Багеровање наноса и санација десне обале реке Саве од старог железничког моста до Чукаричког рукавца

JN 190-2026 - Tehnička specifikacija.doc ТЕХНИЧКА СПЕЦИФИКАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ РАДОВА ЈН 190-2026 Садржај 1. УВОД 2 1.1. Опис предметне локације 2 1.2. Документација за извођење радова 3 2. ОПИС ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА 3 2.1. Опис постојећег стања корита 3 3. ХИДРОЛОШКИ РЕЖИМ РЕКЕ ДУНАВ 6 4. ОПИС НОВОПРОЈЕКТОВАНОГ СТАЊА 8 4.1. Опис радова на багеровању 8 4.2. Усвајање коте багеровања 9 5. ОПИС ТЕХНОЛОГИЈЕ ИЗВОЂЕЊА РАДОВА 12 6. ОПШТИ ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ИЗВОЂЕЊА РАДОВА 22 6.1. Општи део 22 6.1.1. Уводне напомене 22 6.1.2. Опште одредбе 23 6.1.3. Општи услови извођења радова 23 6.1.4. Стандарди и контрола квалитета 24 6.1.5. Теренски услови 24 6.1.6. Техничка документација 24 6.1.7. Градилишна документација 25 6.1.8. Заштита на раду 25 6.1.9. Обезбеђење градилишта 25 6.2. ПРЕТХОДНИ РАДОВИ 25 6.3. ПРИПРЕМНИ РАДОВИ 28 6.4. ГРАЂЕВИНСКИ РАДОВИ 29 6.4.1. Општи захтеви за ископе 29 6.4.2. Толеранције и квалитет завршних радова 29 6.4.3. Одлагање материјала из ископа 29 6.4.4. Обрачун радова 30 6.5. ЗАВРШНИ РАДОВИ 31 УВОД Опис предметне локације У оквиру концепта „београдски речни појас“ планира се уређење акваторије и санација делова постојећег водног објекта на десној обали реке Саве. У оквиру овог обухвата фазно се планирају радови на багеровању наноса од Новог Савског моста до краја Чукаричког рукавца, односно преграђеног дела Савског језера. Радови на реализацији санационих активности предвиђени су да се реализују у три целине и то: Целина 1: санација деонице од Новог савског моста до Старог железничког моста Целина 2: санација деонице од Старог железничког моста до Чукаричког рукавца Целина 3: санација Чукаричког рукавца Ова целина радова и предмета јавне набавке се односи на целину 2, односно део од Старог железничког моста до Чукаричког рукавца - од стационаже km 2+929 до km 3+830. Обала и ножица водног објекта на предметној деоници реке су видно оштећени. Дуж дна непосредно уз десну обалу присутна је значајна количина речног наноса и објеката услед деловања саме реке, као и услед антропогеног утицаја, а поготову у зони сплавова који су до недавно били присутни на том подручју. Уклањањем већином свих пловних објеката створили су се услови за багеровање и чишћење речног дна, како би могла да се омогући сигурна и несметана пловидба на водном путу, а посебно према десној обали реке Саве у циљу формирања боље комуникације и приступ води са уређеног шеталишта дуж комплекса „Београд на води“. У претходним деценијама дуж десне обале дошло је до исталожавања значајне количине наноса и развоја вегетације која је на појединим деловима оштетила ножицу и камену обалоутврду у минор кориту. Присуство сплавова и плутајућих објеката који су се налазили на овој деоници од којих је одређени број оштећен и потопљен значајно су утицали на погоршање стања обале. Предмет јавне набавке односи се искључиво на санацију дела постојеће обалоутврде, као и осигурање гарантованих дубина са циљем да сви предметни радови омогуће будуће предуслове за развој даљих садржаја и уређења приобаља реке Саве. На слици 1. у наставку је приказан пројектовани обухват радова. Наранџастим полигоном је обележена предметна целина багеровања Слика 1. Прегледна карта предметног подручја Документација за извођење радова Предметни радови ће се изводити по Инвестиционом елаборату багеровања наноса и санације десне обале реке Саве од старог железничког моста до Чукаричког рукавца, „Србијаводе“ д.о.о, октобар 2026. година. Радови ће се изводити у зони десне обале Саве у виду ископа дна на прописану дубину при ниском пловном нивоу. Предметни санациони радови се изводе за потребе осигурања пловидбе и других предвиђених садржаја. ОПИС ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА Опис постојећег стања корита Корито у зони обале, у зависности од нивоа воде, садржи комбинацију речног наноса, нагомиланог грања, отпада и других антропогених предмета. На овом подручју постоји и ризик од присуства неексплодираних убојних средстава која могу бити присутна на речном дну, при чему не постоје поуздани подаци о њиховом положају и врсти, а што ће се утврдити током извођења радова. У постојећем стању, након уклањања свих сплавова дуж десне обале, присутне су значајне наслаге речног материјала, посебно у најнизводнијем делу деонице. Наслаге су на појединим деловима прекриле дно регулисаног минорног корита и постојећу обалоутврду, уз значајна оштећења камене ножице. Слој наслага наноса је у дебљини од 1 до 6 m, у зависности од локације. На самом крају деонице налази се спруд формиран таложењем речног наноса. Током протеклих деценија, од изградње Сајамског кеја до данас, на спруду се, поред таложења наноса, развила ниска зељаста и дрвенаста вегетација. На овом делу обале камена ножица је у потпуности засутa речним наносом. Слика 2. Стање обале На делу од Старог железничког моста до ушћа Топчидерске реке, обала је уређена као тростепени коси кеј, са котом круне ножице на 69 m н. м. Коса површина од гранитних блокова, у нагибу 1:1,5, пружа се до нивоа прве шетне стазе ширине 7,0 m, на коти 72,00 m н. м. Након тога следи коси затрављени део, ограничен потпорним зидићима, иза којег почиње нова шетна стаза променљиве ширине, на коти од 73,50 до 74,10 m н. м. Уз ову стазу, дуж целог предметног потеза, пружа се асфалтирана бициклистичка стаза ширине 2,70 m. Простор између бициклистичке стазе и насипа некадашњих железничких колосека углавном чине зелене површине парковског карактера. Комуникација између доњег, средњег и горњег нивоа омогућена је степеништима. Слика 3 . Прикат пресека обалоутврде на предметној деоници Стање корита и приобаља на десној обали реке Саве, на потезу од Старог железничког моста до моста на Ади, детаљно је испитано за потребе реконструкције обалоутврде. У зонама уз саму обалу долази до смањене транспортне способности речног тока, због чега је корито на овом потезу подложно таложењу ситнијих фракција наноса, попут прашине, песка и муља. За потребе дефинисања геотехничких услова и израде елабората за потребе ове јавне набавке изведено је укупно 46 истражних бушотина, од чега 20 са воде, односно у кориту, и 26 на копну. У