Израда техничке документације за реконструкцију објекта СМАТСА Траининг Центер

TEHNIČKA SPECIFIKACIJA.pdf ТЕХНИЧКА СПЕЦИФИКАЦИЈА САДРЖАЈ 1 Увод ................................ ................................ ................................ ................................ ........ 2 Спецификација услуге ................................ ................................ ................................ ........... 3 Опис постојећег стања објекта, просторија и инсталација предметне реконструкције...... 4 Опис потреба Центра за обуку ANS особља ................................ ................................ ........ 5 Захтеви за пројектовање ................................ ................................ ................................ ....... 5.1 Архитектура и конструкција ................................ ................................ ................................ ... 5.1.1 Техничка сала на 1. спрату ................................ ................................ ........................ 5.1.2 Техничка сала на приземљу ................................ ................................ ...................... 5.1.3 Вишенаменска сала у приземљу ................................ ................................ ............... 5.2 Пројекат електроенергетских инсталација ................................ ................................ ........... 5.2.1 Напајање објеката електричном енергијом и дистрибуција електричне енергије .. 5.2.2 Пројекат електромоторног погона и ЦСНУ ................................ ............................... 5.3 Пројекат телекомуникационих инсталација ................................ ................................ .......... 5.3.1 Кабловске трасе ................................ ................................ ................................ ......... 5.3.2 Структурни кабловски систем ................................ ................................ .................... 5.4 Пројекат термотехничких инсталација ................................ ................................ .................. 5.4.1 Mашинске сале у сутерену објекта ................................ ................................ ............ 5.4.2 Техничка сала у приземљу ................................ ................................ ........................ 5.4.3 Техничка сала на 1. спрату (Симулаторска сала и просторија са псеудо- пилотима) ................................ ................................ ................................ ................... 5.4.4 Симулаторска сала на 2. спрату ................................ ................................ ............... 5.4.5 Вишенаменска сала у приземљу ................................ ................................ ............... 5.5 Системи техничке заштите ................................ ................................ ................................ .... 5.6 Заштита од пожара ................................ ................................ ................................ ................ 5.7 Заштита животне средине ................................ ................................ ................................ ..... 1 Увод Инвеститор: Контрола летења Србије и Црне Горе SMATSA доо Београд Трг Николе Пашића 10, 11000 Београд Објекат: SMATSA Training Center (у даљем: STC) кп 3739/55 К.О. Сурчин, објекат 1, Категоризација и класа објекта: Зграда ваздушног саобраћаја Су+П+2, БРГП 5173 m2, са припадајућим инсталацијама и уређајима, на аеродромском комплексу аеродрома „Никола Тесла“ у Сурчину. Класификациони број: 12413. Класа: V. 2 Спецификација услуге Разлог израде техничке документације је утврђивање концепта реконструкције објекта SMATSA Training Center , односно разрада техничко -технолошких захтева и решења и исходовање одобрења за извођење радова од стране надлежног органа. Сврха израде техничке документације је да се на основу исте изврше радови на реконструкцији постојећег објекта SMATSA Training Center за обезбеђивање адекватног простора за инсталацију радарског симулатора , затим просторија за потребе школског центара као и адекватан простор за смештај техничких система. Дакле, иницијални захтев те и крајњи циљ је да се задовоље потребе и захтеви школског центра за инсталацију радарског симулатора у техничкој сали на 1. спрату објекта, а с тим у вези предмет пројектовања је и техничка сала у приземљу, као и потребна замена инсталација, уређаја и система. Пре израде техничке документације, Пројектант је у обавези да спроведе следеће припремне радње: • Прибави одговарајуће подлоге за израду техничке документације • Сними постојеће стање објекта, односно просторија и инсталација које су предмет пројектовања, а Инвеститор ће сву доступну техничку документацију доставити Пројектанту на располагање. Обим техничке документације дефинисан је законском регулативом која важи у Србији (законом који уређује изградњу објеката, законом који уређује заштиту објекта од пожара, законом који уређује заштиту животне средине и осталом законском регулативом у складу са врстом и наменом објекта). Техничка документација треба да садржи следеће фазе: • Идејно решење • Идејни пројекат • Пројекат за извођење • Елаборате, студије и другу техничку документацију у складу са врстом и наменом објекта и законском регулативом. Пројектант је у обавези да за потребе Инвеститора: 1. Изради техничку документацију у дефинисаном обиму према: o Пројектном задатку, o Локацијским условима o Важећој законској регулативи у складу са врстом и наменом објекта. 2. Отклони све примедбе надлежних органа и Инвеститора. 3. Достави, као прилог за израду конкурсне документације за поступак јавне набавке, комплете сређених техничких описа и предмера радова свих фаза без цена. 4. Прибави за рачун и у име Инвеститора све потребне дозволе, решења и сагласности за добијање одобрења за извођење радова у складу за законском регулативом. 