Услуге израде планске и техничке документације са истражним радовима за водоснабдевање насеља општина Коцељева и Владимирци и града Шапца са Мачванског регионалног система водоснабдевања

0.1. Projektni zadatak Vodosnabdevanje Koceljeve.docx ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК за израду Планске и техничке документације са истражним радовима за водоснабдевање насеља општина Коцељева и Владимирци и Града Шапца са Мачванског регионалног система водоснабдевања Београд, август 2026.године САДРЖАЈ 1УВОД3 2ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИЗРАДЕ ПЛАНСКЕ И ПРОЈЕКТНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ4 3ФАЗЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА5 4ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ ВОДОСНАБДЕВАЊА НА ПРОСТОРУ ОПШТИНА КОЦЕЉЕВА И ВЛАДИМИРЦИ И ГРАДА ШАПЦА-РВС МАЧВАНСКИ7 5ГРАНИЦЕ ПРОЈЕКТА9 6ПРАВНИ И НОРМАТИВНИ ОКВИР10 7САДРЖАЈ И ОБИМ ПЛАНСКЕ И ПРОЈЕКТНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ИСТРАЖНИХ РАДОВА10 7.1Просторни план подручја посебне намене (ППППН)11 7.2Идејно решење (ИДР)14 7.3Идејни пројекат са студијом оправданости (ИДП са СО)15 7.3.1Идејни пројекат (ИДП)15 7.3.2Студија оправданости (СО)18 7.4Студија о процени утицаја на животну средину20 7.5Истражни радови и пратећи елаборати20 7.5.1Елаборати геодетских радова за I и II фазу20 7.5.2Инжењерскогеолошка истраживања за I и II фазу22 7.5.3Пројекат хидрогеолошких истраживања25 7.5.4Елаборат о анализи квалитета подземних вода на изворишту Прњавор25 7.6Пројекат за грађевинску дозволу (ПГД)26 7.6.1Пројекти за грађевинску дозволу (ПГД) за I и II фазу26 7.6.2Планови управљања отпадом од рушења и грађења за I и II фазу28 7.7Пројекат за извођење (ПЗИ)29 7.7.1Пројекти за извођење (ПЗИ) за I и II фазу29 7.7.2Планови превентивних мера за I и II фазу30 7.7.3Програми контроле и осигурања квалитета за I и II фазу30 8ПОДЛОГЕ31 9ОБАВЕЗЕ НАРУЧИОЦА33 10ИСПОРУКЕ35 11ОСТАЛИ УСЛОВИ36 УВОД Мачвански регионални систем водоснабдевања (РВС Мачвански) представља планирани регионални инфраструктурни систем чији је циљ интегрално и рационално коришћење расположивих ресурса подземних вода на простору Мачве, као и обезбеђење дугорочно поузданог водоснабдевања становништва и привреде. Концепт система заснива се на повезивању локалних водоводних система више јединица локалне самоуправе у јединствен функционалан систем, чиме се обезбеђује боља искоришћеност постојећих изворишта, повећава сигурност водоснабдевања и стварају услови за равномернији развој водопривредне инфраструктуре у региону. РВС Мачва обухвата територије више јединица локалне самоуправе Мачванског округа, и то: град Шабац и општине Коцељева, Владимирци, Лозница, Богатић, Мали Зворник, Крупањ и Љубовија (слика 1). У оквиру планираног система, изворишта на подручју Мачве представљају основне водозахватне капацитете из којих се вода транспортним цевоводима дистрибуира ка појединим општинама и насељима. Предмет овог пројектног задатка је разрада техничког решења за развој дела регионалног система водоснабдевања, односно повезивање система водоснабдевања насеља општина Коцељева и Владимирци и Града Шапца на Мачвански РВС. Планирано повезивање реализује се путем регионалног транспортног цевовода са предвиђеним одвојцима ка општини Владимирци и ка појединим насељима на територији Града Шапца која тренутно нису обухваћена системом јавног водоснабдевања. Циљ пројекта је обезбеђење довољних и поузданих количина воде за потребе водоснабдевања наведених општина, с обзиром на ограничене капацитете постојећих локалних изворишта и проблеме у функционисању система током периода повећане потрошње. Истовремено, реализацијом овог система стварају се предуслови за даљи развој и функционално повезивање појединих делова РВС Мачва. У оквиру пројектнe документације потребно је дефинисати концепт система, трасу и техничке карактеристике транспортног цевовода, потребне капацитете пратећих објеката и инсталација, као и основне хидрауличке параметре рада система, уз уважавање могућности фазне реализације и будућег проширења регионалног система водоснабдевања. Основ за израду предметне планске и техничке документације представља Одлука о изради Просторног плана подручја посебне намене водоснабдевања општине Коцељева са Мачванског регионалног система водоснабдевања, објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 66/2025 од 25. јула 2025. године. Наведеном одлуком покренут је поступак израде Просторног плана подручја посебне намене, којим се дефинишу плански основ и циљеви развоја система водоснабдевања, оквирна граница планског обухвата (при чему ће коначна граница бити утврђена у фази израде Нацрта просторног плана), као и институционални и временски оквир за његову израду. Одлуком су, такође, дефинисани основни услови за планирање и развој система, носилац израде планске документације, извори финансирања, као и обавезе надлежних институција у поступку достављања услова, података и мишљења неопходних за израду плана. Поред тога, предвиђено је спровођење поступка стратешке процене утицаја на животну средину, као и обезбеђивање јавног увида у поступку доношења плана, у складу са важећим законским прописима. Слика 1Регионални водоводни систем Мачвански (Извор: Водопривредна основа Србије, Службени гласник РС, бр. 11/2002) ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИЗРАДЕ ПЛАНСКЕ И ПРОЈЕКТНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ Предмет овог Пројектног задатка је израда планске и техничке документације за потребе изградње дела Мачванског регионалног система водоснабдевања, у складу са важећим законодавством Републике Србије. Циљ израде планске и техничке документације је стварање потпуне основе за реализацију система водоснабдевања општина Коцељева и Владимирци и Града Шапца са Мачванског РВС, као и омогућавање несметаног развоја јавног водоснабдевања за све гравитирајуће потрошаче у разматраним општинама. Тиме ће се обезбедити дугорочно, поуздано и безбедно снабдевање становништва, привреде и јавних установа здравствено исправном водом за пиће. Израдом планске документације утврђује се просторни и инфраструктурни оквир за реализацију система, дефинишу се коридори, локације објеката, зоне заштите и услови коришћења простора, као и фазност изградње, уз пуно усклађивање са важећим просторним и стратешким