приобалној зони и непосредно преко каменог набачаја постојеће обалоутврде, чија дебљина износи од 2 до 5 m, утврђен је слој савременог речног наноса. Овај слој је дебљине од 0,5 до преко 3,0 m, а у њему доминира муљевити прашинасти песак, меке до течне конзистенције. Испод овог наноса, у дубљим слојевима корита, дебљине од 2,0 до преко 10,0 m, налази се песак, најчешће средњезрни до крупнозрни, који са дубином постепено прелази у старије седименте песковитог шљунка. Лабораторијским и теренским испитивањима (SPT и CPTu опити) утврђено је да су дубљи слојеви песка и шљунка добро градуисани, средње збијени и повољних отпорно-деформабилних карактеристика. Са друге стране, површински слој савременог муљевитог наноса изузетно је стишљив и одликује се веома неповољним механичким својствима у зони самог корита. Са аспекта геотехничких услова, површински муљевити седименти у зони корита не представљају повољну средину за ослањање конструкције. Сходно томе, на овом делу корита предвиђено је уклањање слоја савременог речног наноса у оквиру радова на чишћењу и санацији постојеће ножице обалоутврде, како би се обезбедила стабилна подлога за планирану реконструкцију и доградњу обалоутврде (реконструкција и доградња обалоутврде није предмет ове јавне набавке). ХИДРОЛОШКИ РЕЖИМ РЕКЕ ДУНАВ Реке Сава, Дунав, Тиса, Тамиш, Велика Морава, Нера изградњом ХЕ „Ђердап 1“ подпале су под утицај успора хидроелектране, односно режима рада објекта. У наставку кратко ће се приказати карактеристике овог режима. Главни потребан податак за одлуку о томе када треба вршити багеровање при којим нивоима садржи крива трајања протока за предметни део. Крива трајања протока је преузета из наведене студије у наставку (График 1). „Изградњом Хидроенергетског пловидбеног Система „Ђердап 1“ дошло је до трајне промене природних услова, са одређеним негативним последицама, као што су: повишење нивоа подземних вода у приобаљу које угрожава насељена места, индустријске, комуналне и саобраћајне објекте и доводи до превлаживања пољопривредног земљишта; повишење нивоа великих вода услед таложења наноса у акумулацији („допунски успор“); угрожавање стабилности одбрамбених насипа и високих обала; измене у речној биоценози, итд. Поред физичких и еколошких промена у акумулацији и приобаљу, изградња и експлоатација ХЕПС „Ђердап 1” је значајно утицала и на измену привредне, економске, социјалне и културне структуре у ширем окружењу. У том смислу је рађено на изградњи саобраћајница и пристаништа, релоцирању насеља, изградњи индустријских и комуналних објеката, као и заштити културно - историјских споменика у приобаљу ХЕПС „Ђердап 1“.“ „Узводно од Голупца акумулација се простире кроз равничарско подручје, тако да режим рада хидроелектране има утицаја на спољне и унутрашње (подземне) воде.“ „Режим рада хидроелектране прилагођава се хидролошким условима, односно дотоку Дунава. Због карактеристика приобаља и положаја државне границе, за дефинисање режима експлоатације, односно нивоа воде у акумулацији и истицања, као меродавни усвојени су профил бране и профил код ушћа Нере (km 1075).“ Правила за режим рада ХЕ „Ђердап 1“ су преузета из „Студије утицаја ХЕПС „Ђердап 1“ на приобаље. Слика 4. Области брањене од унутрашњих и спољних вода Слика 5. Крива трајања протока 4. ОПИС НОВОПРОЈЕКТОВАНОГ СТАЊА 4.1. Опис радова на багеровању Радовима на багеровању наслага наноса уз десну обалу реке Саве повећава се расположива дубина у критеријумима за формирање проласка при ниском пловном нивоу. Дно реке Саве у зони пловног пута је дубље од овог критеријума. Десна обала Саве у погледу растојања од границе пловног пута варира највећа је у зони ушћа Топчидерске реке ~ 150 m и смањује се низводно према старом железничком мосту где износи ~20 m. Ради формирања предуслова за постављање бродова - хотела на води који се планирају на овом потезу, овим радовима планиран је ископ дна у зони обале и осигурање потребних дубина у односу на ниски пловидбени ниво. Карактеристике пловног пута на доњој Сави могу се наћи у пловидбеном билтену Пловпут-а. На ушћу Саве у Дунав ширина пловног пута износи 75 m а ниски пловидбени ниво (NPN) износи 162 cm у односу на коту 0 водомерне летве која је 68.28 m н.м. Имајући у виду ове карактеристике може се израчунати да је кота ниског пловидбеног нивоа: КNPN=Kota “0” + NPN=68.28+162/100 = 69.9m Слика 6. Подаци о пловним нивоима - пловидбени билтен 4.2. Усвајање коте багеровања Међународни пловни пут на реци Сави и њеним притокама дефинисан је Протоколом о режиму пловидбе уз Оквирни споразум о сливу реке Саве и обухвата реку Саву од речног километра 0 до речног километра 594. Предметна деоница припада Сектору 3 – Доња Сава, који обухвата деоницу од km 139+000 до km 000+000. Ниски пловидбени водостај (NPV) на водомерној станици са слободним течењем одговара водостају који је дефинисан протоком трајања 94% (Q₉₄%). НPV = V₉₄%, при чему се вредност може изразити у cm или као кота водног лица у m н. м. На било којој тачки реке са слободним течењем, NPV одговара нивоу водног лица који одговара протоку трајања 94% у току године. Одређује се на основу статистичке анализе трајања водостаја за 30-годишњи период осматрања. Традиционално се користи за одређивање услова пловидбе при ниским водостајима, при чему се на мањим рекама пловидба може одвијати са смањеним газом меродавног пловила. Кључни параметар за одређивање коте багеровања представља потребна дубина пловног габарита за међународни саобраћај, која износи Tv+∆=3.3m. Пловни габарит је замишљени правоугаоник у попречном пресеку пловног пута по којем се стално обавља пловидба; тј. део пресека пловног пута који пловила или састави могу у пловидби достићи по ширини и по дубини. У хоризонталном смислу одређен је пловном траком и сигурносним ширинама. Пловни пут у једном смеру састоји се од једне пловне траке и сигурносних ширина. У вертикалном смислу дефинисан је газом пловила, тримом пловила и брзинским утонућем пловила или пловног састава, које се јавља за време пловидбе. У табели у наставку је дат преглед детаљних параметара за одређивање класификације пловног пута. Слика 7. Димензије пловног пута Слика 8. Карактеристичне променљиве Усвојена је дубина пловног габарита од 3.5 m, ради повећане сигурности и компензације у тачности ископа при багеровању. Стога је кота багеровања: KB= КNPN (69.9) - 3.5= 66.4 mnm Кота високог пловидбеног нивоа: VPN = Kota “0” + VPN = 68.28+560/100= 73.88 m Сами радови на багеровању предвиђени су за извођење са воде, употребом багера постављеног на понтон. Ископ речног наноса и материјала вршиће се механичком кашиком, у складу са пројектованим котама дна и попречним профилима. Радови на багеровању обухватају уклањање наслага речног наноса у оквиру дефинисаног профила ископа, укључујући и зоне уз постојећу ножицу обалоутврде, где је предвиђено њено чишћење и санација. Ископани материјал ће се, након вађења из речног корита, привремено одлагати на пловило или другу одговарајућу опрему за транспорт, а затим транспортовати водним путем до локације за одлагање коју одреди надлежно предузеће, односно надлежни орган, у складу са условима за управљање извађеним речним материјалом. У току багеровања геодетски се мора пратити кота ископа да не би дошло до прекопавања. Слика 9. Типичан ископ по профилу Поред радова на багеровању, пре почетка и током извођења радова потребно је реализовати и одговарајуће припремне радове на предметном потезу, који обухватају: уклањање постојећих шипова, пилона и других подводних конструкција које могу ометати извођење радова на багеровању и санацији обалоутврде; крчење шибља и вађење пањева у зони обале, где је то неопходно за несметано извођење радова; санацију и ојачање ножице обалоутврде, укључујући локално преслагање и допуну каменог набачаја на местима на којима је дошло до оштећења или нарушавања пројектованог профила; пажљив ископ у зони ножице и косине обалоутврде. Имајући у виду да је постојећа ножица на значајном делу потеза затрпана речним наносом, при извођењу багеровања потребно је посебно водити рачуна о положају постојеће конструкције, нарочито при приближавању коти ножице, која се налази приближно на коти 69,00–70,00 m н. м. Ископ у непосредној близини ножице и косине обалоутврде потребно је изводити контролисано, како би се избегло оштећење постојеће конструкције и нарушавање њене стабилности; заштиту постојећих изливних глава атмосферске канализације, као и објеката водоводне инфраструктуре, који се налазе на предметном потезу. При извођењу радова потребно је обезбедити њихову заштиту и спречити оштећење услед рада механизације и уклањања речног наноса; санацију и ојачање оштећених делова ножице обалоутврде и камене призме, при чему ће се радови, у зависности од положаја и приступачности појединих делова конструкције, изводити са воде и са копна. ОПИС ТЕХНОЛОГИЈЕ ИЗВОЂЕЊА РАДОВА Детаљну технологију извођења радова припремиће и утврдити организација извођача радова према својој утврђеној методологији рада и на основу тренутно расположиве опреме, механизације, динамике радова, рока извршења. Предвиђеним багеровањем одстрањује се материјал природног порекла који садржи углавном глиновите, прашинасте и ситнозрне песковито/шљунковите фракције наноса. Коте ископа багеровања је KB=66.40 m.n.m. Поред овога предвиђено је вађење са дна отпада и других антропогених предмета и материјала. Карактеристике багеровања са воде су да је радна површина под водом, стога је оператору недоступан визуелни приказ онога шта се дешава под водом. У зависности од доба године ниво у реци је променљив. Предметни део је под утицајем успора ХЕ „Ђердап 1“ тако да је доста предвидљив са малим колебањима. У току наиласка поплавног таласа није препоручљиво багеровати материјал. Типови багеровања (“dredging”) могу се поделити на три начина: • Механичко багеровање (грајферовање); • Хидрауличко багеровање (рефулисање); • Механичко багеровање (ведричарење). Предност механичког ископа је у томе што омогућава доста прецизан ископ. Могуће је одстранити тврђе наслаге наноса уколико се јаве. Недостаци су у томе што је теже задржати фини нанос у кашици радне машине, посебно због присуства воде. Технологија багеровања концептуално се своди на следеће радње: • ИСКОП МАТЕРИЈАЛА 1. Радна машина за ископ монтирана је и позиционирана на броду у виду багера са грајферском, другом кашиком, опремљени су са пумпама код хидрауличког багеровања; 2. Понтон је фиксиран за дно својим ослоначким системом или привезан бовама и сл; 3. Радна машина има ограничен пречник рада, стога понтон мора да се помера у правцу паралелно са обалом, по завршетку ископа одређеног сектора у обухвату машине. Најбоље да се почне од узводне стране предметне деонице, јер ће у супротном струја наносити материјал у већ ископан део у току ремећења наноса кашиком. • ПРЕНОС МАТЕРИЈАЛА НА ПЛОВИЛО ЗА ТРАНСПОРТ 4. Ископани материјал из кашике се преноси у баржу/сенкер у непосредној близини директним истресањем из кашике багера. • ТРАНСПОРТ МАТЕРИЈАЛА - У ЗАВИСНОСТИ ОД ВРСТЕ БАГЕРА 5. Напуњено пловно возило (сенкер) се превози на локацију предвиђену за истовар; 6. Рефулисање и пумпање материјала на даљу локацију за истовар цевоводом; 7. Багеровање ведричарењем пуни се пловна баржа и материјал се превози на локацију за истовар. • Уколико се депоновање материјала врши у водном путу потребно је да Извођач прибави све сагласности у складу са захтевима надлежних институција. • ИСТОВАР МАТЕРИЈАЛА 8. Материјал из барже са површине воде испушта се низводно на погодној локацији. Локација за депонију мора да буде пажљиво одабрана имајући у виду еколошке, водне и остале услове надлежних институција за питања пловидбе. Слика 16. Багеровање – радна машина Слика 17. Могући начини испуста багерованог материјала Механичке дизалице доступне су у два модела: као ровокопач и предња лопата. Први модел се најчешће користи. Разлика између ова два модела је у начину рада. Ровокопач вуче корпу према багеру, док је предња лопата гура. Други наведени начин се користи само када је дубина воде недовољна за понтон. Ови стационарни багери су усидрени помоћу три шипке за причвршћивање; две су фиксиране на предњој страни понтона, а једна је покретна на задњој страни. То значи да је дубина ископа ограничена на око 15 m (максимално 25 m). На предњој страни понтона обично је монтирана стандардна дизалица. Овде је палуба понтона нижа како би се повећала дубина ископа. Величине корпи варирају од неколико m³ до 20 m³. Слика 18. Приказ механизације – ровокопач и предња лопата Начин рада Током ископа, понтон се помоћу жица које пролазе преко шипки за причвршћивање подиже мало изнад воде. Део тежине багера се