5. Поступи по добијеним условима, решењима и сагласностима и у складу са њима изради сву потребну документацију, односно пројекте, студије, елаборате и друго. У свим ф aзaмa израде пројеката oбaвeзно је прибављање одобрења од Комисије за праћење реализације уговора (у даљем тексту: Комисија) формираном од стране Инвеститора. У техничкој сали у приземљу објекта тренутно су инсталирани технолошки (телекомуникациони) системи који се користе оперативно у процесу пружања услуга у ваздушном саобраћају, системи за рад административних сектора, као и системи неопходни у процесу извођења обука на симулаторима. Радови на реконструкцији објекта се морају пројектовати тако да могу да се изведу без прекида или са минималним прекидом рада поменутих техничких уређаја, без угрожавања рада и система, уз претходну сагласност Инвеститора. Пројектном документацијом је неопходно обухватити све aспекте (попут начина и редоследа извођења радова, додатних позиција у предмеру неопходних за остваривање непрекидности у раду или минимизације утицаја итд.) потребне за привремено измештање постојећих система и инсталација из техничке сале у приземљу објекта у складу са транзиционим планом који ће обезбедити Инветитор. Наведени услови се односе на све свеске и све радове који су предмет пројекта, без обзира да ли се они изводе физички у техничкој сали у приземљу објекта или посредно представљају ризик по непрекидност функција и рада оперативних система. На основу наведеног Пројектант ће специфицирати адекватну заштиту и редослед спровођења радова којима се то и остварује. Основ за наведено планирање ће бити Tранзициони план израђен од стране Инвеститора. Сва преписка се води дописима, електронском поштом и преко Инвеститоровог портала. Фајлови који се размењују морају бити у едитабилним форматима (doc/docx/xls/xlsx) и pdf, графички прилози у формату DWG (верзија АCAD 2011 или нижа). Документација, поред обавезних елемената, у складу са важећом законском регулативом, мора да садржи и од стране Комисије захтевани додатни број карактеристичних пресека, детаља, шема и разрађених детаља мимоилажења инсталација. Сви планирани радови морају бити обухваћени предмером и предрачуном радова. У предмеру не смеју бити убачене позиције процентуалним количинама. У предмеру не смеју да буду две исте позиције. Пројекти ce раде на стандардним величинама папира једнообразних фонтова и величина слова, сређени, укоричени и сложени по правилима струке. Техничка документација се предаје Инвеститору y 3 укориченa штампанa примеркa и у електронском облику (текстуални део у формату doc/docx/xls/xlsx и pdf, графички прилози у формату DWG верзија АCAD 2011 или нижа). Пројекат у електронском виду је електронски потписан и сложен у јединствен документ у pdf формату са фолдером у којем се налазе базични едитабилни документи. 3 Опис постојећег стања објекта, просторија и инсталација предметне реконструкције Објекат SMATSA Training Center налази се у непосредној близини Аеродрома ''Никола Тесла'' и по својој функцији и опремљености представља центар за теоријску и практичну обуку ваздухопловног особља. Објекат се састоји из централног кубуса и два пратећа тракта, звездасто постављена и повезана средишњим комуникационим делом. Оваква организација објекта јасно одваја функционалне целине. Спратност објекта је ПО+П+2. Бруто површина износи 6043 м2, а нето 5137 м2. У централном кубусу налази се техничко -технолошке сале, док су у два тракта који су постављени бочно смештене канцеларије и учионице. Централни кубус је доминантни део објекта, а такође његова укупна висина је већа од остатка објекта због веће спратне висине последње етаже. Предмет пројекта већински је управо централни део објекта, будући да су у њему смештене машинске и електро просторије у сутерену, односно техничке сале по спратовима, а које ће директно или последично бити потребно препројектовати у функцији будућег радарског симулатора који ће бити смештан на првом спрату централног дела. Централни кубус због својих великих распона од 15,0m, има конструкцију знатно ојачану ребрима у оба правца по принципу касета. Обзиром на значајне разлике у конструкцији и оптерећењима средње ламеле у односу на две крилне ламеле, њено темељење је извршено са већом дубином фундирања, и читавом висином је дилатирана од осталог дела објекта. У приземљу објекта, у десној ламели налази се вишенаменска сала која служи за повремени боравак полазника обуке, као и за одржавање састанака. Предмет пројекта поред техничких просторија централног кубуса је и ова сала са намером да се подели у две целине и сходно подели опреми одговарајућим садржајима мултимедијалних просторија. Сви преградни зидови објекта изведени су испуном од гитер блокова или лакомонтажних гипсаних преграда, осим зидова који као платна од армираног бетона представљају додатно неопходно укрућење за потребе заштите од сеизмичких утицаја. Завршне обраде подова су зависно од намене просторија од керамичких плочица или ливеног ПВЦ -а, док су у салама техничког кубуса примењени антистатик дупли дигнути подови. У свим просторијама осим у сутерену постављени су спуштени плафони типа Армстронг на одговарајућој типској подконструкцији. Читав објекат опслужен је одговарајућим потребним инсталацијама слабе и јаке струје, као и свим машинским термотехничким инсталацијама. Поред водоводних и канализационих инсталација у зонама санитарних просторија, у објекту су постављене инсталације везане за противпожарну заштиту. 4 Опис потреба Центра за обуку ANS особља SMATSA doo је суочена са све већом потражњом нових контролора летења, што последично доводи до презаузетости симулатора, односно застоја у Почетној обуци контролора летења. С тим у вези, Центар за обуку ANS особља је предвидео унапређење и усклађивање технолошке функционалности опреме са потребама оперативних јединица кроз набавку новог симулатора. Нови симулатор представља саставни део предстојеће модернизације и тачну спецификацију опреме треба да достави добављач ( Thales, Француска), односно тим за модернизацију SMATSA до краја 2027. године. Очекивано време за инсталацију, а затим и употребу новог симулатора је почетак 2030. године. Као један од битних предуслова овог пројекта предвиђено је уређење садашње техничке сале на првом спрату објекта у простор где се планира смештај новог симулатора. Поменути простор би доживео трансформацију од иницијално планираног простора намењеног за см