документима. Израдом техничке документације (Идејно решење, Идејни пројекат са Студијом оправданости, Пројекат за грађевинску дозволу и Пројекат за извођење) обезбеђује се: избор оптималног техничког и технолошког решења система водоснабдевања, доказ техничке, економске и друштвене оправданости инвестиције, испуњење услова за прибављање свих потребних дозвола и сагласности, основ за сигурно, квалитетно и економично извођење радова, смањење техничких, финансијских и реализационих ризика у фази изградње и експлоатације. Крајњи циљ израде планске и техничке документације је омогућавање ефикасне реализације пројекта, у складу са важећим законским и подзаконским прописима, уз унапређење квалитета живота становништва и подстицај одрживог развоја подручја обухваћеног пројектом. ФАЗЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА Равничарски део Мачве располаже значајним капацитетима подземних вода погодних за водоснабдевање. У оквиру тог подручја, изворишта на територији општине Шабац представљају најзначајније постојеће и потенцијалне ресурсе, са капацитетима који превазилазе потребе локалног становништва. Развој предметног дела Регионалног водоводног система (РВС) Мачва планиран је кроз три фазе (слика 2). Као приоритет утврђено је обезбеђивање додатних количина воде за потребе општине Коцељева. У том смислу, I фаза обухвата изградњу дистрибутивног цевовода од водоводног система Шабац (ВС Шабац) до насеља Коцељева (слика 2, тамноплава линија), укупне дужине приближно L ≈ 33 km. Потребне количине воде у почетном периоду могу се обезбедити са постојећих шабачких изворишта „Мали Забран“ и „Табановић“, без угрожавања водоснабдевања становништва општине Шабац. Међутим, дуготрајан рад система у таквом режиму није планиран као трајно решење. Из тог разлога је предвиђена реализација II фазе, упоредо са изградњом I фазе. II фаза обухвата повећање капацитета изворишта Прњавор и транспорт воде до ВС Шабац, са прикључењем у зони насеља Слепчевић, докле тренутно досеже зона утицаја шабачког система за снабдевање водом (слика 2, црвена линија). Укупна дужина деонице од изворишта Прњавор до прикључне тачке на шабачки водоводни систем износи приближно L ≈ 21 km. Дуж трасе планираних цевовода предвиђа се могућност формирања прикључака за водоснабдевање насеља која гравитирају новопројектованој деоници. III фаза развоја РВС Мачва обухвата изградњу дистрибутивних цевовода до насеља у три општине (Шабац, Владимирци и Коцељева) која тренутно немају организован систем јавног водоснабдевања. Према предложеном техничком решењу (које је предмет даље провере и детаљне разраде кроз пројектну документацију) траса цевовода у I фази од ВС Шабац до Коцељева полази са постојећег цевовода DN500 у насељу Јеленча и пролази кроз насеља Церовац, Риђаке и Драгиње. У II фази, траса цевовода од изворишта Прњавор до ВС Шабац (зона насеља Слепчевић) пролази кроз насеља Прњавор, Рибари, Петловача и Дуваниште, углавном у коридору старог пута Лозница–Шабац. У оквиру израде пројектне документације потребно је извршити анализу и избор оптималне трасе цевовода, уз уважавање постојећих просторних, техничких и инфраструктурних ограничења, као и дефинисање свих пратећих објеката и елемената система. Слика 2Положај траса дистрибутивних цевовода Фазе 1 и 2 развоја предметног дела Регионалног водоводног система Мачве У овом тренутку се, на основу до сада израђене техничке документације из области водоснабдевања у предметним општинама, даје оријентациона процена потребних капацитета водоснабдевања: Коцељева (I фаза и укупно) – Qsrgod ≈ 30 L/s, Владимирци (I фаза и укупно) – Qsrgod ≈ 20 L/s, Шабац (II фаза) – Qsrgod ≈ 7 L/s, Шабац (III фаза) – Qsrgod ≈ 23 L/s Укупно све три општине, I + II фаза: Qsrgod ≈ 57 L/s Укупно све три општине, коначно: Qsrgod ≈ 80 L/s Наведене вредности представљају процене и као такве треба да буду предмет провере и ажурирања у оквиру израде нове пројектне документације, уз уважавање актуелних демографских, просторних и развојних параметара. У складу са процењеним потребама, неопходно је предвидети проширење изворишта Прњавор, односно повећање капацитета захватних, пумпних и дистрибутивних објеката. Цевовод и припадајуће дистрибутивне објекте на деоници од изворишта Прњавор до насеља Слепчевић димензионисати на стање система које узима у обзир потребе конзумног подручја дефинисане за све три фазе обухвата развоја система, док се цевовод и дистрибутивни објекти на деоници од ВС Шабац до Коцељева димензионишу у складу са потребама I фазе развоја система. Потребне додатне количине воде за наведене општине биће прецизније дефинисане у оквиру израде пројектне документације. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ ВОДОСНАБДЕВАЊА НА ПРОСТОРУ ОПШТИНА КОЦЕЉЕВА И ВЛАДИМИРЦИ И ГРАДА ШАПЦА-РВС МАЧВАНСКИ Анализа садашњег стања водоснабдевања општине Коцељева, Шабац и Владимирци заснива се на доступној стручној и планској документацији. Општина Коцељева се налази у западном делу Републике Србије и граничи се са општинама Уб, Ваљево, Осечина, Шабац и Владимирци. Према расположивим подацима, укупан број становника општине износи око 11.000, од чега у насељу Коцељева живи приближно 4.000 становника. Централно-општински водоводни систем (ЦОС) снабдева водом насеље Коцељева, као и насеља Баталаге, Драгиње, Мали Бошњак и Свилеува. Насеље Брдарица прикључено је на централни општински систем Владимираца, док од преосталих насеља једино Доње Црниљево има организован локални водоводни систем. Потрошња воде је доминантно везана за индустријске кориснике, којима се годишње фактурише око 600.000 m³ воде, док се становништву испоручује око 310.000 m³ годишње, а јавним установама знатно мање – реда 10.000 m³. Укупна дужина водоводне мреже износи око 310 km, са максималним пречником цевовода од 400 mm. Систем располаже са четири резервоара укупне запремине око 1.300 m³ (извор: Претходна Студија оправданости са Генералним пројектом за РВС Мачвански, 2022.