Развој платформе хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења од поплава – И фаза – слив „Западна Морава“

JN 174-2026 Tehničke specifikacije RNU Zapadna Morava.docx ВРСТА, ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ (СПЕЦИФИКАЦИЈА), КВАЛИТЕТ, КОЛИЧИНА И ОПИС УСЛУГА, НАЧИН СПРОВОЂЕЊА КОНТРОЛЕ И ОБЕЗБЕЂИВАЊА ГАРАНЦИЈЕ КВАЛИТЕТА, РОК И МЕСТО ИЗВРШЕЊА И СЛ. за јавну набавку услуга – Развој платформе хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења од поплава – I фаза – слив „Западна Морава" (ЈН број 174-2026) У поступку јавне набавке услуга – Развој платформе хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења од поплава – I фаза – слив „Западна Морава", (ЈН број 174-2026), понуђач је дужан да изведе послове и услуге према следећим захтевима: 1. Врста послова и услуга: Развој платформе хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења од поплава – I фаза – слив „Западна Морава" обухвата: Студија система РНУ „Западна Морава“ – нацрт и коначна верзија, у свему према Пројектном задатку – 7.1 Платформа РНУ и РНУ домени „Колубара“ и „Западна Морава“ – инфраструктурно и системско окружење, заједничке компоненте за вишедоменски рад и функције за рад са фондом подлога, у свему према Пројектном задатку – 7.2 Систематизован и функционализован фонд подлога, укључујући извозни пакет за архивирање, пренос и поновни увоз, у свему према Пројектном задатку – 7.3 Техничка спецификација Платформе РНУ, у свему према Пројектном задатку – 7.4.1 Техничка спецификација за набавку опреме и лиценци, у свему према Пројектном задатку – 7.4.2 Извештај о систематизацији, обради и функционализацији фонда подлога, у свему према Пројектном задатку – 7.4.3 Техничка документација о изведеном стању и тестирању Платформе РНУ, у свему према Пројектном задатку – 7.4.4 Упутство за коришћење, администрацију и одржавање Платформе РНУ, у свему према Пројектном задатку – 7.4.5 Инсталација, конфигурација, миграција и пуштање у рад, у свему према Пројектном задатку – 7.5.1 Обука, подршка и примопредаја, у свему према Пројектном задатку – 7.5.2 2. Карактеристике (спецификација) услуга, квалитет, количина и опис услуга: Предметни послови и услуге морају бити пружени према опису, количинама и техничким спецификацијама наведеним у табели Обрасца структуре понуђене цене са упутством како да се попуни, као и према Пројектном задатку за Развој платформе хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења од поплава – I фаза – слив „Западна Морава", који чини саставни део конкурсне документације. 3. Начин спровођења контроле и обезбеђивања гаранције квалитета: Понуђач је обавезан да услуге пружа стручно и квалитетно, у складу са важећим прописима, стандардима и техничким нормативима који се односе на предметне услуге, ангажујући стручњаке одговарајућих компетенција из области хидрологије, хидраулике, ГИС-а, база података, системске архитектуре, инфраструктуре, софтверског развоја и сајбер безбедности. Понуђач је обавезан да омогући вршење контроле над пружањем услуга у складу са законским и подзаконским прописима и да поступи по свим примедбама наручиоца на квалитет пружених услуга. Наручилац доставља обједињене примедбе, по правилу у року од десет радних дана од достављања материјала, осим ако уговором није утврђен други рок, а понуђач даје појашњења и уноси исправке у уговореном обухвату. Праћење реализације уговора подразумева праћење испуњења свих уговорених обавеза уговорних страна на начин предвиђен уговором (обим, рок, квалитет, количина, плаћања, потписивање примопредајног записника и сл.). 4. Рок извршења услуга: Рок за извршење услуга не може бити дужи од 12 месеци од дана закључења уговора. JN 174-2026 Projektni zadatak RNU Zapadna Morava.docx „СРБИЈАВОДЕ“ Д.О.О. Развој система ране најаве и упозорења Пројектни задатак за РАЗВОЈ ПЛАТФОРМЕ ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКОГ СИСТЕМА РАНЕ НАЈАВЕ И УПОЗОРЕЊА ОД ПОПЛАВА – I ФАЗА – СЛИВ „ЗАПАДНА МОРАВА“ - Студија система - - Систематизација, обрада и предаја фонда подлога - - Успостављање опште платформе РНУ - Београд, 2026. година 1УВОД1 2ДОСАДАШЊИ РАЗВОЈ СИСТЕМА РНУ И ДАЉИ ПРАВАЦ РАЗВОЈА3 2.1Потребе за системима ране најаве и упозорења3 2.2Пројекат РНУ „Колубара“3 2.3Прелазак на општу Платформу РНУ3 3ПРЕДМЕТ, ЦИЉЕВИ И ОБУХВАТ ПРОЈЕКТА4 3.1Предмет и циљеви пројекта4 3.2Резултати пројекта5 3.3Обухват предметног посла5 4САДРЖАЈ СТУДИЈЕ6 4.1Увод6 4.2Анализа постојећих решења и савремених технологија7 4.3Анализа постојећег система РНУ „Колубара“7 4.4Анализа постојећег стања на сливу Западне Мораве8 4.5Концепцијско решење система РНУ „Западна Морава“9 4.6Осматрачка мрежа9 4.7Софтверске компоненте за управљање подацима10 4.8Математички модели11 4.9Прорачунски сервиси12 4.10Кориснички алати13 4.11Управљачки центар13 4.12Коришћење система14 4.13Одржавање система15 4.14Обука и оспособљавање корисника система15 4.15Динамика фазног развоја система РНУ „Западна Морава“16 4.16Предрачун трошкова17 4.17Речник термина17 4.18Литература17 5СИСТЕМАТИЗАЦИЈА, ОБРАДА И ПРЕДАЈА ФОНДА ПОДЛОГА18 5.1Циљ и обухват18 5.2Регистар подлога, метаподаци и след обраде18 5.3Структура и нивои фонда и правила по врстама садржаја19 5.4Контрола квалитета, недостаци и права коришћења20 6УСПОСТАВЉАЊЕ ПЛАТФОРМЕ РНУ20 6.1Циљ и основни приступ реализацији20 6.2Анализа постојећег система РНУ „Колубара“ и ресурса Управљачког центра21 6.3Инфраструктурно и системско окружење Платформе РНУ21 6.4Функционално проширење Платформе РНУ и рад са фондом подлога22 6.5Успостављање РНУ домена и провера проширивости23 7ОБИМ И САДРЖАЈ ИСПОРУКЕ23 7.1Студија система РНУ „Западна Морава“24 7.2Платформа РНУ и РНУ домени24 7.3Систематизован и функционализован фонд подлога25 7.4Техничка документација и извештаји26 7.4.1Техничка спецификација Платформе РНУ26 7.4.2Техничка спецификација за набавку опреме и лиценци26 7.4.3Извештај о систематизацији, обради и функционализацији фонда подлога26 7.4.4Техничка документација о изведеном стању и тестирању Платформе РНУ27 7.4.5Упутство за коришћење, администрацију и одржавање Платформе РНУ28 7.5Инсталација, обука и пратеће услуге28 7.5.1Инсталација, конфигурација, миграција и пуштање у рад28 7.5.2Обука, подршка и примопредаја28 8ПОДЛОГЕ, ПРЕДУСЛОВИ И ОБАВЕЗЕ УЧЕСНИКА29 8.1Обавезе Наручиоца — расположива документација