ештај опреме у простор у коме би боравили људи и где би се спроводила обука. Просторију на првом спрату је потребно транспарентном преградом са вратима поделити на две звучно изоловане просторије у односу блиском 2/3 за радарски симулатор укључујући администраторске позиције и 1/3 за просторију за псеудопилоте. Простор за радарски симулатор треба уредити на начин да омогући смештај 8 до 10 (десет) контролорских конзола (сектора) са по 2 (две) радне позиције као и централну администраторску конзолу са 3 (три) радне позиције. Такође, простор за псеудопилоте треба да садржи 16 до 20 (двадесет) радних позиција. Свакој радној позицији припада рачунар, тастатура, миш, неколико монитора као и систем за говорну комуникацију. Поред радних позиција, потребно је и уређење простора за рекове (отприлике 4-5 рекова стандардне величине) са серверима и мрежном опремом, по могућству у техничкој сали у приземљу коришћењем постојећих тумбаса за комуникацију са радним станицама. Просторија мора бити оспособљена за истовремени боравак до максимално 50 (педесет) особа у истом моменту и то до 30 особа у симулаторском делу и до 20 особа у простору за псеудопилоте.. Прозори који се налазе на осунчаној југо-западној страни просторије морају бити замењени моделом истих или већих димензија који штити просторију од прегревања и који може бити отворен у циљу омогућавања природне вентилације. Постојећи улази у просторију треба да егзистирају и даље, с тим да је главни улаз из ходника са северо -западне стране (ка Музеју ваздухопловства), док би југо-источни улаз (до ИТ сектора) и северно -источни улаз (до теретног лифта) били резервисани за унос опреме и интервенцију техничара и/или као пожарни излаз. Поред техничке сале на првом спрату, потребно је уредити вишенаменску салу која се налази у приземљу објекта. Салу је потребно преградити на два дела, и то : • мултимедијалну салу за састанке у дну просторије за минимум 16 особа и • салу за одмор и боравак полазника обуке у простору на самом улазу Преграда треба да буде мобилна како би се два одвојена простора по потреби могла претворити у једну целину. Потребно је пројектовати нову расвету са командама за сваки простор посебно. Такође, потребно је пројектовати надстрешницу на тераси која би омогућавала коришћење тог простора независно од метеоролошких појава. 5 Захтеви за пројектовање 5.1 Архитектура и конструкција У складу са захтевима центра за обуку ANS особља, планира се реконструкција дела објекта SMATSA Training Center. Реконструкцијом су примарно обухваћене техничка сала и вишенаменска просторија у приземљу и техничка сала на 1. спрату уз пратеће техничке просторе. Предвидети све завршне обраде унутрашњих и спољашњих површина по избору Инвеститора. Спољну столарију предвидети од квалитетне алуминарије по типу и стилски у складу са постојећом столаријом на објекту. Унутрашњу столарију предвидети од квалитетне алуминарије или медијапана у складу са пројектантским решењем. У оквиру радова у домену архитектуре предвидети и све продоре и одговарајуће обраде продора инсталација, као и радове на инвестиционом одржавању у домену замене или поправке подних, зидних и плафонских облога у бочним трактовима поред техничких сала и у помоћним техничким просторијама, а који доминантно настају последично у складу са планираним радовима у описаним просторијама. Посебно обратити пажњу на тумбасе (помоћне техничке просторије) који се налазе уз техничке сале, а протежу се од приземља до другог спрата објекта. У овим тумбасима поред већ поменутих радова на инвестиционом одржавању, треба проверити могућност пробијања отвора за врата за улазак у тумбасе из ходника. Сви примењени материјали морају бити квалитетни и у складу са ограничењима у погледу заштите од пожара и примене мера енергетске ефикасности. Пројектом конструкције испратити све новопројектоване радове на фасади, преградним зидовима, подовима, плафонима и надстрешници, статичким прорачунима и потребним радовима за конструктивне елементе и ојачања. Преглед новоформираних просторија: Постојећа намена 1.Техничка сала на 1. спрату 400м2 2. Техничка сала у приземљу 400м2 3. Вишенаменска просторија у приземљу 120м2 Новоформиране просторије у постојећим површинама Симулатор сала Техничка сала Сала за одмор и боравак Псеудопилоти ИТ лабораторија Сала за састанке 5.1.1 Техничка сала на 1. спрату У техничкој сали на 1. спрату, предвиђено је формирање две просторије – једна за радарски симулатор и друга за псеудопилоте. Ближа намена просторија, капацитети и специфични захтеви за ове просторије описани су у поглаљу 4 Опис потреба центра за обуку ANS особља. Предвидети демонтажу постојећих спуштених плафона, дуплих подова и свих зидних облога, као и комплетне спољашње и унутрашње столарије. У погледу завршне обраде површина у новопројектованим просторијама, треба предвидети растер спуштени плафон, дупли под са антистатик облогом одговарајуће носивости, док зидне облоге могу бити од гипса или другог материјала са бољим карактеристикама у погледу звучне изолације. Предвидети рушење фасадног зида тако да се повећа димензија постојећих прозора, доминантно по висини. Потребно је пројектовати и спољне жалузине са даљинском командом за сваки прозор појединачно и све заједно, као и завесе са унутрашње стране. Преграда између две сале је стаклена, звучно изолована и са вратима. Преграда је у нивоу од дуплог пода до спуштеног плафона, док у поду и плафону, а узимајући у обзир трасе инсталација, треба предвидети звучне баријере између просторија. У делу објекта у коме се налазе техничке сале у призмељу и на првом спрату, као и оперативна сала на другом спрату се налазе и вертикални кабловски регали (тумбаси) које је потребно задржати на постојећим позицијама у циљу несметаног вођења кабловских инсталација између спратова. 