сада преноси преко шипки на дно, што резултира довољним сидрењем за обезбеђивање потребне реакције за силе копања. Осим тога, багер је у овом случају мање осетљив на таласе. Корпа се поставља и пуни хидрауличним цилиндрима на грани и руци корпе. Због малог радијуса гране и руке, ширина реза је ограничена на 10 до 20 m. Ефикасна површина ископа зависи од угла замаха и корака напред по позицији понтона. Мали корак резултира великом ширином, а велики корак малом ширином, међутим, укупна површина је скоро иста. Опис према начину багеровања Багеровање рефулисањем Багеровање рефулисањем, познато и као хидрауличко багеровање, је техника уклањања седимента и материјала са дна водених површина (река, језера, мора, канала) коришћењем пумпи и цеви за транспорт ископаног материјала. За разлику од механичког багеровања које користи кашике и грабилице, рефулисање се ослања на снагу воде за извлачење и транспорт материјала, што га чини ефикасним за велика подручја и меке, растресите седименте. Слика 19. Багер за рефулисање са одлагањем материјала цевоводом Принципи рада Основни принцип рефулисања лежи у стварању водене мешавине (slurry) од седимента и воде, која се затим пумпа кроз цевовод до одређене локације за одлагање (депоније) или за даљу обраду. Процес укључује неколико кључних компоненти: Усисни систем: Ово је обично глава багера која је дизајнирана да максимално ефикасно усисава седимент. Постоје различите врсте усисних глава: о Резервоарска усисна глава (Cutterhead): Опремљена ротирајућим сечивима или зубима који разбијају тврђи материјал (глина, збијени песак) пре него што се усиса. Ово је најчешћи тип за теже седименте. о Обична усисна глава (plain suction): Користи се за меке, растресите седименте попут муља, песка и ситног шљунка, где није потребно механичко разбијање. о Хидрауличке млазнице (jet nozzles): Користе снажне млазове воде под притиском за разбијање и суспензију материјала пре усисавања. Пумпни систем: Срце операције рефулисања. Обично се користе центрифугалне пумпе високог капацитета које су способне да преносе високе концентрације чврстог материјала. У зависности од удаљености и висинске разлике до депоније, може се користити једна или више пумпи у серији (бустер пумпе) дуж цевовода. Цевовод (Рефулишни цевовод): Систем цеви које транспортују водену мешавину. Цеви могу бити плутајуће на води (подржане сплавовима) или положене по дну, у зависности од терена и удаљености. Материјал цеви је обично челик или полиетилен високе густине (ХДПЕ) због отпорности на абразију. Систем за позиционирање и контролу: Савремени багери за рефулисање опремљени су напредним ГПС системима, сонарима и софтвером за праћење дубине, локације и количине ископаног материјала. То омогућава прецизно багеровање и оптимизацију операција. Врсте багера за рефулисање Постоји неколико главних типова багера за рефулисање, сваки прилагођен специфичним условима и задацима: • Багери са резним главама (Cutter Suction Dredgers - CDC): Најчешћи и најсвестранији тип. Идеални су за ископавање широког спектра материјала, од меког муља до збијеног песка, глине и чак неких врста стена. Могу радити у плитким и дубоким водама. Рефулисани материјал се пумпа директно кроз цевовод. • Багери са вучним усисом (Trailing Sucton Hopper Dredgers - TSHD): Ови багери су пловила која вуку усисне цеви по дну док се крећу. Ископани материјал се складишти у великим резервоарима (хопперима) унутар самог брода. Када су резервоари пуни, брод путује до депоније (која може бити на мору или на копну) и испушта материјал кроз доње отворе или рефулисањем помоћу пумпи. Идеални су за велике пројекте на отвореним водама и за одржавање пловних путева. • Багери са усисавањем хидрауличким млазом (Jet Suction Dredgers): Користе снажне млазове воде за разбијање и флуидизацију материјала пре усисавања. Често се користе за ископавање песка и шљунка, као и за чишћење базена и резервоара. Предности и недостаци Предности: • Висока ефикасност: Посебно ефикасно за велике количине меких и растреситих седимената; • Континуиран процес: Омогућава непрекидан рад и транспорт материјала, смањујући потребу за привременим складиштењем; • Економичност: У неким случајевима, посебно на великим пројектима, може бити економичније од механичког багеровања; • Могућност транспорта на велике удаљености: Рефулисани материјал се може пумпати километрима далеко, смањујући трошкове транспорта копном; • Прецизност: Савремени системи за позиционирање омогућавају врло прецизно уклањање материјала. Недостаци: • Потреба за депонијом: Захтева велику површину за одлагање рефулисаног материјала и пажљиво управљање дренажом; • Утицај на околину: Може доћи до замућења воде, ослобађања загађивача из седимента и потенцијалног утицаја на водни екосистем. Захтева пажљиво планирање и мониторинг; • Ограничења материјала: Мање ефикасно за тврде материјале (велике стене, чврста глина без резне главе) или материјале са пуно крхотина и отпада; • Потрошња енергије: Пумпе захтевају значајну количину енергије; • Ограничења дубине: Иако CDC багери могу радити на значајним дубинама, постоје техничка ограничења. Багеровање грејфовањем Багеровање грајферовањем (енг. grab dradging или clamshell dredging) је механичка метода уклањања седимента и материјала са дна водених површина, која користи кран са специјализованом кашиком – грајфером, за захватање и подизање материјала. Ова технологија се разликује од хидрауличког рефулисања по томе што не користи пумпе за транспорт материјала, већ се ослања на директно механичко уклањање. Принципи рада Основни принцип грајферовања је једноставан: грајфер се спушта на дно, затвара се како би захватио седимент, затим се подиже и празни у баржу (тегленицу), на обалу или у камион. Процес се понавља циклично. Кључне компоненте укључују: 1. Кран (Дизалица): Ово је основни механизам који подржава и покреће грајфер. Кранови могу бити монтирани на копну (за багеровање са обале или дока), на понтонима, баржама или специјализованим бродовима (граб дредгерс). Тип крана зависи од величине пројекта, дубине воде и стабилности платформе; 2. Грајфер (Кашика): Ово је специјализована алатка која се користи за захватање материјала. Постоје различите врсте грајфера, прилагођене различитим типовима седимента: о Кашика на каблове (Cable-operated grab): Најчешћи тип, где се грајфер отвара и затвара помоћу система каблова. Две линије (за подизање и затварање) контролишу покретање; о Хидраулична кашика (Hudraulic grab): Користи хидрауличне цилиндре за отварање и затварање, пружајући већу снагу захвата и прецизност. Често се користи за тврђе материјале или у уским просторима; о Грајфери за Елаборат багеровања специфичних материјала: Постоје грајфери посебно дизајнирани за камење, трупце, велике громаде или контаминирани материјал, који имају јачу конструкцију или специфичан облик зуба. 3. Транспортни систем: Након што се грајфер напуни и подигне, материјал се обично преноси у барже (тегленице) које се затим вуку до депоније. Алтернативно, материјал се може истоварити директно на обалу, у камионе или на привремене депоније у близини операције. 