и подаци29 8.2Обавезе Наручиоца — техничка и организациона подршка30 8.3Опште обавезе Извршиоца30 УВОД Западна Морава настаје код Пожеге саставом Голијске Моравице и Ђетиње и после око 184 km тока спаја се код Сталаћа са Јужном Моравом у Велику Мораву. Слив Западне Мораве заузима око 15.700 km², чиме је највећи од три моравска слива и обухвата највећи део централне и југозападне Србије, од Голије, Јавора, Златибора и Таре на западу до Копаоника, Јастрепца и Гоча на југу и истоку, док га са севера затварају шумадијске планине Рудник, Јешевац, Гледићке планине и Котленик. Река тече претежно правцем запад–исток, наизменично кроз котлине и клисуре: Пожешку котлину, Овчарско-кабларску клисуру, Чачанско-краљевачку котлину, Врњачко-трстеничко сужење и Крушевачку котлину, до Сталаћке клисуре на ушћу. Хидрографска мрежа слива је изразито асиметрична. Десне притоке, које долазе са високих планина Старог Влаха, Рашке области и Копаоника, знатно су веће и водније од левих. Највећа притока је Ибар, дужине око 272 km и слива од близу 8.000 km², који се улива код Краљева и по протицају доноси приближно половину вода Западне Мораве. Највеће притоке Ибра су Ситница, Рашка, Студеница, Јошаница и Лопатница. Ђетиња са Скрапежом и Голијска Моравица чине изворишни део слива. Међу другим значајним водотоцима слива су Бјелица, Лужница, Пепељуша и Расина, која се улива код Крушевца. Леве притоке — Чемерница са Дичином, Гружа и мање шумадијске реке — имају мање сливове, али бујични карактер и брз одзив на интензивне падавине. Средњи протицај Западне Мораве на ушћу износи око 120 m³/s, уз врло изражене осцилације: мали летњи и јесењи протицаји смењују се са великим водама у пролеће, током топљења снега и обилних киша, и са изненадним бујичним таласима у летњем периоду. Управо та неравномерност, у комбинацији са концентрацијом насеља и инфраструктуре у речним долинама, чини слив једним од најугроженијих од поплава у Србији. На сливу се налази неколико акумулација и водопривредних објеката који утичу на режим течења. На самој Западној Морави, у Овчарско-кабларској клисури, налазе се акумулације Овчар Бања и Међувршје са малим хидроелектранама, које немају значајан ретензиони простор за пријем поплавних таласа. На Ђетињи изнад Ужица је акумулација Врутци, на Гружи акумулација Гружа за водоснабдевање Крагујевца, на Расини акумулација Ћелије за водоснабдевање Крушевца, а на Ибру, у горњем делу слива, акумулација Газиводе. У долинама су изграђени обимни системи за одбрану од поплава — насипи, регулације и обалоутврде — посебно на деоницама кроз Чачак, Краљево, Трстеник и Крушевац, док су на бројним притокама уређена бујична корита са преградама и каскадама. Долина Западне Мораве је најгушће насељено и привредно најзначајније подручје централне Србије. У њој се, у низу, налазе Ужице, Пожега, Чачак, Краљево, Врњачка Бања, Трстеник и Крушевац, са пољопривредним површинама у алувијалној равни, индустријским зонама, Ибарском магистралом, железничком пругом и, од недавно, аутопутем Е-761 „Моравски коридор“ Појате–Прељина. Изградња аутопута, са пратећим регулационим радовима на кориту Западне Мораве, изменом положаја насипа и новим мостовским конструкцијама, променила је услове течења великих вода у долини, тако да постојећа хидрауличка документација и карте плавних зона на овим деоницама више не одражавају стварно стање и морају се ажурирати. У прошлости су на сливу забележена честа изливања и велике штете. Поред историјских поплава из шездесетих и седамдесетих година прошлог века, најтежи новији догађаји су поплаве из маја 2014. године, када су Западна Морава, Ибар и притоке угрозиле Краљево, Трстеник, Крушевац и бројна сеоска насеља; бујичне поплаве из јуна 2020. године, када су се излиле Бјелица, Голијска Моравица и Западна Морава на подручју Лучана, Ивањице и Чачка; и поплаве из јуна 2023. године, када је велика вода однела мост на Ибарској магистрали код Адрана и мост преко Западне Мораве код Мрчајеваца. Ови догађаји показују два основна типа угрожености на сливу: споре, дуготрајне поплаве Западне Мораве и Ибра у котлинама, код којих постоји време за најаву и организовану одбрану, и брзе бујичне поплаве на притокама, код којих се време од падавина до изливања мери сатима и захтева аутоматизовано осматрање и рано упозоравање. Слика 1 Приказ слива Западне Мораве Осматрачку основу на сливу чине хидролошке и метеоролошке станице Републичког хидрометеоролошког завода Србије на главном току и већим притокама, станице у надлежности „Србијаводе“ д.о.о., станице локалних самоуправа и корисника акумулација. Мрежа је, међутим, неравномерно распоређена: главни ток и Ибар су релативно добро покривени, док многе бујичне притоке, посебно леве шумадијске и десне из брдско-планинског дела слива, немају адекватна осматрања. Наведене околности захтевају систем ране најаве и упозорења који ће осматрања, прогнозе и податке различитих субјеката обједињавати у једно оперативно окружење, по узору на решење које „Србијаводе“ д.о.о. већ оперативно користи на сливу Колубаре. „Србијаводе“ д.о.о. покреће развој система РНУ „Западна Морава“ успостављањем заједничке, модуларне и скалабилне Платформе система РНУ „Србијаводе“ (у даљем тексту: Платформа РНУ), у коју ће се поступно укључивати системи ране најаве за друге сливове. Платформа се заснива на постојећем оперативном систему РНУ „Колубара“: његове заједничке компоненте — инфраструктура, управљање подацима и корисницима, прорачунски сервиси и алати — прилагођавају се за рад више сливова, а сам систем наставља оперативни рад као први домен Платформе, док се РНУ „Западна Морава“ успоставља као први нови домен. Основу за развој домена „Западна Морава“ даје Студија система РНУ „Западна Морава“, којом се дефинише концепција будућег оперативног система за цео слив и утврђују захтеви за његово фазно успостављање на Платформи РНУ. Предметни посао има три повезана резултата: Студију система РНУ „Западна Морава“; систематизован и функционализован фонд подлога прикупљених и обрађених током израде Студије; и успостављену Платформу РНУ на постојећој опреми Наручиоца, са мигрираним РНУ доменом „Колубара“ и новим доменом „Западна Морава“. Пун оперативни систем ране најаве за Западну Мораву (осматрачка мрежа, модели, прогнозни ланац, упозорења) захтева вишегодишње прикупљање података и калибрацију, па се реализује фазно; овај посао је његова прва фаза. ДОСАДАШЊИ РАЗВОЈ СИСТЕМА РНУ И ДАЉИ ПРАВАЦ РАЗВОЈА Потребе за системима ране најаве и упозорења „Србијаводе“ д.