5.1.2 Техничка сала на приземљу У складу са постојећом наменом простора у техничкој сали у приземљу, неопходно је преградити простор на два дела тако да намена једног дела буде ИТ лабораторија која ће бити позиционирана до фасадног зида са прозорима, док се остатак површине просторије ко ристи као техничка сала за инсталацију кабинета са технолошком опремом. Преграда између просторија је фиксна, постављена по ширини техничке сале, по могућности делимично остаклљена са двокрилним улазним вратима ка ИТ лабораторији из техничке сале. Техничка сала на приземљу захтева комплетну адаптацију ентеријера. Пројектом предвидети демонтажу постојећих спуштених плафона, дуплих подова и свих зидних облога, као и комплетне спољашње и унутрашње столарије, те предвидети нови растер спуштени плафон и дупли под са антистатик облогом одговарајуће носивости и обраду унутрашњих зидова гипсом. Обрада подова, зидова и плафона је иста у обе просторије које су предвиђене у оквиру техничке сале. Предвиђа се замена фасадне столарије у постојећим димензијама отвора. Потребно је пројектовати и спољне жалузине са даљинском командом за сваки прозор појединачно и све заједно, као и завесе са унутрашње стране. Просторија ИТ лабораторије треба да има површину да задовољи потребе за формирање 3 радна места са простором за конфигурисање опреме, као и део за складиштење резервних делова. 5.1.3 Вишенаменска сала у приземљу Вишенаменску салу која се налази у приземљу објекта треба преградити мобилном преградом на два дела и то: • салу за одмор и боравак полазника обуке у простору на самом улазу • мултимедијалну салу за састанке у другом делу просторије за минимум 16 особа. Преграда треба да буде мобилна како би се два одвојена простора по потреби могла претворити у једну целину. Преграду планирати у зони носача стаклене фасаде у просторији. Преграда треба да има звучну изолацију. Предвидети демонтажу зидних и подних облога, као и спуштеног плафона. Нови спуштени плафон је у комбинацији монолитног и растер плафона, зидне облоге су од гипса, док је под од керамике или облога типа Norament. Такође, потребно је пројектовати надстрешницу на тераси вишенаменске просторије. Надстрешница је фиксна, постављена у пољима између носећих стубова. На тераси предвидети замену спољне керамике и завршну обраду бетонске ограде у циљу заштите од атмосферских утицаја. 5.2 Пројекат електроенергетских инсталација Пројекте урадити на основу архитектонско -грађевинских пројеката, пројектних решења осталих инсталација и пројекта заштите од пожара, а према важећим прописима и препорукама за овакву врсту објеката и инсталација. Пројектом предвидети неопходне кораке који имају за циљ реализацију захтева за непрекидношћу рада целокупне оперативне опреме током комплетног периода извођења радова. Сви припремни радови и одговарајућа опрема који проистекну из реализације овог захтева треба да детаљно буду описани у пројекту, а у свему усклађени са осталим пројектима и захтевима Инвеститора. ВАЖНА НАПОМЕНА: Део техничке документације који се односи на реконструкцију и замену ЕЕ, ЕМП и ЦСНУ инсталација треба да прати обим измена који се односи на АГ свеску пројекта и свеске термотехничких и телекомуникационих инсталација. Није потребно предвиђати реконструкцију и замену ЕЕ, ЕМП и ЦСНУ инсталација за цео објекат, већ само за делове објекта и инсталација који су предвиђени за реконструкцију у оквиру овог пројектног задатка. 5.2.1 Напајање објеката електричном енергијом и дистрибуција електричне енергије 5.2.1.1 Мрежно напајање За пројектовање ЕЕ инсталација узети у обзир да је напајање потрошача у објекту из постојеће трафостанице, у објекту ЕЕ станице ЦКЛ. 5.2.1.2 Резервно агрегатско напајање Агрегатско напајање ће бити обезбеђено из постојеће аграгатске станице, са две агрегатске јединице које ће бити у режиму радне и резервне. 5.2.1.3 Беспрекидно напајање За сву опрему осетљиву на прекид у напајању обезбедити два UPS уређаја, сваки одговарајућег капацитета у паралелном раду, тако да се у нормалном режиму рада сваки UPS оптерети са мање од 50%. Аутономија UPS уређаја треба да буде cca 30min. 5.2.1.4 Дистрибуција електроенергетског напајања Дистрибуцију електроенергетског напајања вршити из главних разводних ормана и помоћних (секторских) разводних ормана. Разводни ормани треба да буду израђени у складу са важећим европским стандардима за ову врсту опреме. Разводни ормани беспрекидног напајања који напајају опрему контроле летења у техничким и оперативним салама треба функционално да буду подељени на два дела (А и Б поље). За разводне ормане који напајају опрему контроле летења у техничким и оперативним салама предвидети по два напојна кабла. Свако поље напојити засебним каблом са различитог дела сабирница by-pass ормана UPS уређаја, односно главног разводног ормана берпрекидног напајања. 5.2.1.5 Напојни и инсталациони каблови Новопредвиђени каблови у објекту треба да буду безхалогени, док каблови у техничким и оперативним салама треба да буду безхалогени и функционално издржљиви у пожару 90min. За полагање каблова предвидети одговарајуће кабловске носаче и прибор. Одрешене електроенергетске каблове треба водити у кабловској канализацији која треба да буде пројектована са резервом од 100%. 5.2.1.6 Беспрекидно напајање једносмерним напоном За одговарајућу технолошку опрему треба пројектовати уређаје за беспрекидно једносмерно напајање у пару, напонског нивоа и развода према распореду исте. Сваки уређај у пару треба да напаја по 50% конзума, а потребно је обезбедити да се ручним пребацивачем напајање свих потрошача може остварити само са једног уређаја. 5.2.1.7 Надзор и управљање За имплементацију ЦСНУ потребно је обезбедити да енергетски елементи испуњавају следеће: • праћење напона, струје и снаге – даљински (комуникацијом), • статуси свих прекидача (укључен/искључен) – даљински (комуникацијом), • статус квара свих прекидача – даљински (комуникацијом), • стање одводника пренапона – даљински (комуникацијом), • надзор и управљање агрегата и UPS система. 