год.). Водоводни систем општине Коцељева снабдева се подземним водама са више изворишта. Основно извориште је „Свилеува“, са укупним капацитетом од око 35–50 l/s из четири бунара. Поред тога, централно-општинском систему припада и извориште „Драгиње“ капацитета око 5 l/s, док су на нивоу општине у функцији и два бунара изворишта „Доње Црниљево“ укупног капацитета око 4 l/s. На извориштима не постоји технолошки третман воде, већ се врши искључиво дезинфекција пре дистрибуције потрошачима. Дезинфекција се спроводи на свим извориштима применом гасних хлоринатора, при чему сваки бунар има засебан систем за хлорисање. Квалитет воде у централном општинском водоводу повремено одступа од захтева Правилника о хигијенској исправности воде за пиће (боја, мутноћа, гвожђе, резидуални хлор). Постојећи систем водоснабдевања општине Коцељева функционише уз ограничења у погледу поузданости и квалитета воде, што уз исказане захтеве за значајним новим количинама воде за индустрију (фабрика сокова) указује на потребу за његовим унапређењем и интеграцијом у регионални систем водоснабдевања. Општина Шабац се налази у западном делу Републике Србије и граничи се са општинама Рума, Владимирци, Крупањ, Коцељева, Сремска Митровица, Богатић и Лозница, као и са Републиком Српском. Укупно становништво општине по попису из 2022. године износи око 105.000, од чега у градском насељу Шабац живи приближно 50.000 становника. Шабачки водоводни систем снабдева водом град Шабац и већи број приградских и сеоских насеља (Дреновац, Горња и Мала Врањска, Јеленча, Јевремовац, Мајур, Мишар, Поцерски Причиновић, Шеварице, Слепчевић, Штитар, Табановић и Варна. Поједина насеља (Церовац, Предворица и Заблаће) прикључена су на водоводни систем општине Владимирци, док насеље Мачвански Прњавор има сопствени локални систем. Остала насеља на територији општине немају организовано јавно водоснабдевање. Анализа података о захваћеним и фактурисаним количинама воде указује да нефактурисане воде варирају у границама од 30% до 40%. Потрошња воде доминантно је везана за становништво, којем се годишње испоручује/фактурише око 3,5 милиона m³ воде (приближно 110 l/s), док индустријски корисници троше реда 685.000 m³ годишње, а јавне установе око 260.000 m³ (извор: Претходна Студија оправданости са Генералним пројектом за РВС Мачвански, 2022.год.). На територији општине Шабац у функцији су три изворишта подземних вода. Основна изворишта за снабдевање града и приградских насеља су „Табановић“ и „Мали Забран“, док насеље Мачвански Прњавор користи сопствено извориште у алувијону реке Дрине. Изворишта „Табановић“ и „Мали Забран“ представљају хидрогеолошки повезане системе у алувиону реке Саве, са веома повољним филтрационим карактеристикама и значајним билансним резервама подземних вода. Извориште „Мали Забран“ је у експлоатацији од краја шездесетих година прошлог века и располаже са 12 активних бунара. Тренутне експлоатационе количине крећу се у распону од око 90–100 l/s, док су у почетним фазама развоја (до отварања изворишта Табановић 1997. године) достизале и преко 200 l/s. На овом изворишту изграђено је постројење за прераду воде, које обухвата аерацију, ретензију, филтрацију и дезинфекцију гасним хлором. Квалитет воде је углавном добар, уз повремене варијације појединих физичко-хемијских параметара, али у оквиру дозвољених граница за воду за пиће. Извориште „Табановић“ је за сада главни ресурс за дугорочно снабдевање водом Шапца. Изведено стање одговара првој фази развоја капацитета до 400 l/s, са могућношћу проширења у наредним фазама. Средње годишње експлоатационе количине износе до око 150 l/s, док су максималне дневне потрошње регистроване до око 220 l/s. Воде са овог изворишта су физичко-хемијски и микробиолошки исправне, а тренутно се врши само дезинфекција воде, без пуног технолошког третмана. Извориште „Мачвански Прњавор“ има значајан неискоришћен потенцијал (истражни радови од пре 20-ак година указују на више стотина l/s), док је тренутна потрошња око 1 l/s, која је последица мале прикључености становника овог насеља (15-ак %). Укупна дужина водоводне мреже у општини Шабац износи око 415 km, са максималним пречником цевовода до 700 mm. Систем располаже са три резервоара укупне запремине око 17.000 m³ што обезбеђује релативно добру поузданост снабдевања у погледу резерви воде. Квалитет воде која се дистрибуира потрошачима је у складу са важећим Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Физичко-хемијска и микробиолошка одступања регистрована су у ниском проценту и у дозвољеним границама према усвојеној методологији ИЗЈЗ Србије. На основу расположивих података може се закључити да систем водоснабдевања општине Шабац представља развијен и капацитетно стабилан систем, са значајним резервама подземних вода, али и потребом за даљим унапређењем заштите изворишта и оптимизацијом рада система у контексту регионалног водоснабдевања. Општина Владимирци се налази у западном делу Републике Србије и граничи се: са северне стране са општином Рума и Пећинци, са западне стране општином Шабац, јужне Коцељевом и Убом, а на истоку са општином Обреновац. Укупан број становника општине Владимирци је око 14.000, од чега у насељу Владимирци живи око 1.500. На централно-општински систем су прикључена и насеља Бељин, Бобовик, Власаница, Вукошић, Вучевица, Дебрц, Звезд, Јазовник, Јаловик, Крнић, Крнуле, Лојанице, Матијевац, Месарци, Меховине, Ново Село, Риђаке, Скупљен, Суво Село, Трбушац као и насеља Предворица, Церовац и Заблаће из општине Шабац, насеље Брдарица из општине Коцељева и насеље Ушће из општине Обреновац. Само насеље Кујавица има самосталан водоводни систем. Остала насеља немају организоване системе водоснабдевања. Потрошња воде (око 700.000 m3 годишње) је доминантно везана за становништво, a нефактурисане воде варирају од 40 до 45%. Захватане средње-годишње количине су реда 40 l/s, док максималне дневне прелазе 60 l/s. Проблеми у водоснабдевању се јављају само у условима коинциденције максималне потрошње и пуцања главне цеви (извориште Риђаке – водоторањ Лојанице), или отказа неке бунарске пумпе. Постоје два изворишта водоснабдевања, код села Риђаке, односно код Сувог села. Мимо њих испитивања су рађена и на неким другим локалитетима, али се од њих одустало. Извориште Риђаке има 5 бунара појединачних капацитета по око 15 l/s. Извориште Суво Село има 2 бунара, један капацитета око 15 l/s, други приближно дупло мање. Квалитет воде на оба изворишта је углавном у складу са Правилником. Све три општине (Шабац, Коцељева и Владимирци), без обзира што имају губитке значајно мање од просека у Србији, имају потребе за заменом старих цеви (азбест-цементних пре свега). ГРАНИЦЕ ПРОЈЕКТА Границе пројекта дефинисане су у складу