о.о., као привредно друштво којем је поверено обављање водне делатности и управљање водним објектима на водном подручју, организује и спроводи одбрану од поплава на водама I реда. У оквиру тих активности прати и анализира хидролошку ситуацију, проглашава фазе одбране од поплава, обавештава надлежне органе и штабове за ванредне ситуације о развоју хидролошких прилика и потреби за проглашењем ванредне ситуације, те пружа стручну подршку у доношењу одлука током одбране од поплава. На сливовима са изразито бујичним режимом време расположиво за реаговање је веома кратко, због чега испуњавање наведених обавеза није могуће без савременог хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења. Такав систем обезбеђује прикупљање и контролу података у реалном времену, израду поузданих хидролошких прогноза, континуирано праћење развоја хидролошке ситуације и благовремену дисеминацију информација свим релевантним учесницима у систему одбране од поплава. Поред функције благовременог упозоравања, системи ране најаве представљају и основу за подршку одлучивању. Њихова примена омогућава ефикасније управљање расположивим ресурсима, правовремено планирање и спровођење мера одбране од поплава, као и процену ефеката постојећих и планираних објеката за заштиту од поплава. Потребе за системима ове врсте посебно су изражене на сливовима на којима постоје критични локалитети и висока вредност штићених добара, где систем ране најаве представља значајну неструктурну меру за управљање ризиком од поплава. Пројекат РНУ „Колубара“ „Србијаводе“ д.о.о. је од 2019. године, кроз фазе А, Б1, Б2 и Ц, успешно реализовало Пројекат развоја хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења на сливу Колубаре (РНУ „Колубара“) – први оперативни систем ове врсте у Републици Србији. Пројекат је започет израдом Студије са концепцијом развоја и имплементације, којом је дефинисано целовито концепцијско решење система и постављене су основе за реализацију свих наредних фаза развоја. На основу наведене студије реализована је имплементација система на пилот сливу Тамнаве (Фаза А), његово проширење на цео слив Колубаре (Фазе Б1 и Б2), као и даљи развој, комплетирање функционалности, тестирање и финална оптимизација система (Фаза Ц). У оквиру Пројекта РНУ „Колубара“ успостављени су допунска осматрачка мрежа хидролошких и падавинских станица, софтверске компоненте за прикупљање, контролу и управљање подацима, прорачунски сервиси, спрегнути хидролошко-хидраулички модели, кориснички и администраторски алати, као и управљачки центар у „Србијаводе“ д.о.о. Истовремено су дефинисани организација рада система, улоге техничких лица, процедуре одржавања и периодичне контроле исправности система. Постојећи систем РНУ „Колубара“ остаје у оперативној употреби и представља почетно техничко и организационо језгро заједничке Платформе РНУ. Захтеви за очување његовог рада током успостављања Платформе утврђени су у потпоглављу 6.5. Прелазак на општу Платформу РНУ За потребе овог пројектног задатка Платформа РНУ означава заједнички скуп инфраструктурних, интеграционих, административних и корисничких компоненти које омогућавају рад више РНУ домена, а РНУ домен логички и функционално издвојену целину везану за одређени слив, са сопственим подацима, метаподацима, конфигурацијама, моделима, прорачунским процесима, корисничким приказима и правима приступа. Прелазак на Платформу РНУ треба да омогући заједничко коришћење инфраструктуре, системских сервиса и административних и корисничких функција за више сливова, уз логичко раздвајање њихових података, конфигурација и процеса. За домене који прате дефинисани модел података и документоване интерфејсе, архитектура треба да омогући додавање наредних сливова претежно конфигурацијом, уносом података и прикључењем доменских модела и сервиса, уз коришћење заједничких компоненти. Специфични захтеви будућих домена и потребна додатна прилагођавања разматрају се у оквиру њихове реализације. Развој РНУ „Западна Морава“ полази од искустава и решења система РНУ „Колубара“, уз прилагођавање просторним и хидролошким карактеристикама новог слива, улози акумулација, расположивим подацима и потребама оперативне одбране од поплава. Од израде Студије РНУ „Колубара“ значајно су се промениле технолошке могућности и расположиви извори података, што се односи, између осталог, на расположива осматрања, метеоролошке прогнозе и реанализе, методе асимилације података, математичко моделирање, телекомуникације, рачунарску инфраструктуру и примену вештачке интелигенције. Због тога се развој система РНУ „Западна Морава“ не може свести на пресликавање решења са Колубаре, већ је потребно израдити Студију која ће, на основу критичке анализе система РНУ „Колубара“, стања на сливу Западне Мораве и савремених технологија, дефинисати концепцију будућег оперативног система на сливу и његово успостављање као домена на Платформи РНУ. Студија треба да оцени применљивост нових технолошких достигнућа и нових извора података, користећи критички сагледана искуства система РНУ „Колубара“ и захтеве новог слива као основу за избор решења. У овој фази домен „Западна Морава“ успоставља се као информационо окружење за подлоге прикупљене и систематизоване током израде Студије — претрагу, ГИС приказ и упите, преглед временских серија и приступ документацији и моделима — док се осматрачка мрежа, оперативни модели, прогнозни ланац и издавање упозорења реализују у наредним фазама, на основу Студије. ПРЕДМЕТ, ЦИЉЕВИ И ОБУХВАТ ПРОЈЕКТА Предмет и циљеви пројекта Предмет пројекта је израда Студије система РНУ „Западна Морава“, систематизација и предаја фонда подлога коришћених за потребе израде Студије и успостављање заједничке Платформе РНУ на постојећој опреми Наручиоца, са миграцијом система РНУ „Колубара“ у домен „Колубара“ и успостављањем домена „Западна Морава“. Студија обухвата цео слив Западне Мораве, укључујући притоке и утицаје акумулација, и разрађује пуни будући оперативни систем. Просторни приоритети и фазност имплементације образлажу се Студијом и не сужавају обухват концепцијске анализе. Основни циљ пројекта је да се обезбеди поуздана и непосредно употребљива основа за развој система РНУ „Западна Морава“, уз истовремено стварање заједничког техничког окружења за примену више РНУ система у „Србијаводе“ д.