5.2.1.8 Инсталација осветљења Предвидети инсталације општег, помоћног и противпаничног осветљења. Унутрашње осветљење пројектовати у складу са наменом просторије и важећом законском регулативом. Пројектом предвидети приближно следеће нивое средњег општег осветљаја по просторијама, зависно од њихове намене: Техничке и вишенаменске сале 500 Lx Kанцеларије, радни простори 400 Lx Технички простори, клима коморе и сл. 250 Lx У осталим просторијама, као што су просторије за одмор особља и сл., ниво осветљења одредити зависно од намене просторија и ентеријерског решења. Одобрене светиљке морају обезбедити квалитетан осветљај, уз минимално одржавање и минималну потрошњу електричне енергије. За управљање осветљењем предвидети ЕИБ (Инстабус) инсталације. У појединим радним просторијама у којима постоји дневна светлост предвидети аутоматско подешавање нивоа вештачког осветљења које се користи, са циљем остваривања константног нивоа укупног осветљења. Обезбедити могућност и да индивидуални корисници могу да изврше подешавање нивоа вештачког осветљења и мануелно. Такође обезбедити аутоматско искључење осветљења уколико је радна просторија празна. У конференцијским салама омогућити формирање светлосних комбинација – сцена са бежичним командовањем. За осветљење јавних простора обезбедити даљински надзор и управљање путем рачунара од стране овлашћеног лица. У складу са планом пожарне евакуације, предвидети противпаничне светиљке са батеријама за три сата рада, у приправном споју. 5.2.1.9 Прикључнице и прикључци Инсталацију прикључница предвидети у складу са наменом просторија. Према распореду технолошких потрошача извести одговарајућа "шуко" монофазна и трофазна прикључна места и DC изводе за директне прикључке. AC напајање 230 V и 400 V rack -ормана у техничкој сали извршити са по два кабла, са два одвојена дела разводних ормана. DC напајање rack-ормана у техничкој сали извршити са по два кабла, са два одвојена система сабирница у разводним орманима DC. Технолошки прикључци и прикључци посебне намене обухватају прикључке професионалне опреме која директно служи раду контроле летења. Ова је опрема смештена у техничку салу. Напајање ових инсталација је са извора непрекидног напајања, а проводници се полажу у за то припремљене канале у дуплом поду. Ове инсталације извести према врсти и распореду професионалних уређаја и опреме, а распоред истих ће се усагласити са захтевима Инвеститора. Инсталације за напајање клима уређаја напајаће се са агрегатског развода. Пројектант ће такође предвидети и све евентуално потребне прикључке у складу са пројектантима осталих пројеката и захтевима Инвеститора, у самој фази израде документације. Поред наменских, предвидети и одређени број утичница опште намене. 5.2.1.10 Заштита од индиректног додира и инсталација изједначења потенцијала Заштиту од електричног удара индиректним додиром предвидети аутоматским искључењем напајања, према СРПС Н.Б2.741. Заштиту од електричног удара ће се предвидети по систему TN-C-S, са преласком на TN- S непосредно по уласку у објекат. За просторије са дуплим подом предвидети одвођење статичког електрицитета у свему према пропису. Предвидети главно и допунско изједначавање потенцијала. За техничке просторије, допунско изједначавање потенцијала предвидети посебним земљоводом од Cu ужета у дуплом поду, односно траком Fe/Zn по ободним зидовима која се повезују на уземљивач директно или преко посебног вода и шине за изједначавање потенцијала. 5.2.1.11 Уземљивач Предвидети доградњу (реконструкцију) постојећих уземљивача. 5.2.1.12 Инсталација громобранске заштите Обезбедити громобранску инсталацију у I нивоу заштите, а према важећим стандардима СРПС -ИЕЦ 1024 -1, СРПС -ИЕЦ 1024 -1, СРПС -ИЕЦ 1312 -1 и осталим техничким нормативима за заштиту објеката од атмосферских пражњења. Постојећу громобранску инсталацију објеката евентуално доградити да испуни захтеве I нивоа заштите. С обзиром на садржај и намену објекта, предвидети посебне мере заштите од пренапона. 5.2.2 Пројекат електромоторног погона и ЦСНУ 5.2.2.1 Електромоторни погон Пројекат електромоторног погона урадити уз пуну координацију са пројектима осталих инсталација. За напајање, заштиту и управљање електромоторним погонима предвидети посебне ормане. Регулационе и управљачке функције остварити преко модула централног система за надзор и управљање. Пројектном документацијом морају прецизно бити дефинисани сви елементи унутрашњег и спољњег повезивања. Све заштитне блокаде, као што су мраз, искључење при пожару и сл. морају бити у функцији у свим режимима рада. На главним трасама применити тип развода који омогућава приступ кабловима ради одржавања и евентуалне замене или накнадног полагања нових каблова. Инсталацијама електромоторног развода обезбеђује се несметан рад опреме водоводних, канализационих, термотехничких и протипвожарних инсталација на горе наведеном објекту. Предвидети да систем напајања буде TN-C-S, а заштита од електро удара аутоматским искључењем напајања. Предвидети да сви напојни и сигнални каблови буду halogen free, а у зависности од инсталисане опреме неки да буду и пожарно отпорни 90 или 120min. Све регале и њихове носаче, као и продоре кроз зидове противпожарних зона пројектовати да имају минималну ватроотпорност од 90 min или исту као и противпожарне зоне кроз које пролазе. Све трасе каблова предвидети кроз инсталационе шахтове, осим техничке сале где би требало да постоји дупли под. У зависности од техничких услова предвидети да постоји и радни и хаваријски напојни вод (хаваријски је вод са агрегатског напајања). 5.2.2.2 Ормари електромоторног развода Ови ормари морају да буду у модуларном лименом ормару мин заштите IP43 и степеном мин заштите од удара IK08. Сви ормари у машинској сали морају бити истог типа и исте висине. Ормаре предвидети са свим потребним носачима, L, N и PЕ шинама, осигурачима, моторним скопкама, контакторима, релејима, командно сигналним елементима, а све функционално испробано и тестирано. Енергетски део ормара мора да обезбеди следеће функције: − Заштиту од кратког споја − Заштиту од преоптерећења − Напајање, управљање и сигнализацију рада: ▪ електро мотора, ▪ термичких потрошача, ▪ противпожарних клапни (без сигнализације), − Везе са елементима аутоматике и противпожарне заштите Предвидети директно прикључење напојног кабла елергетског ормара на главни прекидач који би треба ода има сигнални контакт и напонски окидач за хаваријско искључење. Ормар би требао да има уместо класичних амперметара и волтметара један вишеканални мерни уређај, уграђен на ормару. На ормару предвидети и сигнализацију рада и квара сваког моторног извода, сигнализацију отворености/затворености PPK, као и остале командно сигналне елементе. Прекидачи сваког моторног извода морају да имају положај Р (ручно/проба) – 0 – А (аутоматски) изнад којих треба да буде уграђена сигнализација рада и квара. Омогућити и дистанционциону сигнализацију свих хаваријских стања. У ормару предвидети реле контроле фаза са изводом за управљање и сигнализацију, светиљку са прекидачем, утичницу 230/16А, осигураче, моторске заштитне склопке, контакторе, трафое... Клем лајсне одвојити посебно за енергетске каблове, посебно за сигналне и управљачке каблове. Пре коначног дефинисања доставити предлог предњег изгледа електро ормара, предлог изгледа унутрашњости електро ормара, матрицу једнополне и шеме деловања. Предвидети мин 30% слободног простора у ормару. 