирањем и нивелисањем терена површине 20x10m, као што је приказано у графичким прилозима. У цену је урачунато насипање тампон слоја туцаника, фракције 0-63 mm, дебљине 20cm. (20x10x=200 m2). Обрачун по m2 | m² | 110 | 0 2.2. | Радови на инсталацији биотрнова. Позиција подразумева рад механизације на припреми терена за поставаљање биотрна, као и рад машине на уграђивању биотрна у тело депоније. Такође, овом позицијом је обухваћено и инсталирање самог биотрна, оспособљавање, повезивање у гасну мрежу и пуштање у рад све у складу са техничким решењем. Биотрнови се постављају на размаку од 10 m, тако да чине шаховско поље. Биотрнови се примарном биогасном мрежом повезују до сабирника са одвајањем кондензата, одакле се секундарном мрежом повезују до главног сабирника, одакле се једном цеви повезују са компресорском станицом и