са предвиђеним развојем дела Регионалног водоводног система (РВС) Мачва и обухватају две функционалне целине система чија реализација је предвиђена да се спроведе фазно. I фаза обухвата деоницу транспортног цевовода од постојећег водоснабдевног система Шабац, са прикључењем на постојећи цевовод DN500 у насељу Јеленча, до насеља Коцељева, са припадајућим објектима и инфраструктуром неопходном за транспорт и дистрибуцију воде. II фаза обухвата систем за довођење воде од изворишта Прњавор до водоводног система Шабац, са прикључењем у зони насеља Слепчевић, укључујући проширење капацитета изворишта и изградњу транспортног цевовода са пратећим објектима. Тачне границе обухвата пројекта, положај траса цевовода и локације пратећих објеката биће дефинисани кроз израду пројектне документације, уз уважавање просторних услова, постојеће инфраструктуре и техничких ограничења. I фаза и II фаза су предмет овог пројектног задатака за израду планске и техничке документације и неопходних истражних радова. III фаза, која није предмет овог пројектног задатка нити разраде техничке документације, обухвата секундарни систем за транспорт воде ка насељима шабачке општине, која тренутно нису прикључена на заједнички систем за снабдевање водом. Треба напоменути да је приликом димензионисања примарних цевовода I и II фазе неопходно узети у обзир потребе за водом становништва целокупне општине Шабац, које представљају предуслов за димензионисање цевовода доводне проточне способности за прикључење нових корисника. ПРАВНИ И НОРМАТИВНИ ОКВИР Планска и техничка документација и истражни радови израђују се у складу са: Законом о планирању и изградњи ('Сл. гласник РС', бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021, 62/2023 и 91/2025), Правилником о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања (Сл. гласник РС, бр. 32/2019, 47/2025 и 40/2026), Правилником о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке документације према класи и намени објеката (Сл. гласник РС", бр. 96/2023), Правилником о садржини и обиму претходних радова, претходне студије оправданости и студије оправданости (Сл.гласник РС бр.1/2012), Законом о водама (Сл. гласник РС, бр. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 и 95/2018 - др. закон), Законом о рударству и геолошким истраживањима (Сл. гласник РС", бр. 101/2015, 95/2018 - др. закон и 40/2021), Законом о заштити животне средине (Сл. гласник РС", бр. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - др. закон, 72/2009 - др. закон, 43/2011 - одлука УС, 14/2016, 76/2018, 95/2018 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 94/2024 - др. Закон), Законом о управљању отпадом (Сл. гласник РС", бр. 109/2025), Уредбом о начину и поступку управљања отпадом од грађења и рушења (Сл. гласник РС, бр. 93/2023 и 94/2023 - испр.), Правилником о хигијенској исправности воде за пиће („Службени лист СРЈ”, бр. 42/1998, 44/1999, 28/2019). Уредбом о листи пројеката за које је обавезна процена утицаја на животну средину, Листи пројеката за које постоји обавеза подношења захтева за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину и критеријумима за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", број 106/2025), и другим важећим прописима и техничким стандардима. САДРЖАЈ И ОБИМ ПЛАНСКЕ И ПРОЈЕКТНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ИСТРАЖНИХ РАДОВА Пројектни задатак обухвата израду планске и техничке документације, и то: -За обе фазе (I и II фазу) изградње дистрибутивних цевовода: Планске документације-Просторног плана подручја посебне намене (ППППН), Спровођење неопходних истражних радова и израду пратећих елабората, Идејног решења (ИДР) Идејног пројекта са Студијом оправданости (ИДП са СО), Студијe о процени утицаја на животну средину -Посебно за сваку фазу изградње (I и II фазу): Пројекта за грађевинску дозволу (ПГД), Пројекта за извођење (ПЗИ), и пратећих елабората. Просторни план подручја посебне намене (ППППН) Циљ и предмет израде Просторног плана подручја посебне намене водоснабдевања општине Коцељева са Мачванског регионалног система водоснабдевања, (Одлука „Сл. гласник РС“, бр. 66/2025) јесте обезбеђење планског оквира за изградњу, уређење, заштиту и коришћење субрегионалног система водоснабдевања. Планска решења подразумевају обезбеђење услова за прикључивање постојећег општинског система Коцељеве на Мачвански регионални систем са изворишта на подручју територије града Шапца, обезбеђење коридора магистралног цевовода регионалног водовода, и то: Цевовод од изворишта Мачвански Прњавор до насеља Слепчевић (II фаза) обухвата трасу дужине око 21 km, са предвиђеним остављањем прикључака за гравитирајућа насеља општине Шабац. Цевовод од прикључка на ВС Шабац (DN500 код насеља Јеленча) до резервоара испред Коцељева (I фаза) обухвата трасу дужине око 33 km, са предвиђеним прикључцима за гравитирајућа насеља општине Владимирци на будући систем. Просторне услове у оба коридора, укупне дужине преко 50 km, дефинисати тако да омогуће несметану интеграцију и функционисање постојећих и будућих инфраструктурних система, укључујући електроенергетске, телекомуникационе и саобраћајне инсталације. Просторни план ћe садржати елементе детаљне регулације за коридор цевовода и прикључака као и надземне објекте система у складу са техничком документацијом, чиме ће омогућити његово директно спровођење, у складу са законом. Просторним планом ће се: утврдити локације објеката водоводног система, посебан режим коришћења и уређења простора око објеката система и коридора цевовода са одвојцима, обезбедити услови за унапређење снабдевања водом насеља, привредних и других садржаја у обухвату Просторног плана и непосредном окружењу, услове за интегрисање са локалним комуналним и инфраструктурним системима, утврђивање места одвојака са дистрибутивног цевовода према насељима, усклађивање положаја цевовода система водоснабдевања и осталих постојећих и планираних инфраструктурних система у коридору (државног пута, железничке пруге, електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре) и њихових заштитних појасева, као и усаглашавање и решавање потенцијалних конфликата везаних за пролазак коридора кроз грађевинска подручја насеља, пољопривредно и шумско земљиште и др. Саставни део Просторног плана подручја посебне намене јесте Извештај о стратешкој процени утицаја