о.о. Развој је фазан зато што пун систем захтева осматрачку мрежу, вишегодишње прикупљање података и калибрацију модела, што превазилази обухват и трајање једног уговора; ова фаза даје студијску и платформску основу и уређене подлоге за све наредне фазе развоја. Посебни циљеви пројекта су: израда и усвајање Студије система РНУ „Западна Морава“, којом се дефинише целовит, технички изводљив и економски оправдан концепт будућег система на сливу и његово фазно успостављање као РНУ домена, као основе за све наредне фазе развоја; успостављање Платформе РНУ на основу заједничких компоненти система РНУ „Колубара“, са јасно раздвојеним заједничким и доменским компонентама и стандардизованим поступком додавања нових сливова, уз очување оперативне стабилности, података, интеграција и функционалности система РНУ „Колубара“ током формирања Платформе и после миграције у домен „Колубара“; успостављање РНУ домена „Западна Морава“ као првог новог домена Платформе РНУ и провера применљивости вишедоменске архитектуре у стварном окружењу; формирање уређеног и поново употребљивог фонда подлога, са спроведеним проверама и назначеним ограничењима, функционално доступног кроз каталог и метаподатке, ГИС приказе, преглед временских серија и повезане документе, моделе и мерна места; смањење техничког и набавног ризика наредних фаза кроз проверену архитектуру, документоване интерфејсе, отворене формате и техничку самосталност Наручиоца. Резултати пројекта Студија је стручна и концепцијска основа пројекта: дефинише концепцију система за цео слив Западне Мораве и његово успостављање као РНУ домена на Платформи РНУ, а за компоненте наредних фаза утврђује функционалне и техничке захтеве, оквирни обим испорука и предлог спецификације послова за припрему наредних набавки. Фонд подлога обухвата подлоге стављене на располагање, прибављене, разматране, обрађене или израђене за потребе Студије, укључујући садржаје ограничене употребљивости; правила очувања извора, обраде, документовања, функционалног уноса и предаје утврђена су у поглављу 5. Систематизован и функционално укључен фонд обезбеђује следљивост и поновну употребу подлога у наредном пројектовању, развоју модела и имплементацији система. Успостављање Платформе РНУ обухвата анализу постојећег система РНУ „Колубара“ и управљачког центра, израду Техничке спецификације Платформе РНУ, прилагођавање постојећих ресурса и заједничких компоненти за вишедоменски рад, миграцију система РНУ „Колубара“ у домен „Колубара“ и успостављање домена „Западна Морава“ са функционалним уносом подлога, према поглављу 6. Три резултата настају усклађено: Студија и анализа подлога дају садржај Техничке спецификације Платформе РНУ, а коначна Студија се усклађује са изведеним стањем Платформе и садржајем предатог фонда. Извршилац је дужан да током реализације обезбеди њихову међусобну усаглашеност. Обухват предметног посла У оквиру предметног посла обавезно се реализују: Студија са концепцијом, фазним програмом развоја и предрачуном трошкова, према поглављу 4; пријем, евидентирање, основна контрола, систематизација, обрада и предаја фонда подлога, са очувањем изворних садржаја и функционалним уносом података према усаглашеним правилима, у складу са поглављем 5; анализа постојећег система РНУ „Колубара“ и управљачког центра, израда Техничке спецификације Платформе РНУ и успостављање Платформе на постојећој опреми Наручиоца — инсталација, конфигурација, развој или прилагођавање компоненти и интеграција — према поглављу 6; прилагођавање система РНУ „Колубара“ за рад као оперативног РНУ домена „Колубара“ и успостављање домена „Западна Морава“ са функцијама за приступ фонду подлога наведеним у потпоглављу 6.4; припрема модела података, конфигурација и документованих интерфејса за касније прикључење извора података, модела, прорачунских сервиса и система за дисеминацију; провера на репрезентативним примерима према потпоглављу 6.4; тестирање реализованих функција, техничка документација, обука, пратеће услуге и примопредаја, према поглављу 7. Осматрачка и телекомуникациона мрежа Западне Мораве, њено оперативно повезивање са изворима података у реалном времену, развој, калибрација и валидација оперативних модела, аутоматизовани прогнозни ланац, оперативно издавање прогноза и упозорења и непрекидни рад овог домена разрађују се Студијом за наредне фазе. У предмет овог посла не улазе нова снимања и мерења, реконструкција недостајућих података, обимна ручна дигитализација, нити општа санација, модернизација или одржавање система РНУ „Колубара“. Прилагођавања потребна за успостављање Платформе обухватају радове предвиђене Уговором и разрађене Техничком спецификацијом Платформе РНУ. Ако се утврде затечени недостаци чије отклањање захтева додатне радове, Извршилац приказује њихов утицај и предлаже начин поступања, а обим таквих радова и њихов утицај на рокове и накнаду посебно се усаглашавају. Техничка спецификација Платформе РНУ конкретизује техничко решење и начин реализације унутар уговореног обухвата. Њено усаглашавање само по себи не мења предмет, обим, цену или рокове Уговора. Ако стварни обим подлога, стање ресурса или расположивост приступа битно одступају од основа за уговарање, стране усаглашавају изводљиво решење и потребно прилагођавање динамике и услова реализације. Активности изван уговореног обухвата, укључујући додатне пробне интеграције и делове будућег оперативног система, реализују се након одговарајућег уговарања. Активности које не зависе од недостајућих предуслова могу се наставити. Решења ове фазе треба да омогуће накнадно укључивање планираних оперативних компоненти преко дефинисаног модела података и документованих интерфејса, уз поновну употребу предатог фонда. Прилагођавања условљена специфичним захтевима будућих компоненти разрађују се у одговарајућим наредним фазама. САДРЖАЈ СТУДИЈЕ Студија система РНУ „Западна Морава“ треба да представља целовит документ којим се дефинише концепцијско решење будућег система ране најаве и упозорења од поплава на сливу Западне Мораве. Садржај дат у наставку утврђује теме које је потребно обрадити ради испуњења циљева овог пројектног задатка, у нивоу детаљности