5.2.2.3 Елементи аутоматике и пожарне аутоматике Елементе система за надзор и управљање лоцирати у припадајуће ормаре електромоторног погона. Ормар аутоматике и пожарне аутоматике мора да обезбеди следеће функције: − Заштиту од кратког споја − Напајање, регулацију и дигиталне улазно/излазне величине: ▪ Електромоторних вентила, ▪ Сензора и заштитних уређаја (термостата, пресостата и сл.) − Дистанционо управљањe моторним изводима − Управљање и сигнализацију система по противпожарном алгоритму Предвидети напајање елемената аутоматике са UPS. Клем лајсне одвојити посебно за енергетске каблове -230V AC, посебно за 24V AC, посебно са сигналне и посебно за управљачке каблове. Пре коначног дефинисања доставити предлог предњег изгледа ормара аутоматике и противпожарне заштите, предлог изгледа унутрашњости ормара, матрицу једнополне и шеме деловања. Предвидети мин 30% слободног простора у ормару. 5.2.2.4 Централни систем за надзор и управљање (ЦСНУ) Пројекат централног система за даљински надзор и управљање урадити уз пуну координацију са пројектима осталих инсталација. Све инсталације вентилације и климатизације и грејања подлежу систему управљања и надзора инсталација. Овом систему подлеже такође и контрола рада свих разводних ормана у објекту, као и функционисање резервних и беспрекидних извора напајања. Пројекат треба да укључи реализацију захтева мерења, регулације, аутоматског управљања и централног надзора над: ✓ електроенергетиком, ✓ термотехничким системима климатизације, вентилације и грејања, ✓ системима водовода и канализације. За реализацију свих управљачких захтева и обраду потребног броја мерних сигнала и регулационих кола као и обављање логичких функција за КГХ инсталације користе се програмабилни дигитални контролери најсавременије генерације. Сви ормани централног система за надзор и управљање напајају се из одговарајућих ормана беспрекидног напајања, тако да у њима нису предвиђани посебни УПС-еви. • предвидети израду апликативног софтвера за PLC контролере, укључујући алгоритме управљања, регулације, алармирањ а и комуникације; • предвидети израду графичког интерфејса ЦСНУ система, укључујући апликативне шеме, аларме, трендове, архивирање података, извештаје, управљачке функције, временске програме и дефинисање корисничких права; • обезбедити интеграцију новопројектованог система у јединствени Централни систем надзора и управљања (ЦСНУ/ BMS) који се налази у Енергетској станици Центра контрола летења; • дефинисати фаз е извођења радова и миграције система како би се обезебедио минималан утицај на функционисање објекта; • предвидети функционално испитивање, пуштање у рад комплетног система, интеграционо тестирање , израду одговарајуће техничке документације и обуку запослених за рад на новопројектованом систему. 5.3 Пројекат телекомуникационих инсталација Технолошки системи и инсталације за потребе извођења обука на симулаторима у оквиру Центра за обуку ANS особља инсталирају се у оперативним салама на другом и првом спрату и техничкој сали у приземљу. Оперативна сала на првом спрату објекта формира се уместо постојеће техничке сале. Пројектом телекомуникационих инсталација предвидети сва неопходна привремена измештања постојећих кабловских инсталација у складу са транзиционим планом који ће израдити Инвеститор, како би се обезбедио континуитет сервиса реализованих коришћењем система и инсталација тренутно инсталираних у техничкој сали у приземљу. 5.3.1 Кабловске трасе За потребе технолошких система, потребно је пројектовати кабловске трасе у простору испод дуплог пода оперативних сала и техничке сале. Чвориште свих инсталација (нпр. електронских комуникационих инсталација објекта, приводних комуникационих инсталација и технолошких инсталација) предвидети у техничкој сали у приземљу објекта. У простору испод подигнутог пода оперативне и техничких сала предвидети одвојене кабловске трасе (носаче каблова) за телекомуникационе и сигналне и за електроенергетске инсталације. Носачи каблова треба да буду одигнути од пода ради лакшег фиксирања каблов а. Предвидети заштитне цеви за провлачење оптичких Patchcord-ова од оптичког разделника до позиције завршних оптичких уређаја. У техничкој сали у приземљу објекта предвидети демонтажу постојећег и пројектовати нови главни телекомуникациони разделник, мањег капацитета, који је као и његову структуру (број вертикала) и положај у оквиру техничке сале потребно усагласити са Инвеститором у току израде техничке документације у функцији свих осталих пројектованих решења. Кабловске инсталације се воде по кабловским носачима, хоризонтално у простору испод дуплог пода и вертикалним кабловским каналима – тумбасима. Пројектом предвидети санацију постојећих кабловских увода, са извођењем изолације од атмосферских утицаја, продора влаге и воде у објекат. Пројектом предвидети да се задрже постојећи вертикални кабловски канали (тумбаси) и, по потреби, уведу нове кабловске трасе. Предвидети сабирнице, у дуплом поду, за уземљење свих носача каблова и кабинета. 