Просторног плана подручја посебне намене водоснабдевања општине Коцељева са Мачванског регионалног система водоснабдевања (у складу са Одлуком о изради извештаја о стратешкој процени „Службени гласник РС“ 40/25.) Израда Просторног плана обухвата: Израду Просторног плана подручја посебне намене водоснабдевања општине Коцељева са Мачванског регионалног система водоснабдевања са детаљном регулационом разрадом коридора цевовода; Израду извештаја о стратешкој процени утицаја Просторног плана на животну средину; Израду Аналитичко-документационе основе Просторног плана; Геодетско снимање нових топографских подлога у одговарајућој размери за простор у обухвату детаљне регулационе разраде (LiDAR снимање). Предмет геодетских радова је граница Просторног плана подручја посебне намене водоснабдевања општине Коцељева са Мачванског регионалног система водоснабдевања. Оквирна граница Просторног плана обухвата делове територија града Шапца и општина Владимирци и Коцељева, и то: на територији града Шапца целе катастарске општине Шабац, Јеленча, Мала Врањска, Жабар и Церовац; на територији општине Владимирци целе катастарске општине Вукошић, Риђаке, Владимирци, Лојанице, Меховине, Матијевац, Белотић и Крнуле; на територији општине Коцељева целе катастарске општине Драгиње, Брдарица, Свилеува, Мали Бошњак, Коцељева и Коцељева варош. Оквирна граница обухвата Просторног плана дата је на слици у наставку док ће коначна граница обухвата Просторног плана бити утврђена Нацртом просторног плана. Слика 3 Оквирна граница обухвата Просторног плана (извор: Одлука о изради Просторног плана подручја посебне намене водоснабдевања општине Коцељева са Мачванског регионалног система водоснабдевања („Сл. гласнику РС“, бр. 66/2025) Општи пројектни захтеви Како би новоснимљени подаци били синхронизовани са постојећим подацима, неопходно је испоштовати следеће опште пројектне захтеве: Податке о парцелама, подземним водовима и основној геодетској мрежи званично преузети од надлежне службе катастра непокретности; Снимање детаља извршити ЛиДАР технологијом, инструментима мерне несигурности мањој од 2 cm; Извршити контролу ласерског скенирања терена из ваздуха на контролним гридовима и оцену тачности; Контролна ГНСС мерења извршити позиционирањем у мрежи перманентних станица „АГРОС“; Трансформације координата и кота вршити у оквиру званичног интернет портала РГЗ – ГРИДЕР 3.1. Израда Просторног плана се врши кроз више фаза: израда Елабората за рани јавни увид Просторног плана; израда радне верзије Нацрта Просторног плана и Извештаја о стратешкој процени утицаја Просторног за потребе обављања стручне контроле; израда Нацрта Просторног плана и Извештаја о стратешкој процени утицаја Просторног плана на животну средину, за потребе обављања процедуре јавног увида, и израда финалне верзије Просторног плана и Извештаја о стратешкој процени утицаја Просторног плана на животну средину, за потребе упућивања у процедуру доношења. Услови за извођење радова Геодетске радове је потребно испланирати и извести у складу са Законом о државном премеру и катастру и другим подзаконским актима који ближе уређују израду катастарско топографског плана (КТП-а). Геодетским радовима биће потребно обухватити површину коначне границе обухвата Просторног плана која ће бити утврђена Нацртом просторног плана од приближно 22 хектара, која се пружа дуж обрадивих површина и делимично зарасле вегетације. Са северне стране, обухват се граничи са магистралном саобраћајницом, док на јужној страни делимично обухвата површине са постојећим објектима. Просторну основу за израду геодетских подлога и извођење геодетских радова представљају тачке основне градске мреже и рад у оквиру државних перманентних станица „АГРОС“. Позиције тачака помоћне мреже у 3D равни, које ће служити за оријентацију инструмената током тахиметријских мерења, одредити GNSS пријемником у три поновљена интервала по 30 секунди. Геодетске подлоге за потребе пројектовања формирати на основу података прикупљених ЛиДАР технологијомстандардним терестричким геодетским методама. Податке представити у просторном референтном систему ГК7, Гаус-Кригерове пројекције, у систему висина НВТ 1 (Трст). Геодетске подлоге и густину снимања прилагодити за штампу у одговарајућој размери. Све геодетске активности и податке настале у процесу геодетских радова приказати у оквиру Елабората геодетских радова. Идејно решење (ИДР) Идејно решење (ИДР) представља почетну фазу техничке документације за реализацију система водоснабдевања општина Коцељева и Владимирци и Града Шапца са Мачванског регионалног система водоснабдевања и има за циљ да дефинише основни концепт, просторни распоред и техничко-технолошка решења система, као и да послужи као основ за прибављање локацијских услова и даљу разраду пројектне документације. Идејно решење се ради за Пројекат у целини (односно за обе фазе,I и II). У оквиру ИДР разрађује се концепт прикључења општине Коцељева на ВС Шабац, начин обезбеђења потребних додатних количина вода и формирање Мачванског регионалног система водоснабдевања, са јасно дефинисаним тачкама преузимања воде, трасама транспортних, као и положајем и основном наменом пратећих објеката система (резервоари, црпне станице, мерно-регулациони објекти, шахтови и други инфраструктурни објекти). Идејним решењем се утврђују основни технички параметри система, укључујући: Потребне количине воде за становништво, привреду и јавне намене, на средње-годишњем и максимално-дневном нивоу, потребне протоке и притиске у систему, оријентационе пречнике цевовода, оквирне капацитете објеката система, основне режиме рада система у карактеристичним условима експлоатације. Документација Идејног решења израђује се у текстуалном и графичком облику и садржи: 1) општа документација; 2) текстуална документација; 3) нумеричка документација; 4) графичка документација. ИДР треба да садржи све елементе дефинисане члановима 36,37,38,39, 40 и 41 Правилника о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке документације према класи и намени објеката (Сл. гласник РС", бр. 96/2023) (у даљем тексту Правилник): општи технички опис система водоснабдевања, опис планираних објеката и инсталација, ситуационе приказе траса и објеката, карактеристичне уздужне профиле и шематске приказе, закључке и препоруке за даљу фазу пројектовања. Идејним решењем предвидети