примереном Студији и расположивим подлогама. Извршилац може прилагодити редослед и организацију поглавља ради јаснијег приказа материје, уз обраду свих предвиђених тема и препознатљиву везу са овим пројектним задатком. Организација рада, динамика и начин размене материјала усаглашавају се у редовној комуникацији са Наручиоцем. Прилагођавање структуре документа не мења уговорени обухват ни основу за обрачун. Увод Уводно поглавље треба да пружи сажет приказ разлога за израду Студије, њених циљева, предмета и обухвата, као и да читаоца уведе у проблематику развоја система РНУ „Западна Морава“. Полазећи од карактеристика слива, постојећег стања заштите од поплава и потреба оперативне одбране, потребно је образложити значај успостављања система ране најаве и упозорења и дефинисати полазне основе за даљу разраду Студије. У оквиру поглавља потребно је обрадити: основне карактеристике слива Западне Мораве и његову угроженост од поплава; преглед постојећих и планираних мера заштите од поплава на сливу; утицај изграђене инфраструктуре, посебно аутопута Е-761 „Моравски коридор“, на потребе развоја система РНУ; циљеве и предмет израде Студије; однос Студије према фонду подлога и Платформи РНУ; обухват и структуру Студије. Анализа постојећих решења и савремених технологија У овом поглављу потребно је анализирати релевантна домаћа и међународна искуства у развоју хидрометеоролошких система ране најаве и упозорења од поплава, као и сагледати могућности примене савремених технологија у систему РНУ „Западна Морава“. Анализа треба да обухвати концепцијска, техничка и организациона решења примењена у постојећим системима, са циљем идентификовања приступа који су применљиви на сливу Западне Мораве. Посебан акценат потребно је ставити на искуства стечена током развоја и оперативног коришћења система РНУ „Колубара“, као и на технолошка достигнућа која су постала доступна након његове реализације. За сваку разматрану технологију потребно је оценити њену применљивост, очекиване користи, ограничења и утицај на функционалност, поузданост и економичност будућег система. Резултат поглавља је анализа постојећих решења и савремених технологија, са препорукама за њихову примену у концепцијском решењу система РНУ „Западна Морава“. У оквиру поглавља потребно је обрадити: преглед светских, европских и регионалних система ране најаве и упозорења од поплава, са освртом на њихову организацију, архитектуру и прогнозне концепте; савремене технологије релевантне за развој и унапређење система, укључујући радарска осматрања падавина, нумеричке метеоролошке прогнозе више просторне и временске резолуције, процену неизвесности хидролошких прогноза применом ансамблских прогноза, продукте метеоролошке реанализе, савремене системе асимилације података, системе за пренос података и друга техничка решења која могу допринети унапређењу система; могућности примене метода вештачке интелигенције у прикупљању и контроли података, хидролошком моделирању, изради прогноза, постпроцесирању резултата и подршци доношењу одлука; препоруке за примену анализираних решења и технологија у систему РНУ „Западна Морава“, са образложењем њихове техничке и економске оправданости. Анализа постојећег система РНУ „Колубара“ Анализа система РНУ „Колубара“ треба критички да сагледа стварно достигнуту функционалност, искуства из оперативног рада, уочена ограничења, отворена питања и активности које нису завршене или су се накнадно показале потребним, а не само да прикаже реализоване компоненте. Њен резултат је основа за одлуку која се решења преузимају, прилагођавају или замењују у систему РНУ „Западна Морава“. У оквиру поглавља потребно је обрадити: стварно достигнуте функционалности по компонентама система — осматрачка мрежа, управљање подацима, математички модели, прорачунски сервиси, кориснички и администраторски алати и управљачки центар; искуства из оперативног рада, укључујући поузданост рада, употребљивост прогноза и упозорења и уочене потребе корисника; уочена ограничења, отворена питања и активности које нису завршене или су се накнадно показале потребним; јасно разграничење компоненти и решења која се задржавају, прилагођавају, замењују или остају ван предмета овог пројекта; Технички попис инфраструктуре, софтвера, лиценци, капацитета и оптерећења система РНУ „Колубара“ и управљачког центра врши се у оквиру потпоглавља 6.2 и није предмет Студије. Анализа постојећег стања на сливу Западне Мораве Анализа постојећег стања на сливу Западне Мораве представља полазну основу за развој система РНУ „Западна Морава“. На основу расположивих података, документације и информација које обезбеђује Наручилац, потребно је приказати ресурсе, инфраструктуру и организационе капацитете релевантне за развој система и идентификовати ограничења и недостајуће предуслове за његово концепцијско решење. Анализа обухвата стручну оцену употребљивости расположивог материјала; нова теренска истраживања, независна верификација туђих пројеката и поновна калибрација модела нису предмет ове анализе. Под појмом постојеће стање подразумевају се: поплавни ризици и предмет заштите; организација управљања ризиком од поплава и постојеће оперативне процедуре; расположива осматрачка, телекомуникациона и друга техничка инфраструктура; расположиви хидролошки, метеоролошки, просторни и други подаци; расположиви математички модели, студијска, пројектна и техничка документација; расположиви институционални, организациони и кадровски капацитети. Анализа постојећег стања има за циљ да обезбеди целовит увид у расположиве ресурсе, начин организације управљања ризиком од поплава, квалитет и доступност података, као и ограничења која је потребно превазићи током развоја система. Посебну пажњу потребно је посветити процени употребљивости постојећих ресурса и идентификацији недостајућих података, инфраструктуре и других предуслова неопходних за развој система. Анализа постојећег стања представља полазну основу за дефинисање концепцијских решења система РНУ „Западна Морава“. Њени резултати користе се за дефинисање концепције система, осматрачке мреже, математичких модела, системске архитектуре, концепције коришћења система, корисничких и административних алата, као и организације обуке и одржавања система. У оквиру поглавља потребно је обрадити: анализу поплавног ризика на сливу