5.3.2 Структурни кабловски систем Структурни кабловски систем за потребе административне рачунарске мреже SMATSA доо тренутно је издведен тако да се спратне концентрације налазе у техничким салама на првом спрату и у приземљу, као и у оперативној сали на другом спрату. За потребе извођења радова објекту, а у циљу минимизације времена током кога неће бити могуће коришћење административне рачунарске мреже због напуштања постојећег СКС, потребно је пројектовати нови СКС до свих канцеларија по спратовима које су обухваћене постојећим СКС. Каблирање треба да буде у складу са стандардом за структурно каблирање (SCS - Structured Cable System - ISO 11801 i EIA - TIA 568). Пројекат треба да дефинише комплетно каблирање у објекту - структура мреже, трасирање каблова, врста и тип каблова, врста ко нектора, утичница и свих неопходних пасивних компоненти. Пројектом предвидети спратна чворишта на првом и другом спрату, а главну концентрацију у техничкој сали у приземљу. СКС за потребе корисника у приземљу треба да буде терминисан у кабинету у оквиру техничке сале у приземљу. У ИТ лабораторији која се успоста вља у оквиру техничке сале у приземљу потребно је предвидети везу са главном концентрацијом СКС у техничкој сали капацитета 48 портова. СКС пројектовати тако да се у деловима објекта који нису предмет архитектонско-грађевинских радова избегне потреба за овом врстом радова услед инсталације СКС. Пројектом предвидети и привремено решење за СКС у приземљу које ће минимизовати прекид у раду административних корисника за време извођења радова у техничкој сали у приземљу. Спратна чворишта је пожељно позиционирати у оквиру тумбаса за вођење каблова на кров објекта, а потребно је размотрити да ли би се истима могло приступати и без потребе за уласком у сале на првом и другом спрату. За спратна чворишта треба да постоји контрола приступа. Пројекат структурног кабловског система треба да дефинише топологију тако да се обезбеди робусност мреже (ефикасног отклањања испада појединих физичких сегмената и то без ометања рада осталих сегмената мреже, једноставна проширивост мреже (једноставно додавање нових мрежних елемената без утицаја на функц ионисање инсталираног дела мреже) и флексибилност мреже. Витални делови кабловске инфраструктуре морају бити редундантни. Притом је потребно дефинисати раздвојене трасе којима ће се простирати редундантне везе, како би се смањила вероватноћа да услед механичких оштећења или хаварија обе трасе буду погођене. Пројекат тр еба да предвиди адекватну механичку заштиту за кабловске разводе. Комплетна кабловска инфраструктура мора бити отпорна на електромагнетно зрачење. Категорија предвиђених каблова мора гарантовати 1 Gb/s проток крајњем кориснику. Приликом дефинисања врсте и типа каблова, пројектант мора да води рачуна о захтевима противрожарне заштите. Заједно са типом кабла морају бити предвиђени и одговарајући типови конектора. Пројектант треба да специфицира конекторе који задовољавају следеће критеријуме: • по категорији одговарају категорији кабла на који се уграђују, тако да у комбинацији са њим гарантују захтевани проток на прикључку; • остају стабилни тј. добро належу на модул у који се прикључују приликом померања кабла на који су уграђени; • једноставни за руковање; • конектори који се користе за повезивање крајњег корисника, као и било који други конектори за које ће често постојати потреба да се извлаче из модула у које су иначе укључени, морају бити робусни тј. отпорни на велики број извлачења и поновног прикључивања. Број прикључака за административну мрежу (телефонски прикључци, прикључци за рачунаре), треба да буде у складу са наменом и површином просторија: • У канцеларијама са једним извршиоцем потребно је обезбедити 4 прикључка; • У канцеларијама са више извршилаца потребно је обезбедити 4 прикључка по радном месту • У технолошким просторијама број прикључака се одређује у складу са наменом просторије. Административна локална рачунарска мрежа која ће користити предметни СКС није предмет пројектовања. Наручилац ће постојећу активну опрему повезати на нови СКС тако да се спроведе миграција постојеће административне рачунарске мреже. 5.4 Пројекат термотехничких инсталација Техничку документацију израдити у складу са савременим стандардима и енергетски ефикасним решењима климатизације простора. Пројектована техничка решења треба да обезбеде безбедан рад људи и поуздан рад уређаја и опреме током експлоатације објекта. Прорачун губитака топлоте израдити на основу новопројектованих архитектонско-грађевинских решења. Прорачун добитака топлоте урадити узимајући у обзир и вредности дисипација топлоте технолошке опреме и уређаја чија се инсталација планира у просторима који су предмет реконструкције (на основу података произвођача новог радарског симулатора и друге опреме и уређаја планираних за уградњу). Спољне пројектне температуре преузети за град Београд. Зграда је на ветровитом положају. Коначна диспозиција термотехничке опреме и уређаја ће се дефинисати у договору са корисником, а у зависности од положаја остале опреме и уређаја чија се уградња планира. 5.4.1 Mашинске сале у сутерену објекта Основно грејање објекта је топловодно. Објекат се топлотном енергијом снабдева из Топлане аеродрома Никола Тесла (главно грејање) и преко два, на ред повезана електро котла (резервно грејање када је Топлана ван функције). Постоје још и два дотрајала електро котла, али су они ван функције. У машинској подстаници грејања (просторија 013 у сутерену објекта) смештен је калориметар, измењивач топлоте топлотног капацитета 700 kW, температура на примару 75/48 ºС, односно секундару 65/45 ºС, главне циркулационе пумпе грејања (радне и резервне), експанзионе посуде са вентилом сигурности и пратећа мерно и регулациона арматура. Из ове подстанице се топла вода разводи до електро котлова смештених у просторији 012 (сваки капацитета по 68 kW), а даље до свих потрошача – 16 грана система радијаторског грејања и до грејача ваздуха постојећих 6 клима комора (просторије 09 и 012 у сутерену објекта). За потребе климатизације су на платоу испред објекта инсталисане две топлотне пумпе са интегрисаним хидро модулом, свака капацитета по 164 kW хлађења, при температурном режиму 7/12 ºС, односно по 177 kW грејања, при температурном режиму 45/40 ºС. Развод сваке топлотне пумпе улази у машинску подстаницу хлађења (просторија 04/05 у сутерену објекта), па у буфер скретницу запремине 500 l, а затим се главним пумпама хлађења (радном и резервном) хладна вода разводи до хладњака постојећих 6 клима комора (просторије 09 и 012 у