4. Систем за позиционирање: За прецизно багеровање, грајфер багери користе ГПС, сонаре и друге системе за позиционирање како би осигурали да се материјал уклања са тачно одређених локација и до жељених дубина. Врсте грајфер багера Грајфер багери се разликују првенствено по платформи на којој је кран монтиран: • Багери на понтону/баржи (Pontoon/Barge-Mounted Grab Dredgers): Најчешћи тип за рад у лукама, каналима и на обалама. Кран је монтиран на плутајућој платформи (понтонски багер) која је обично усидрена или позиционирана помоћу шипова (spud poles) током операције. Флексибилни су и могу се лако премештати; • Бродови са грајфером (Grab Dredging Vessels): Специјализовани бродови са уграђеним краном и често са сопственим складишним простором (хопперима), слично ТСХД багерима, али користе грајфер уместо усисне цеви. Погодни су за веће пројекте на отвореним водама или за транспорт материјала на веће удаљености; • Багери на копну (Land-Based Grab Excavators): Стандардни багери гусеничари или точкаши са грајфером, који раде са обале. Користе се за мање пројекте, чишћење канала или језера из непосредне близине. Предности и недостаци Предности: • Свестраност материјала: Веома ефикасно за багеровање широког спектра материјала, укључујући тврде и збијене седименте, глину, камење, громаде, шут, отпад и контаминирани материјал. Грајфери могу захватити материјале које рефулисање не може; • Прецизност: Омогућава врло прецизно багеровање у ограниченим просторима (нпр. око докова, мостова, цеви) и циљано уклањање загађеног седимента; • Минимално замућење воде: У поређењу са рефулисањем, грајферовање обично производи мање замућења воде, посебно код контролисаног подизања и спуштања грајфера; • Ниски трошкови мобилизације: Мањи грајфер багери су релативно лако преносиви и брзо се могу поставити на локацији; • Прилагодљивост дубини: Могу радити на великим дубинама, ограниченим само дужином каблова крана. Недостаци: • Мања брзина/ефикасност: Спорији је процес од рефулисања када су у питању велике количине меког, растреситог материјала. Рад је цикличан, а не континуиран; • Нижи капацитет: Општи капацитет багеровања (кубни метри по сату) је обично нижи у поређењу са великим рефулисним багерима; • Зависност од баржи: Захтева сталан доток празних баржи и одвоз пуних баржи, што може повећати логистичке трошкове и време; • Потенцијал за просипање: Постоји ризик од просипања материјала током подизања грајфера, посебно код лепљивих или вискозних материјала; • Утицај на дно: Понављано спуштање грајфера може потенцијално утицати на стабилност околног дна, мада је то обично минимално и контролисано; Багеровање ведричарењем (eng. bucket dredging ili bucket ladder dredging) Багеровање ведричарењем је традиционална и робустна метода уклањања седимента и материјала са дна водених површина. За разлику од хидрауличког рефулисања и механичког грајферовања, ведричарење користи континуирани ланац ведрица (кашика) које гребу по дну и подижу материјал. Иако је донекле застарела у поређењу са модернијим методама, и даље има значајну примену, посебно у тешким материјалима и у специфичним условима. Принципи Рада Основни принцип ведричарења лежи у непрекидном циклусу копања и подизања материјала. Багер је опремљен дугачким "лествама" на којима је монтиран бесконачни ланац ведрица. Те лестве се спуштају до дна, а ланац се покреће, при чему ведрице једна за другом захватају материјал са дна, подижу га до површине и празне у транспортни систем. Кључне компоненте система укључују: 1. Багерске лестве (Bucket Ladder): Ово је дугачка, робусна челична конструкција која се протеже од палубе багера до дна. На њој се налази систем ланчаника и водилица по којима се креће бесконачни ланац ведрица. Дужина и угао лестава одређују дубину багеровања; 2. Ланац ведрица (Bucket Chain): Састоји се од великог броја челичних ведрица (кашика) које су међусобно повезане и монтиране на бесконачни ланац. Облик и величина ведрица зависе од врсте материјала који се багерује. Ведрице су обично опремљене зубима или оштрим ивицама за ефикасније копање; 3. Погонски систем: Моћни мотори (електрични или дизел) покрећу горњи ланчаник на врху лестава, чиме се покреће цео ланац ведрица. Брзина ланца се може подешавати у зависности од услова багеровања; 4. Систем за истовар: Када напуњене ведрице стигну до врха лестава, оне се преврћу и празне материјал на покретну траку, у клизницу или директно у баржу која се налази поред багера; 5. Систем за позиционирање и сидрење: Багери ведричари су обично усидрени помоћу сидара или, чешће, помоћу шипова (spud poles), који се спуштају на дно и стабилизују пловило. Багер се затим "љуља" бочно помоћу витла и сидара како би се обухватила шира површина дна, или се помера напред ротирањем око једног шипа. Врсте багера ведричара Иако су мање разноврсни од других типова, могу се разликовати по величини и погонском систему: • Пловни багери ведричари (Floating Bucket Dredgers): Ово су најчешћи тип, где је цео механизам монтиран на специјализованом пловилу (баржи или броду). Идеални су за рад у рекама, каналима, лукама и језерима; • Велики багери ведричари за каменолом (Mining Bucket Dredgers): Веће и робусније верзије, често коришћене у рударским операцијама (нпр. вађење злата, дијаманата или агрегата из речних корита), где је потребно обрадити велике количине тврђег материјала. Предности и недостаци Предности: • Свестраност материјала: Изузетно ефикасно за багеровање свих врста материјала, од меког муља и песка, преко збијене глине и шљунка, до тешких, збијених