фазну изградњу система. У оквиру идејног решења израђују се и посебни прилози у вези са прикључењем на јавни пут или за прибављање водних услова. Идејно решење представља стручну и техничку основу за прибављање локацијских услова, израду Идејног пројекта са Студијом оправданости, као и за доношење одлука о даљем развоју и реализацији система водоснабдевања. Идејни пројекат са студијом оправданости (ИДП са СО) Идејни пројекат (ИДП) Идејни пројекат (ИДП) је пројекат, односно скуп међусобно усаглашених пројеката којима се одређују: намена, положај, облик, капацитет, техничко-технолошке и функционалне карактеристике и изглед објекта, описују радови и доказује испуњеност основних захтева за објекат, у зависности од врсте и класе објекта, односно радова који се изводе. Идејни пројекат се ради за Пројекат у целини (односно за обе фазе,I и II). Идејним пројектом се, на основу издатих локацијских услова, врши даља разрада планиране концепције објекта. Усклађеност идејног пројекта са идејним решењем обавезна је само у погледу битних елемената на основу којих су ти локацијски услови, односно услови за пројектовање и прикључење утврђени. За линијске инфраструктурне објекте, поред претходно наведеног, идејним пројектом се врши избор оптималне трасе при конкретним условима и ограничењима, са свим пратећим објектима. Идејни пројекат се израђује по свескама у складу са чланом 26 Правилникa: Свеска 1 – Архитектура Израђује се само за надземне објекте који захтевају архитектонско обликовање.Уколико такви објекти нису предмет пројекта, свеска се не израђује. Свеска 2 – Грађевински пројекти Обухвата грађевинска и конструктивна решења објеката система, укључујући темељење, материјале и технологије извођења. Свеска 3 – Хидротехничке инсталације Садржи биланс потреба за водом, хидрауличке прорачуне, димензионисање цевовода и објеката, режиме рада система и мере заштите квалитета воде. Свеска 4 – Електроенергетске инсталације Израђује се за објекте са електроенергетским напајањем (црпне станице и опреме за дезинфекцију воде) и обухвата напајање објекта електричном енергијом према условима за пројектовање и прикључење добијених од ЕДС на основу ИДР (ЦЕОП), напајање и управљање електричним потрошачима у објекту, електричну заштиту људи и опреме, прорачуне и основе аутоматског управљања. Избор електро опреме и концепта управљања треба да буду претходно усаглашени са ЈКП Водовод Шабац. Свеска 5 – Телекомуникационе и сигналне инсталације Обрађују се за сложеније објекте са становишта надзора, контроле, управљања, мерења и регулације процесом и ако је предвиђен систем комуникације, даљинског надзора и контроле комплетног технолошког процеса који треба да је компатибилан са постојећим SCADA системом ЈКП Водовод Шабац. Свеска 6 – Машинске инсталације Обухвата пумпну, регулациону и хидромеханичку опрему са технолошким шемама. Свеска 7 – Технологија Тренутно се на изворишту Мачвански Прњавор не врши третман воде осим дезинфекције пре дистрибуције потрошачима. Неопходно је у сарадњи са корисником ЈКП „Водовод Шабац“ сагледати потребе за модернизацијом овог процеса. Сагледати потребу за увођењем додатних технолошких процеса на основу резултата спроведених анализа квалитета подземних вода на изворишту. Свеска 8 – Саобраћај и саобраћајна сигнализација Израђује се за приступне саобраћајнице и привремену регулацију саобраћаја. Свеска 9 – Спољно уређење и синхрон-план инсталација и прикључака, пејзажна архитектура и хортикултура; Обухвата уређење простора, рекултивацију терена и координацију инсталација. Свеска 10 – Припремни радови Обухвата активности које се обављају пре почетка основних грађевинских радова: чишћење и ограђивање грађевинске парцеле, обележавање грађевинског земљишта, привремени приступни путеви, прикључци за воду, електричну енергију, канализацију и припрему механизације. Ови радови су обавезни за сигурну и закониту реализацију градње. Према Правилнику сваки појединачни пројекат (свеска) мора садржати следеће целине: Општу документацију у оквиру које се дају: основне информације о правном лицу које је израдило пројекат, одговорном пројектанту, изјава о именовању одговорног пројектанта, изјава одговорног пројектанта, подаци о месту и датуму израде пројекта, садржај пројекта и друге информације у складу са Правилником, Текстуалну документацију која садржи технички опис пројектованог објекта са навођењем потребних комуналних капацитета, Нумеричку документацију која садржи приказ површина објеката са наменама и број функционалних јединица. Нумеричка документација садржи и одговарајуће прорачуне у зависности од врсте пројекта, Графичку документацију која садржи одговарајуће цртеже и друге графичке приказе у складу са Правилником. Идејни пројекат подлеже ревизији (стручној контроли) Републичке ревизионе комисије. Напомена: Коначан списак свесака тј. да ли ће све наведене свеске бити део ИДП биће познат након израде ИДР, када буде одабран концепт водоснабдевања. Поред ставки који се односе на хидротехнички део пројектне документације Идејним пројектном је неопходно детаљно обрадити и хидраулички аспект повезивања општина Коцељева и Владимирци на Шабачки водоводно – дистрибутивни систем. То подразумева сагледавење следећих целина: Анализа водних ресурса на територији трију општина, усмерена ка квантитативном и квалитативном дефинисању постојећих изворишта на подручју општина, као и потенцијалних, ради дефинисања довољности изворишних капацитета за постојеће и будуће снабдевање водом, Детаљна Анализа потреба за водом до 2046. године, која је неопходна са становишта дефинисања биланса који се односи на расположиве водне ресурсе (постојеће и потенцијалне) и низводног граничног услова (потреба за водом), за хидраулички прорачун. Овај део пројекта подразумева израду демографске анализе (дефинисање броја становника, у постојећем и пројектованом временском пресеку), анализу предвиђања која је везана за развојне планове (сагледавање просторне расподеле будуће потрошње), анализу дневне и часовне промене потрошње сваке од заступљених релевантних категорија потрошача (усмерену ка дефинисању меродавне неравномерности), као и анализу података о историјату производње/потрошње у систему (дефинисање очекиваних вредности потрошње, специфичних вредности трендова итд.), Анализа прикључења општина Коцељева и Владимирци у постојећим