сутерену објекта). У функцији је само режим хлађења. Због дотрајалости, техничком документацијом предвидети унапређење постојеће цевне инсталације, и то: - на свим клима коморама предвидети замену постојећих регулационих и балансних вентила новим – смарт вентилима са интегрисаним мерачима протока, - предвидети нове електронске високоефикасне пумпе, са променљивим бројем обртаја и укљученим опцијама самосталног одржавања регулисане величине (константни диференцијални притисак, константан пропорционални притисак и сл.), - адаптацију цевне инсталације према новим коморама, укључујући и разделник и сабирник са пратећим елементима. Проверити акумулативност цевне мреже и тамо где се укаже потреба предвидети бафере у функцији и хидрауличне скретнице. Сви смарт вентили треба да имају електромоторне покретаче са континуалним регулационим сигналом 2 -10V DC и повратни сигнал 0 -10V DC о положају отворености вентила. 5.4.2 Техничка сала у приземљу За потребе климатизације техничке сале у приземљу објекта изведен је независни ваздушни систем S3/S4. Систем се састоји од две клима коморе (радне и резервне), смештене у машинској сали у сутерену објекта. Каналски развод за припремљени и одсисни ваздух се до простора техничке сале води кроз вентилациони инсталациони шахт (тумбас). Припремљени ваздух се у техничку салу доводи кроз простор дуплог пода преко подних дифузора распоређених по површини простора. Одсис ваздуха је из горње зоне преко анемостата и каналског развода у спуштеном плафону. Као редунданса ваздушном систему S3/S4, уграђени су фреонски VRF системи. У просторији се налазе и два клима ормара, који су фан функције. Просторија техничке сале у приземљу дели се на две просторије, од којих већа задржава своју намену, а мања се адаптира у ИТ лабораторију. За потребе климатизације новопројектоване техничке сале, техничком документацијом предвидети демонтажу постојећих и уградњу нових клима комора највише енергетске класе (радне и резервне), са искоришћењем енергије из отпадног ваздуха и са ЕЦ вентилаторима с а променљивим бројем обртаја. Проток вентилатора и капацитети грејача и хладњака треба да имају резерву мин. 30%. Документацијом предвидети замену постојећег каналског развода у делу где се не уклапа у новопројектовано стање. Уколико се покаже да за наведено решење (са пратећим цевоводима и каналским разводом) нема довољно простора у машинској сали у сутерену објекта, предвидети можда и решење са клима ормарима одговарајућег капацитета. У том случају, клима ормари треба да буду са фреонским разводом, и у сплит варијанти (унутрашња јединица инвертер компресори, испаривач, EC вентилатори и електронски термоекспанзиони вентил са припадајућим електро ормаром и аутоматиком, и спољна јединица са кондензатором и EC вентилаторима). Техничком документацијом предвидети и адаптацију постојећег фреонског VRF система (као редундантног система) и прилагођавање новопројектованом стању. За потребе климатизације новопројектоване ИТ лабораторије техничком документацијом предвидети засебан систем. Предвидети и комплетну демонтажу постојећих клима ормара који су ван функције. 5.4.3 Техничка сала на 1. спрату (Симулаторска сала и просторија са псеудо-пилотима) За потребе климатизације техничке сале на 1. спрату објекта изведен је независни ваздушни систем S2. Систем се састоји од две клима коморе S2/1 и S2/2 (радне и резервне), смештене у машинској сали у сутерену објекта. Каналски развод за припремљени и одсисни ваздух се до простора техничке сале води кроз вентилациони инсталациони шахт (тумбас). Убацивање и извлачење ваздуха је на идентичан начин као и у сали у приземљу, кроз простор дуплог пода помоћу подних дифузора и п реко плафонских анемостата и каналског развода у простору спуштеног плафона. Као редунданса ваздушном систему S2, уграђени су фреонски VRF системи. У просторији се налазе и два клима ормара, који су фан функције. Постојећа техничка сала на 1. спрату мења намену и дели се на две просторије транспарентном (стакленом) преградом у нивоу од дуплог пода до спуштеног плафона, са вратима. Техничком документацијом предвидети демонтажу постојећих и уградњу нових клима комора највише енергетске класе (радне и резервне), са искоришћењем енергије из отпадног ваздуха и са ЕЦ вентилаторима са променљивим бројем обртаја. Проток вентилатора и капаци тети грејача и хладњака треба да имају резерву мин. 30%. Документацијом предвидети замену постојећег каналског развода у делу где се не уклапа у новопројектовано стање. При избору количина свежег ваздуха, узети у разматрање и прорачун 16 - часовно једновремено присуство 30 особа за симулаторску салу, односно 20 особа за просторију са псеудопилотима. Осим тога, узети у обзир и дисипације топлоте од нове опреме (конзоле, рачунари, монитори и друго). Климатизација ових простора треба да обезбеди хлађење конзола и екрана симулатора, рачунара, монитора и других уређаја и опреме, као и климатизовани ваздух за боравак ученика и инструктора, по нормативима за школске установе. Техничком документацијом предвидети адаптацију постојећег фреонског VRF система (као допунског система) и прилагођавање новопројектованом стању. Предвидети и комплетну демонтажу постојећих клима ормара који су ван функције. 5.4.4 Симулаторска сала на 2. спрату За потребе климатизације симулаторске сале на 2. спрату објекта изведен је независни ваздушни систем S1. Систем се састоји од две клима коморе S1/1 и S1/2 (радне и резервне), смештене у машинској сали у сутерену објекта. Каналски развод за припремљени и одсисни ваздух се до простора симулаторске сале на 2. спрату води кроз вентилациони инсталациони шахт (тумбас). Припремљени ваздух се у салу доводи кроз простор дуплог пода преко подних дифузора распоређених по површини про стора. Одсис ваздуха је из горње зоне преко анемостата и каналског развода у спуштеном плафону. Просторија симулаторске сале задржава своју намену, али се због дотрајалости планира унапређење система климатизације S1. Техничком документацијом предвидети демонтажу постојећих и уградњу нових клима комора највише енергетске класе (радне и резервне), са искоришћењем енергије из отпадног ваздуха и са ЕЦ вент