Западне Мораве, карактеристичних механизама настанка поплава и предмета заштите; анализу историјских поплавних догађаја и расположивости података за њихову реконструкцију, укључујући механизме настанка, просторни обухват, последице и употребљивост за развој, калибрацију и проверу будућих модела; анализу постојеће организације управљања ризиком од поплава, надлежности институција, оперативних процедура и начина размене информација; анализу расположиве осматрачке, телекомуникационе и друге техничке инфраструктуре релевантне за развој система; идентификацију и анализу постојећих хидролошких и метеоролошких станица које нису део државне мреже РХМЗ, укључујући станице „Србијавода“, ЕПС-а, јавних комуналних предузећа, јединица локалне самоуправе и станице успостављене кроз пројекте UNDP/UNOPS, где постоје, са оценом власништва, оперативног статуса, континуитета и квалитета података, одржавања, права приступа и могућности интеграције; анализу расположивих хидролошких, метеоролошких, просторних и других података, укључујући оцену њиховог квалитета, обухвата и употребљивости; анализу расположивих математичких модела, студијске, пројектне и техничке документације од значаја за развој система; сагледавање утицаја изведених радова у оквиру аутопута Е-761 „Моравски коридор“ на хидролошке и хидрауличке услове, на основу расположиве документације, као и попис и оцену употребљивости достављених пројеката, геодетских подлога и хидрауличких модела; идентификацију акумулација које могу значајно утицати на формирање и трансформацију поплавних таласа, нарочито „Врутци“, „Међувршје“, „Овчар Бања“, „Гружа“ и „Ћелије“, као и акумулација у сливу Ибра и других релевантних акумулација, са анализом расположивих података о дотоцима, нивоима, испустима, режиму управљања и могућности њиховог укључивања у прогнозни ланац; анализу расположивих институционалних, организационих и кадровских капацитета за успостављање, коришћење и одржавање система; идентификацију ограничења постојећег стања, недостајућих података, инфраструктуре, документације и других предуслова неопходних за развој система, уз препоруке за њихово превазилажење у наредним фазама Пројекта. Концепцијско решење система РНУ „Западна Морава“ Концепцијским решењем система РНУ „Западна Морава“ дефинишу се његова намена, структура, функционалност, основне компоненте и њихове међусобне везе. Концепцијско решење треба да прикаже начин функционисања система као јединствене целине, укључујући основне токове података, интеракцију функционалних компоненти и подршку оперативном управљању ризиком од поплава. Концепција система треба да се заснива на искуствима стеченим током развоја система РНУ „Колубара“, уз његову адаптацију и унапређење у складу са специфичностима слива Западне Мораве, резултатима анализе постојећег стања и применом савремених технолошких решења. При томе је потребно обезбедити модуларност, скалабилност, интероперабилност и могућност постепеног развоја система кроз наредне фазе реализације. Концепцијско решење потребно је приказати текстуално и одговарајућим функционалним, архитектонским и дијаграмима токова података, који јасно приказују структуру система, његове основне компоненте, токове података, међусобне везе и интеракцију са спољним системима и корисницима. Систем РНУ „Западна Морава“ реализује се као РНУ домен на Платформи РНУ. Студија дефинише потребе домена и његове везе са заједничким компонентама, док се конкретно техничко решење заједничке Платформе разрађује Техничком спецификацијом из поглавља 6. Поглавља Студије о подацима, сервисима, алатима и управљачком центру утврђују концепцију и захтеве будућег система за слив Западне Мораве, уз јасно разграничење ове и наредних фаза. Резултат поглавља је концепцијско решење система РНУ „Западна Морава“, са дефинисаном архитектуром, функционалном структуром и основним принципима функционисања система, које представља основу за разраду појединачних техничких, организационих и функционалних целина у наредним поглављима Студије. У оквиру поглавља потребно је обрадити: намену, циљеве и функционалности система РНУ „Западна Морава“; концепцију и архитектуру система, са приказом основних компоненти и њихових међусобних веза; кориснике система, њихове улоге, надлежности и нивое приступа; токове података и информација, од прикупљања података до достављања резултата крајњим корисницима; принципе даљег развоја, проширења и надоградње система. Осматрачка мрежа У овом поглављу потребно је дефинисати концепцију осматрачке мреже система РНУ „Западна Морава“, којом се утврђују врста, просторни распоред и техничке карактеристике мерне инфраструктуре неопходне за поуздано праћење хидролошких и метеоролошких услова на сливу. Полазећи од анализе постојећег стања, расположивих података и савремених технологија, потребно је предложити оптимално решење осматрачке мреже којa обезбеђује захтевани квалитет података и њихову употребљивост у математичким моделима, уз рационалне инвестиционе и експлоатационе трошкове. Из тог разлога потребно је размотрити и анализирати могућност комбиновања класичних (стационарних) мерних станица и мобилних нискобуџетних мерних уређаја како би се обезбедила осматрања на критичним подручјима и подсливовима, омогућила асимилација података у прогнозном ланцу и обезбедила редундантност мерења уз могућност премештања мерних станица у складу са потребама самог пројекта. Такође је потребно размотрити и техничке услове за поуздан пренос података, даљинско управљање и одржавање мерних станица, као и мере заштите мерне инфраструктуре. У оквиру поглавља потребно је обрадити: концепцију осматрачке мреже, укључујући критеријуме за њену оптимизацију и могућности примене алтернативних и нискобуџетних метода осматрања; критеријуме за избор локација, врсте и техничких карактеристика хидролошких станица; предлог осматрачке мреже хидролошких станица за потребе система РНУ „Западна Морава“; типска техничка решења хидролошких станица; критеријуме за избор локација, врсте и техничких карактеристика метеоролошких станица; предлог осматрачке мреже метеоролошких станица за потребе система РНУ „Западна Морава“; типска техничка решења метеоролошких станица; концепцију телекомуникационе инфраструктуре за пренос података, даљинско управљање и одржавање мерних станица, укључујући анализу