условима функционисања система, као и начин прикључења изворишта Прњавор у рад шабачког водоводно – дистрибутивног система, усмерена ка дефинисању услова прикључења на постојећи шабачки систем за снабдевање водом: оцена пропусне моћи система и његових појединих делова, опредељење начина и квалитета рада постојећих пумпних станица, дефинисање области снижених и повишених притисака, дефинисање величине просторних и временских осцилација притисака у систему итд. Анализа прикључења општина Коцељева и Владимирци и остатка општине Шабац, који није био прикључен на заједнички систем за снабдевање водом, до краја пројектног периода (2046. година), дефинише постепену доградњу система, усклађену са дефинисаним променама у потребама за водом, опредељује оправданост прикључења сваког појединог насеља на будући општински систем и дефинише мере које се морају спровести у општини ради прикључења на будући Регионални систем. Овај део пројекта има за циљ да етапно дефинише потребну изградњу цевовода, резервоарског простора и пумпних станица, праћену одговарајућим предрачуном радова. Предвиђено је да централно место хидрауличког аспекта припадне конструкцији симулационих модела, којима ће се подражавати рад система у његовим карактеристичним стањима, у постојећим и будућим (пројектованим) условима. Симулационим моделима ће бити обухваћено постојеће стање (2026. година), прелазно стање (2036. година) и крај пројектног периода (2046. година). При дефинисању мера доградње система, неопходно је испунити следеће услове: Максимално коришћење постојећих изворишних и дистрибутивних капацитета, Усклађеност мера доградње, у свим разматраним временским пресецима. Ова усклађеност значи да је предвиђена доградња увек усмерена у једном правцу, тј. не сме се догодити случај да се поједини нови капацитети (цевоводи, резервоари, пумпне станице) предвиде у неком пресеку, да би решење у неком каснијем било засновано на елиминацији (напуштању) овог капацитета, Користити принцип симетричне доградње, када год је он могућ (доградња резервоара за већ реализовану вредност запремине, постепено повећање капацитета пумпних станица у смислу активирања додатног агрегата, карактеристика истоветних постојећих пумпама итд.). Саставни део хидрауличке анализе представљају и мерења протока и притисака на деоници од водоторња Забран до прикључног места за општине Коцељева и Владимирци, као и ниво у водоторњу у постојећим условима функционисања система. Предметна мерења обухватају следеће активности: Припремне активности (рекогносцирање терена, обележавање инсталација, извођење неопходних земљаних радова и дефинисање мера заштите на раду), Теренска мерења (уградња, калибрација и демонтажа мерне опреме – ултразвучних мерача протока, логера притиска и нивомера, континуирано регистровање параметара у трајању од 24 часа, као и довођење терена у првобитно стање), Обраду и анализу података (дигитална обрада временских серија, елиминација шумова и синхронизација мерених величина). Упоређивањем резултујућих вредности мерења наведених параметара, пре прикључења, као и резултујућих моделских вредности истих параметара после прикључења наведених општина/потрошача, проверити како предметно прикључење утиче на рад постојећег система у смислу проточне способности карактеристичних деоница, као и варијације притисака у карактеристичним тачкама разматраних деоница. Студија оправданости (СО) Уз Идејни пројекат обавезно се израђује Студија оправданости, у складу са Правилником о садржини и обиму претходних радова, претходне студије оправданости и студије оправданости (Сл.гласник РС бр.1/2012). Студијом оправданости одређује се нарочито просторна, еколошка, друштвена, финансијска, тржишна и економска оправданост инвестиције за изабрано решење, разрађено идејним пројектом, на основу којег се доноси одлука о оправданости улагања и покретању поступка за издавање одобрења за изградњу. Студија оправданости садржи следећа поглавља: 1) Податке о наручиоцу и ауторима студије, 2) Увод (циљ израде студије; задатак за израду студије; основна документација коришћена за израду студије; методолошки приступ-образложење примењеног лиценцног софтверског алата; кратак приказ резултата претходне студије оправданости.) 3) Циљеве и сврху инвестирања (друштвени циљеви; економски циљеви; остали циљеви; сврха инвестирања.) 4) Опис објекта (локација објекта; значај у систему или мрежи; функција објекта; расположива техничка документација; расположива планска документација; графички приказ објекта (ситуација, профили, основне диспозиције и пресеци као изводи из идејног пројекта); планирани век трајања објекта; време изградње објекта; етапе изградње објекта. 5) Анализу развојних могућности инвеститора (назив и седиште инвеститора;предмет пословања; приказ развоја и оцена садашње организације инвеститора; приказ технолошког и економског развоја и оцена садашњег стања;анализа структуре запослених; биланси пословања и оцена финансијске подобности (развојни програм, технологија, организација, кадрови). 6) Методолошке основе израде студије (закони и правилници; координација са техничком документацијом; координација са планском документацијом; информациони систем и извори података; поступак дефинисања показатеља; поступак и метод вредновања.) 7) Техничко-технолошко решење у идејном пројекту (процес израде идејног пројекта; основе за израду идејног пројекта; метод и критеријуми функционалног вредновања; графички приказ објекта (ситуација, профили, пресеци, технолошке шеме и др.); анализа могућности извођења пројекта; етапе и фазе изградње објекта; динамички план изградње објекта; динамика улагања финансијских средстава, укупно и по структури/намени; организација и систем за управљање пројектом; ревизије и одлуке током израде идејног пројекта.) 8) Тржишне аспекте (међународно тржиште; домаће тржиште; оцена тржишне ефикасности.) 9) Просторне аспекте (усаглашеност усвојене варијанте са просторним и урбанистичким плановима; последице експропријације и расељавања; последице раздвајања целина; утицаји на просторни и урбанистички развој непосредног подручја објекта; оцена просторне подобности.) 10) Еколошке аспекте (утицаји на животну средину (микроклима, вода, ваздух, бука, тло); ефекти техничких мера заштите животне средине; визуелна загађења; безбедност; оцена еколошке подобности.) 