материјала, камена и отпада. Могу се носити са материјалима који су превише тврди или садрже превише крупних елемената за рефулисне багере; • Независност од нивоа воде: Ефектност багеровања мање зависи од нивоа воде у поређењу са другим методама; • Висока прецизност дубине: Могу одржавати врло прецизну дубину багеровања; • Ниско замућење воде: За разлику од рефулисања, ведричарење обично ствара мање замућења, јер ведрице углавном копају, а не мешају седимент са водом; • Робусна конструкција: Издржљиви су и могу радити у тешким условима. Недостаци: • Спорији капацитет: Иако могу копати тешке материјале, укупни капацитет (кубни метри по сату) је обично нижи у поређењу са великим рефулисним багерима, посебно код меких материјала. Рад је цикличан, али континуалнији него код грајфера; • Ограничена маневарска способност: Велики багери ведричари су често гломазни и спори за премештање, што ограничава њихову примену у прометним водама; • Потреба за баржама: Захтевају сталан доток празних баржи и одвоз пуних баржи, што повећава логистичке изазове и трошкове; • Бука и вибрације: Операција може бити бучна и стварати вибрације; • Високи трошкови одржавања: Механизми са покретним деловима (ланци, зупчаници) захтевају редовно и скупо одржавање; • Ограничена дубина: Максимална дубина багеровања је ограничена дужином лестава. Примена Багеровање ведричарењем се користи у следећим областима: • Одржавање и продубљивање пловних путева: Посебно у каналима и рекама где седимент може бити збијен или садржавати шљунак и камење; • Ископавање агрегата: Вађење песка, шљунка и глине из речних и језерских корита за грађевинску индустрију; • Рударство: Коришћење у површинским коповима на води за вађење вредних минерала (нпр. злато, дијаманти) из алувијалних лежишта; • Уклањање збијеног материјала: Ефикасно за багеровање тврдо збијених глинених наслага, које су изазовне за хидрауличке багере; • Чишћење загађених подручја: Могу се користити за циљано уклањање контаминираних седимената, посебно ако садрже чврсте комаде. 6. ОПШТИ ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ИЗВОЂЕЊА РАДОВА 6.1. Општи део 6.1.1. Уводне напомене Намена услова је да обезбеди квалитетно извођење радова у сагласности са техничким прописима и стандардима. Због тога је Извођач обавезан, да их се стриктно придржава и да све радове који су предмет елабората изводи у сагласности са техничким условима, техничким извештајем, приложеним цртежима, предмером и предрачуном радова. Ови технички услови су саставни део уговорне документације за извођење радова. Технички услови за извођење радова на овом објекту су важећи услови за извођење радова за хидротехничке објекте. Технички услови су израђени за све позиције радова које су обухваћене овом јавном набавком. Извођач радова има право да се обрати Инвеститору и да предложи техничко решење са одговарајућим прилозима тражећи допуну ових услова, уколико се јави потреба за непредвиђеним радовима. У наставку текста су дати општи и посебни технички услови са елементима технологије извођења радова, док се поједини детаљи дају у опису и предрачуну радова. 6.1.2. Опште одредбе Сви радови на дефинисани овом јавном набавком и елаборатом морају се извести под условима и на начин утврђен Законом о водама („Службени гласник РС“, бр. 30 од 7. маја 2010, 93 од 28. септембра 2012, 101 од 16. децембра 2016, 95 од 8. децембра 2018, 95 од 8. децембра 2018 - др. закон). Да би се радови завршили што ефикасније, сви учесници у извођењу радова морају се придржавати услова датих техничком и конкурсном документацијом, што значи да су технички услови извођења радова саставни део уговора закљученог између две стране (Инвеститора и Извођача радова). Неопходно је да се Извођач радова комплетно упозна са овим условима, на тај начин што су ови услови саставни део конкурсне документације и коначно саставни део уговора закљученог између две стране. Инвеститор обезбеђује Стручни надзор (у даљем тексту „Надзорни орган“) у току санационих радова, односно извођења радова. Дужности и права Надзорног органа су дефинисани важећом законском регулативом (Законом о изградњи и планирању и пратећим правилницима и прописима). 6.1.3. Општи услови извођења радова Услове извођења радова диктира могућност временског извођења, које условљава водостај реке Саве. Инвеститициони елаборат по коме ће се изводити радови се састоји из техничког описа, прорачуна, нацрта са потребним детаљима и предмера радова. Пре почетка радова, извођач је дужан да се детаљно упозна са целокупном документацијом и природним условима који су заступљени на локалитетима где ће се изводити радови, како би све евентуалне нејасноће у погледу пројектних решења биле на време отклоњене. Уколико Извођач установи постојање неких недостатака или неусаглашености у елаборату, као и постојање одређених природних појава, које на одређен начин утичу на усвојена решења, а елаборатом нису обухваћени, дужан је благовремено упознати Инвеститора. У том случају, Инвеститор ће предузети одговарајуће мере за спровођење појединих корекција и усклађивања. Извођач је дужан да на основу примљене техичке документације од Инвеститора и плана превентивних мера разради елаборат уређења градилишта са свим потребним детаљима за радове, који се траже елаборатом и овим техничким условима и доставити га Инвеститору и Надзорном органу на разматрање. Тек након добијања сагласности од стране Инвеститора и Надзорног органа на поменути елаборат, радови на изградњи објекта могу почети. Извођач је дужан да се придржава важећих SRPS стандарда које је донео Институт за стандардизацију Србије. Уколико за поједине радове, производе и материјале не постоји одговарајући SRPS стандард, може се применити међународни, национални или индустријски стандард, с тим да је у основи у складу са SRPS стандардима. Извођач треба да се придржава свих прописа који су у вези са извођењем радова као и са производима и материјалима, који ће се применити током градње, а који су предмет ових техничких услова. Производи и материјали водопривредних инфраструктурних објеката, а набавља их Извођач, треба да су квалитета једнаких или бољих од оних дефинисаних предмером и општим техничким условима и да су уопште прихватљиви за квалитетну израду и уградњу. Инвеститор има право да утврди који су набављени материјали