применљивости различитих технологија (GSM/GPRS, 4G/5G, LoRaWAN, радио-веза, сателитски пренос и др.); концепцију мерења протока, развоја и одржавања кривих протока, укључујући поступке проширења кривих у зони великих вода и оцену мерне несигурности; техничке мере заштите мерне инфраструктуре и обезбеђења континуитета рада осматрачке мреже; препоруке за развој осматрачке мреже, укључујући приоритете успостављања мерних места и процену њиховог значаја за функционисање система. Софтверске компоненте за управљање подацима У овом поглављу потребно је дефинисати концепцију аквизиције, управљања и складиштења података у систему РНУ „Западна Морава“, којом се обезбеђује поуздано, правовремено и безбедно прикупљање, контрола, обрада, архивирање и дистрибуција података неопходних за функционисање система. Полазећи од концепције осматрачке мреже, расположивих извора података, структуре и начина рада постојећег подсистема за управљање подацима у оквиру РНУ „Колубара“, потребно је дефинисати начин интеграције различитих извора и типова података у јединствен информациони систем. У процесу управљања подацима потребно је обезбедити интегритет података применом механизама контроле квалитета података, управљања недостајућим и неисправним подацима и архивирања, као и њихову доступност за потребе математичких модела, корисничких алата и других компоненти система. Такође је потребно дефинисати принципе управљања метаподацима и праћења животног циклуса података, како би се обезбедила потпуна следљивост њиховог порекла, измена и употребе у систему. Правила за пријем, систематизацију, обраду и предају подлога прикупљених током израде Студије утврђена су поглављем 5 овог пројектног задатка; Студија их не редефинише, већ приказује како их предложено решење за управљање подацима подржава. С обзиром на то да у систему РНУ „Колубара“ већ постоје развијене компоненте за управљање подацима, потребно је проценити њихову применљивост и могућности прилагођавања и унапређења у складу са специфичностима слива Западне Мораве. Поред описа концепције аквизиције, управљања и складиштења података потребно је приложити и одговарајуће функционалне шеме које приказују токове података, поступке њихове обраде и везе између извора података, база података, прорачунских сервиса и корисничких алата. У оквиру поглавља потребно је обрадити: концепцију аквизиције података из хидролошких, метеоролошких и других релевантних извора; концепцију интеграције различитих извора података у јединствен информациони систем; поступке контроле квалитета, валидације и верификације података; поступке управљања недостајућим, неисправним и закаснелим подацима; структуру база података, механизме архивирања и дугорочног чувања података; принципе размене података са спољним информационим системима и сервисима; захтеве у погледу безбедности, интегритета, расположивости и резервног чувања података; препоруке за развој система за аквизицију, управљање и складиштење података; концепцију управљања метаподацима и обезбеђења следљивости података, укључујући праћење њиховог порекла, статуса, измена и употребе током животног циклуса у систему. Математички модели Концепција прогнозног ланца система РНУ „Западна Морава“ дефинише се полазећи од анализе прогнозног ланца развијеног у оквиру система РНУ „Колубара“ и резултата анализе постојећег стања на сливу Западне Мораве. Анализа обухвата расположиве податке и подлоге, концепцију математичких модела, њихову међусобну повезаност и начин интеграције у систем ране најаве и упозорења од поплава. Потребно је проценити применљивост решења развијених у систему РНУ „Колубара“, као и могућности њиховог прилагођавања и унапређења у складу са специфичностима слива Западне Мораве, расположивим подацима, савременим научним достигнућима и технолошким решењима. Посебну пажњу потребно је посветити избору концепције математичких модела, примени нових извора података, савремених метода асимилације података, ансамблских прогноза, постпроцесирања резултата и других приступа који могу допринети повећању поузданости и тачности прогноза. Посебну пажњу потребно је посветити расположивим хидрауличким моделима и другој документацији израђеној у оквиру пројекта аутопута Е-761 „Моравски коридор“, као једној од кључних подлога за развој система. Полазећи од анализе прогнозног концепта система РНУ „Колубара“, резултата анализе постојећег стања на сливу Западне Мораве и расположивих података, Студија треба да дефинише концепцију прогнозног ланца и обухвати анализе неопходне за оцену расположивости и квалитета података, процену применљивости различитих приступа математичком моделирању и образложење предложених концепцијских решења. Циљ ових анализа није развој и калибрација оперативних математичких модела, већ обезбеђивање стручне основе за њихов развој у наредним фазама Пројекта. Потребно је утврдити која се подручја обрађују хидролошким, а која хидрауличким моделима, који се дотоци задају као гранични услови и који се ниво обраде предвиђа у којој фази, уз образложење ограничења која намеће расположивост података. У оквиру поглавља потребно је обрадити: анализу концепције прогнозног ланца система РНУ „Колубара“; анализу применљивости постојећег прогнозног концепта на слив Западне Мораве; анализу могућности унапређења прогнозног концепта применом савремених математичких модела, нових извора података и савремених метода прогнозирања; расположиве просторне, хидролошке, метеоролошке и друге податке и подлоге неопходне за развој математичких модела, укључујући дигиталне моделе терена, геодетске подлоге, хидротехничку документацију, резултате постојећих математичких модела и другу расположиву документацију од значаја за развој система; оцену квалитета, потпуности и применљивости расположивих података, као и идентификацију недостајућих података; расположиве изворе нумеричких метеоролошких прогноза, ансамблских прогноза, продукта метеоролошке реанализе и других извора података релевантних за прогнозирање, уз оцену њихове применљивости; концепцију хидролошког моделирања слива; концепцију хидрауличког моделирања речне мреже и плавних подручја; концепцију представљања акумулација и правила њиховог управљања у прогнозном ланцу, укључујући утицај на трансформацију поплавних таласа, податке потребне за оперативно укључивање и поступање када