11) Економске трошкове (трошкови изградње објеката; трошкови набавке и уградње опреме; трошкови експлоатације, одржавања и управљања; пратећи и додатни трошкови; анализа цена и провера тачности; динамика трошкова; трошкови у домаћој и страној валути.) 12) Добити – користи (приходи; директне добити – користи; индиректне добити – користи; анализа цена за прорачун добити и провера тачности; динамика прихода, директних и индиректних добити; приходи и добити у домаћој и страној валути. 13) Финансијску ефикасност са оценом рентабилности и ликвидности (обрачун и динамика прихода; обрачун и динамика расхода; финансијски ток пројекта; рентабилност пројекта; ликвидност пројекта; оцена финансијске ефикасности.) 14) Друштвено-економску ефикасност (обрачун и динамика директних економских ефеката (трошкова и користи); обрачун и динамика допунских економских ефеката; економски ток пројекта; размере и динамика друштвених ефеката; друштвени ток пројекта; друштвено-економска оцена рентабилности и ефикасности.) 15) Анализу осетљивости и ризика инвестирања (осетљивост на промене финансијских параметара; осетљивост на промене економских параметара; осетљивост на промене полазних елемената за дефинисање цена (структурна осетљивост); процена ризика; закључци анализе осетљивости и ризика; 16) Анализу извора финансирања, финансијских обавеза и динамике (обим и динамика сопствених средстава инвеститора; обим и динамика домаћих извора са динамиком притицања средстава; обим и динамика иностраних и међународних извора; гаранције по изворима финансирања; обавезе по изворима финансирања; оцена извора финансирања. 17) Анализу организационих и кадровских могућности (спољне везе и контакти; организација; кадровски потенцијали; оцена организационе и кадровске подобности.) 18) Закључак о оправданости инвестиције (збирна оцена оправданости инвестиције; образложење оцене; степен поузданости оцене; резиме студије оправданости.) Студија оправданости се израђује на основу техничког решења из ИДП-а и резултата истражних радова и представља основ за доношење одлуке о оправданости реализације пројекта. Студија о процени утицаја на животну средину Предметни пројекат се налази на листи II Уредбе ("Службени гласник РС", број 106/2025), Пројекти за које постоји обавеза подношења захтева за одлучивање о потреби процене утицаја, објекти за јавно водоснабдевање – изворишта водоснабдевања. Студију о процени утицаја на животну средину (СПУЖС) израдити према Закону о процени утицаја на животну средину (Сл. гласник Р. Србије, бр. 135/04 и 36/2009) и Правилнику о садржини студије о процени утицаја на животну средину (Сл. гласник Р. Србије, бр. 69/2005), у случају добијања позитивног решења о потреби израде СПУЖС од надлежног министарства. Студија о процени утицаја на животну средину подлеже стручној контроли од стране Техничке комисије, Министарства заштите животне средине. Истражни радови и пратећи елаборати Елаборати геодетских радова за I и II фазу Предмет геодетских радова је израда геодетских подлога за потребе израде техничке документације за: ФАЗУ 1: Дистрибутивни цевовод ВС Шабац – насеље Коцељева; ФАЗУ 2: Дистрибутивни цевовод извориште Прњавор – насеље Слепчевић. Основни циљ геодетских радова је израда ажурног катастарско-топографског плана (КТП) као основе за израду техничке документације. КТП треба да обезбеди поуздан и ажуран приказ постојећег стања терена, катастарских парцела, постојећих објеката, саобраћајница, надземне и подземне инфраструктуре, водотокова и других просторних елемената од значаја за пројектовање. За потребе израде техничке документације, снимањем обухватити дефинисани коридор планираних цевовода, односно простор од осовине улице до регулационе линије, као и локације свих објеката у функцији система, укључујући резервоаре, црпне станице и пратећу инфраструктуру. Геодетске радове извести у обиму, густини и са тачношћу који обезбеђују израду КТП-а у размери 1:500. Прикупљање и анализа постојећих података Пре почетка теренских радова потребно је прикупити и анализирати расположиве геодетске и катастарске податке и подлоге, а нарочито: податке о постојећој државној геодетској основи; расположиве постојеће геодетске снимке и подлоге; званичне податке дигиталног катастарског плана; званичне податке катастра подземних водова; друге расположиве геопросторне податке од значаја за израду техничке документације. У оквиру ове активности потребно је оценити расположивост, ажурност и квалитет постојећих података и дефинисати геодетску основу за извођење радова. Геодетско позиционирање и проверу геодетске основе вршити у оквиру државне мреже перманентних GNSS станица АГРОС. Пре почетка снимања потребно је проверити положајну и висинску сагласност расположивих геодетских тачака са АГРОС системом. Сви геодетски подаци, мерења и резултати приказују се у равни Гаус-Кригерове пројекције, зона 7 (ГК7), у систему висина НВТ1 (Трст). Терестричко геодетско снимање Терестричко геодетско снимање изводи се применом GNSS, тахиметријских и других одговарајућих геодетских метода, ради допуне LiDAR података, детаљног снимања карактеристичних елемената терена и објеката, као и делова простора које није могуће довољно поуздано и тачно одредити LiDAR методом. Терестричким снимањем нарочито обухватити: карактеристичне преломе и линије терена; саобраћајнице, ивичњаке, ограде и зидове; шахтове и друге видљиве елементе комуналне инфраструктуре; канале и друге сличне карактеристичне елементе; постојеће објекте и њихове карактеристичне геометријске елементе; локације будућих резервоара, црпних станица и других објеката система; друге детаље од значаја за пројектовање које није могуће довољно поуздано идентификовати или одредити из LiDAR података. За детаљне тачке одређене терестричким геодетским методама потребно је обезбедити положајну тачност ≤ 5 cm и висинску тачност ≤ 3 cm, у односу на коришћену геодетску основу. Контролу терестричког снимања извршити најмање две околне тачке државне мреже. За контролисане тачке потребно је одредити положајна и висинска одступања, извршити оцену постигнуте тачности и документовати испуњеност прописаних критеријума. Интеграција и обрада геодетских података и израда КТП-а Резултате наменских LiDAR снимања извршених за потребе ППППН и терестричког геодетског снимања интегрисати са званично преузетим катастарским подацима у јед