задовољавајући, те да ли су прихватљиви за ову намену. Сви производи и материјали морају бити уредно ускладиштени, заштићени и одржавани у уредном и добром стању. Сав сувишни материјал који није у употреби или више није потребан за извођење радова, треба да је уредно ускладиштен и сложен, тако да не смета одвијању и напредовању осталих радова који се изводе. Сав сувишни материјал треба уклонити са градилишта када то затражи Надзорни орган, уколико неће бити потребан касније за остале радове који предстоје. Извођач је дужан да о свом трошку изведе и одржава све потребне привремене радове, тј. механизацију, уређаје и опрему потребну за нормално и ефикасно извођење радова. Сви привремени радови морају бити изведени уз сагласност Надзорног органа. Извођач је дужан да изведе привремене радове, изгради привремене објекте који обухватају приступне градилишне путеве, односно све оно што је потребно изградити код оваквих и сличних радова, ради брзог, несметаног и сигурног одвијања уговорених радова. 6.1.4. Стандарди и контрола квалитета За све материјале, полуфабрикате и готове делове који ће се употребити на свим радовима, Извођач је дужан да поднесе Надзорном органу узорке на одобрење, односно да изврши систематско испитивање и да о том испитивању поднесе Надзорном органу меродавне доказе (ово испитивање пада на терет Извођача радова). Материјал који не одговара техничким условима, прописима и стандардима, не сме се уградити, а Извођач је дужан да га уклони са градилишта о свом трошку. 6.1.5. Теренски услови Пре давања понуде за извођење радова, препоручује се Извођачу радова да обиђе терен како би се упознао са теренским, климатским и другим условима, карактеристикама и осталим елементима ревелантним за састављање понуде. Пре почетка радова, Извођач је дужан да се упозна са локалним условима на терену, прописима, приступним путевима, могућим депонијама и свим другим чиниоцима који би могли утицати на несметано извођење радова. 6.1.6. Техничка документација Санационе радове треба извести у свему према техничкој документацији - елаборату, предмеру и предрачуну радова, општим техничким условима и графичкој документацији, која је саставни део конкурсне документације. Саставни део техничке документације је предмер и предрачун са свим потребним нацртима и детаљима. 6.1.7. Градилишна документација Поред елабората са свим потребним цртежима и снимка нултог стања потребно је да постоји и остала документација, која се мора налазити на градилишту (грађевинска књига, грађевински дневник и др). Увођење Извођача радова у посао, предаја градилишта Извођачу, рокови за изградњу, продужење рокова, обрачун и исплата радова, обрачун непредвиђених и накнадних радова (уколико се јави потреба за њима) и др. дефинишу се уговорним обавезама између Инвеститора и Извођача. На основу техничке документације, Извођач је обавезан да направи одговарајућу организацију извођења радова, као и план извођења радова, који ће поднети Инвеститору и Надзорном органу на одобрење. За време извођења радова, Извођач је дужан да води уредну градилишну документацију о извођењу радова. Ова документација мора бити у складу са прописима за вођење техничке документације на градилишту и мора бити оверена од стране Надзорног органа. Извођач треба да изводи радове по упутству Надзорног органа, без кога се не могу вршити никакве измене, ни изводити значајне фазе. Обрачун извршених радова извршиће се према доказницама, а на основу мера унетих у грађевинску књигу и потврђених од стране Надзорног органа и Извођача радова. 6.1.8. Заштита на раду Извођач се мора придржавати Закона о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС“ бр. 35/2023). Извођач радова је дужан да обезбеди хигијенско - техничке заштитне мере на градилишту по постојећим прописима, што је урачунато у јединичне цене и неће се посебно плаћати. 6.1.9. Обезбеђење градилишта Узимајући у обзир да квалитет извршених радова зависи од климатских прилика за време извођења радова, Извођач је у обавези да свакодневно прати климатске прилике и водостаје у којима се изводе радови. Градилиште се благовремено мора заштитити од неповољних климатских утицаја и високих водостаја, а штете које би услед тога настале, падају на терет Извођача радова. 6.2. ПРЕТХОДНИ РАДОВИ У претходне радове спада формирање градилишта, мобилизација механизације, опреме, алата, ограђивање простора за манипулацију, постављање табли обавештења, геодетски радови, потребна снимања и др. ОТУ 1.01. Формирање градилишта Извођач радова је дужан да благовремено реагује и допреми на градилиште сав потребан грађевински материјал, алат, механизацију и све остало што је неопходно да би се извођење радова започело и завршило у уговореном року. У току извођења радова, Извођач је у обавези да се користи површинама које су обухваћене трајним заузећем парцела водног земљишта за предметни водни објекат. Свака штета нанета прекорачењем означене површине трајног заузећа површина због радова на санацији регулационих објеката, пада на терет Извођача. Друмски транспорт материјала Извођач ће вршити по саобраћајницама јавне намене и одговоран је за поступање у складу са законом и правилима струке. Депонија материјала се користи према одобрењу Инвеститора и Надзорног органа. Све радове које Извођач буде вршио за своје потребе око формирања градилишта, не разматрају се појединачно у овим условима, те стога Извођач је у пуној мери одговоран за ове радове. Извођач је обавезан да за ове радове добије одговарајуће сагласности и дозволу Надзорног органа и да ове радове планира и изводи тако, да се задовоље следећи услови: - да нема негативних последица по постојеће или будуће трајне објекте у подручју ових радова, - да се не угрожава стабилност терена где се предвиђа или изводи изградња нових објеката, - да се материјал добијен ископима депонује само на површинама које одобри Надзорни орган. И поред одобрења извршења ових радова, Надзорни орган има право да постави допунске услове, које ће обезбеђивати напред наведене захтеве и према којима ће Извођач бити у обавези, да измени и прилагоди технологију извођења радова. Без обзира на горе наведене услове, према којима Извођач мора добити одобрење технологије извођења радова, динамике извођења радова, расподеле механизације и др., једино је Извођач одговоран за технологију рада, квалитетно