подаци о раду или планираним испуштањима нису доступни; концепцију прогнозног ланца, укључујући интеграцију метеоролошких прогноза, хидролошких и хидрауличких модела, поступке асимилације података, постпроцесирања резултата и процене неизвесности прогноза; концепцију примене ансамблских прогноза, комбиновања више извора метеоролошких прогноза и других метода за квантификацију неизвесности прогнозе, уз процену њихове применљивости у оперативном прогнозирању; прогнозне производе по карактеристичним профилима, деоницама и критичним локалитетима, укључујући протоке, водостаје, време и величину врха таласа, очекивано прекорачење релевантних прагова и његово трајање, као и просторни приказ плављења где је такав производ оправдан; хоризонт, временску резолуцију и учесталост обнове сваког прогнозног производа, са разграничењем расположивог хоризонта метеоролошких улаза, прорачуна и хоризонта оправданог за оперативно коришћење; процењено време од пријема података до доступности прогнозе кориснику, укључујући прорачун, стручну проверу и достављање, у односу на потребно време реаговања на главном току и притокама; начин приказивања неизвесности, поузданости и ограничења прогнозе; анализе потребне за оцену расположивости и квалитета података, процену применљивости различитих концепцијских решења и образложење избора предложеног прогнозног концепта. Прорачунски сервиси Решење прорачунских сервиса система РНУ „Западна Морава“ дефинише се полазећи од концепције математичких модела, постојеће прорачунске инфраструктуре развијене и имплементиране у оквиру система РНУ „Колубара“, као и савремених технологија за организацију и извршавање прогнозних прорачуна. Потребно је дефинисати начин организације прорачунских процеса, њиховог покретања, управљања, праћења и повезивања са осталим компонентама система, као и могућности прилагођавања и унапређења постојећих прорачунских сервиса развијених у оквиру РНУ „Колубара“ у складу са специфичностима слива Западне Мораве. Предложено решење треба да обухвати аутоматизацију прогнозног процеса, управљање улазним подацима, поузданост извршавања прорачуна, евидентирање резултата, управљање конфигурацијама прогнозног система и поступање у случају грешака или недоступности појединих улазних података и сервиса. Поред описа концепције прорачунских сервиса потребно је приказати и одговарајуће функционалне шеме, које приказују редослед извршавања прорачунских процеса, њихову међусобну повезаност и интеракцију са осталим компонентама система. У оквиру поглавља потребно је обрадити: концепцију прорачунских сервиса и њихово место у архитектури система РНУ „Западна Морава“; организацију и редослед извршавања прорачунских процеса прогнозног ланца; поступке аутоматског и корисничког покретања прорачуна; управљање улазним подацима, прорачунским сценаријима и конфигурацијом прогнозног процеса; организацију прорачуна ансамбл прогноза и поступке постпроцесирања резултата; управљање конфигурацијама прогнозног система, укључујући одржавање различитих варијанти модела, параметара и сценарија прорачуна; праћење успешности извршавања прорачуна, евидентирање догађаја, поступке обавештавања о грешкама и механизме за поновно покретање процеса; функционалне и техничке захтеве за имплементацију прорачунских сервиса. Кориснички алати Полазну основу за дефинисање концепције корисничких алата система РНУ „Западна Морава“ представљају кориснички алати развијени у оквиру система РНУ „Колубара“, чија су архитектура, функционалности и организација рада потврђени у оперативној примени. У оквиру овог поглавља анализирају се постојећи концепт и функционалности корисничких алата, као и могућности њихове примене у новом систему. Посебно се разматрају измене које могу проистећи из специфичности слива Западне Мораве, евентуалне примене другачијих хидролошких и хидрауличких модела, нових извора података и савремених технологија за развој корисничких апликација. Циљ је да се утврди које функционалности постојећих алата је могуће непосредно преузети, које је потребно прилагодити и које нове функционалности је оправдано увести како би систем одговарао савременим техничким и оперативним захтевима. У оквиру поглавља потребно је обрадити: анализу концепције и функционалности корисничких алата система РНУ „Колубара“; анализу потреба будућих корисника система РНУ „Западна Морава“; анализу утицаја избора математичких модела, извора података и оперативних процедура на концепцију корисничких алата; идентификацију функционалности које се могу преузети без измена; идентификацију функционалности које је потребно прилагодити или унапредити услед специфичности новог система и примене савремених технологија; концепцију нове генерације корисничких алата, укључујући препоруке у погледу архитектуре, технологија и корисничког интерфејса; принципе приступа подацима, управљања корисничким налозима, улогама и нивоима овлашћења; препоруке за интеграцију корисничких алата са осталим компонентама система. Управљачки центар Реализацијом Пројекта РНУ „Колубара“ успостављен је управљачки центар у „Србијаводе“ д.о.о. који представља техничку и организациону основу за даљи развој система ране најаве и упозорења. Полазећи од постојећих капацитета и искустава стечених током његовог оперативног коришћења, потребно је дефинисати концепцију проширења и унапређења управљачког центра за потребе система РНУ „Западна Морава“. Анализа треба да обухвати: инфраструктуру неопходну за смештај, извршавање и одржавање система; административне функције неопходне за конфигурисање, праћење и управљање системом током његовог животног циклуса. У оквиру анализе инфраструктуре потребно је сагледати могућност коришћења постојећих ресурса управљачког центра успостављеног за потребе РНУ „Колубара“, као и идентификовати потребна проширења ради прихватања нових података, модела, сервиса и корисника. Посебно је потребно анализирати захтеве у погледу рачунарских ресурса, складиштења података, комуникационе инфраструктуре, виртуелизације, резервног напајања, резервних комуникационих веза и обезбеђења континуитета рада система. У оквиру анализе администрације система потребно је дефинисати концепцију управљања конфигурацијом система, корисничким налозима и овлашћењима, праћења исправности рада система, евидентирања догађаја, управљања резервним к