извршење посла, завршење посла у уговореним роковима, као и за сигурносне и заштитне мере, које мора предузети за време извођења радова. Обрачун паушално за комплет позицију. ОТУ 1.02. Постављање табли обавештења Позиција обухвата набавку и постављање табли обавештења о извођењу грађевинских радовa, са основним подацима о објекту, Извођачу радова, Инвеститору и елаборату санације. Димензије табли од поцинкованог лима треба да буду 300х200 cm, са потребном конструкцијом - оквир од кутијастих профила 50х50mm, ножице 150cm. Обрачун се врши по комаду. ОТУ 1.03. Батиметријско снимање положаја наноса и стања ножице обалоутврде Потребно је извршити почетно батиметријско снимање са мапирањем дна и утврђивањем присуства подземних објеката у зони радова. Утврђивање тачног положаја постојећег врха ножице обалоутврде и дна ножице, у зони уклањања наноса отварањем пробних ровова, ископа, евидентирање и мапирање стања ножице. Обрачун паушално за комплет позицију. ОТУ 1.04. Геодетски радови Пре почетка радова, дуж трасе објекта, потребно је извршити обнављање оперативног геодетског полигона на терену и извршити исколчавање траса објеката. Обнављање оперативног полигона извршити на основу података датих у елаборату а то су: положајни опис тачака (одмеравања од чврстих објеката) и полигоне тачке које су дефинисане државним тригонометриским системом. Подразумева се да имају координате (X, Y, З). Са оперативног полигона, вршити обнављање траса објеката (снимљени уздужни и попречни профил) и пратити извођење радова, то јест, одређивање хоризонталног и висинског положаја објекта и ископа. Обрачун и плаћање радова ће се вршити паушално, за комплет активности за време трајања извођења радова. Геодетски обележити тачну висину коте круне ножице обалоутврде на свим деоницама пробним ископом. ОТУ 1.05. Усаглашавање техничких решења Ове активности обухватају техничку припрему на одређивању погодности локације за одлагање материјала и вођење процедура за исходовање сагласности надлежних институција. Обухвата измену техничких решења и прилагођавање ситуацији на терену, анализама и доказивању квалитета и количине извршених радова. Сагледавање техничких решења на захтев Инвеститора или Надзорног органа, у погледу вађења потопљених плутајућих објеката, неексплодираних убојних средстава (уколико се нађу на предметној локацији) и другим сличним радовима испод воде, који нису могли бити сагледани у тренутку израде елабората за извођење предметних радова. Израда потребних анализа, дефинисање варијантних техничких решења, нумеричка и графичка обрада решења, разрада детаља, обрачун количина, рекалкулација предмера радова, паковање и штампање документације на захтев Надзорног органа. Извођач је дужан да на захтев Надзорног органа и Инвеститора достави сву наведену документацију у случају измена у односу на решења из елабората, са којом се мора сагласити Инвеститор. Обрачун радова се врши паушално за комплетне услуге за време трајања извођења радова. 6.3. ПРИПРЕМНИ РАДОВИ ОТУ 2.01. Уклањање постојећих шипова, пилона, и подводних конструкција Уклањање шипова, пилона и подводних конструкција са ослонцима за демонтиране сплавове, укључујући ископ, демонтажу, утовар, транспорт и истовар шута на депонију. Извађени материјал се вози на депонију коју обезбеди Извођач, а сагласи се Инвеститор. Позицијом обухваћен комлетан рад, утовар, транспорт и истовар материјала на депонију до 20 km. Обрачун и плаћање уклањања објеката, врши се по паушално, за комплет активности. ОТУ 2.02. Чишћење у зони постојећих излива Чишћење постојећег пропуста излива од муља, наноса, са уклањањем приземне вегетације и шибља (подраста и самоникле вегетације). Позицијом обухваћен комлетан рад, утовар, транспорт и истовар материјала на депонију до 20 km. Обрачун се врши паушално. ОТУ 2.03. Крчење шибља и дрвенастог растиња Машинско чишћење (погодном механизацијом) терена од корова, шибља и растиња пречника до 10 cm које је пало на обали или у води, са унутрашњим транспортом на даљину до 20 m у гомиле, утовар, транспорт и одвоз материјала на депонију коју обезбеди Извођач, а сагласи се Инвеститор. Позицијом обухваћен комлетан рад, утовар, транспорт и истовар материјала на депонију до 20 km. Обрачун се врши по m' обале. ОТУ 2.04. Вађење пањева Машинско вађење пањева одговарајућом механизацијом са унутрашњим транспортом до 20 m, утовар, транспорт и одвоз пањева на депонију коју предложи и обезбеди Извођач радова уз сагласност Инвеститора и Надзорног органа. Позицијом обухваћен комлетан рад, утовар, транспорт и истовар пањева на депонију на удаљености до 20 km. Вађење се врши са воде или копна, у зависности од удаљености пања и расположивог дохвата механизације. Обрачун се врши паушално. ОТУ 2.05. Уклањање отпада под водом и ван воде у обухвату Позиција обухвата: Машинско вађење са воде крупног антропогеног отпада (потопљене конструкције, понтони, аутомобилске шкољке, потопљена стабла, итд.) слободно ослоњени на дну уз обалу, контролисан транспорт и складиштење отпада на депонију прилагођену овим наменама. Позицијом обухваћен комлетан рад, утовар, транспорт и истовар објеката на депонију на удаљености до 20 km. Обрачун се врши паушално. 6.4. ГРАЂЕВИНСКИ РАДОВИ 6.4.1. Општи захтеви за ископе Материјал, опрема и радна снага за наведене операције подлежу одобрењу Надзорног органа. Сви ископи које Извођач буде извршио преко одобрених димензија и кота које су дате у елаборату или нису писаним путем дате од стране Надзорног органа, неће се признати у обрачуну, а њихово враћање у пројектовано стање, теретиће Извођача радова. Извођач радова је дужан да се пре давања понуде упозна са стањем на терену где ће се изводити радови, да проучи документацију, степен обраслости вегетацијом итд., и да сходно томе има јаснију слику о врсти и обиму радова за које даје понуду. 6.4.2. Толеранције и квалитет завршних радова Извођач је дужан да изводи радове на ископу у континуитету, тако да одмах након ископа настави са радовима, односно, да синхронизује активности. Пријем ископа се врши после дефинитивне припреме површине ископа, тј. у природно влажном, свежем компактном стању, пошто је уклоњен сав растресити, осути материјал. Пријем ископа се врши упоредо са геодетским снимањем површина завршеног ископа и Извођач не може приступити даљим радовима, док не добије писме