Израда техничке документације за ново постројење за припрему воде за пиће у Бачкој Тополи

3. Opis i specifikacija usluge.docx ОПИС И СПЕЦИФИКАЦИЈА ПРЕДМЕТА НАБАВКЕ Предмет набавке: услуге израде техничке документације за ново постројење за припрему воде за пиће у Бачкој Тополи. Локација: Постојећи комплекс изворишта и ППВ, катастарска парцела број 901 КО град Бачка Топола. Плаћање за извршену услугу: Авансно 40%, остатак по окончању тражене услуге. Рок за завршетак услуге: 120 календарских дана од дана потписивања уговора. Рок важења понуде: минимално 150 дана од дана отварања понуда. Средства обезбеђења: Меница за озбиљност понуде (1% понуђене цене) Меница за добро извршење посла (10% уговорене цене). Банкарска гаранција за поврат аванса(40% уговорене вредности јавне набавке) Пројектни задатак: Израда техничке документације за ново постројење за припрему воде за пиће у Бачкој Тополи Катастарска парцела број 901 КО град Бачка Топола Податак Вредност Инвеститор Општина Бачка Топола Врста документа Пројектни задатак за израду техничке документације Полазни капацитет Оријентационо 60-70 л/с, уз обавезну анализу и коначну потврду пројектанта Локација Постојећи комплекс изворишта и ППВ, катастарска парцела број 901 КО град Бачка Топола Статус документа Радна верзија за усаглашавање 1 Предмет пројектног задатка Предмет пројектног задатка је израда комплетне техничке документације за изградњу новог, самосталног постројења за припрему воде за пиће у Бачкој Тополи, са припадајућим технолошким, хидротехничким, грађевинским, конструктерским, машинским, електроенергетским, аутоматизационим и инфраструктурним системима. Техничко решење мора обухватити и функционалну интеграцију нових објеката са деловима постојећег система који остају у употреби, као и све реконструкционе радове потребне за њихов поуздан, безбедан и усклађен рад. Ново ППВ мора самостално обезбедити пројектовани капацитет и прописани квалитет воде, без ослањања на расположивост дотрајалих технолошких јединица постојећег ППВ-а. Пројектант мора анализирати најмање две реалне варијанте фазности: задржавање постојећег ППВ-а у раду до стабилног пуштања новог постројења или претходну изградњу, испитивање, дезинфекцију и одобрење технолошког бајпаса, након чега би се постојећа технолошка линија безбедно одвојила и делимично или потпуно уклонила ради ослобађања простора за нову изградњу. Избор варијанте не одређује се унапред, већ мора бити образложен анализом расположивог простора, континуитета и здравствене безбедности водоснабдевања, потребних дозвола, техничких ризика, трошкова и рокова реализације. 2 Циљ пројекта Циљ израде техничке документације је дефинисање одрживог, савременог и дугорочно поузданог система припреме воде који ће: обезбедити здравствено исправну воду у складу са важећим прописима Републике Србије, у свим разматраним режимима рада и комбинацијама активних бунара; обезбедити потребан хидраулички капацитет за садашње потребе и оправдано прогнозирани развој насеља и индустрије; омогућити стабилан рад при променљивом квалитету мешане сирове воде са осам бунара; смањити зависност система од дотрајалих технолошких елемената и тешко одрживих решења; омогућити етапно и модуларно проширење без значајне реконструкције основне технолошке линије и објеката; обезбедити рационалну потрошњу енергије, хемикалија и воде за сопствене потребе; обезбедити потпуно мерење, аутоматизацију, праћење, евидентирање и безбедно управљање системом; омогућити одржавање и замену опреме уз најмањи могући утицај на континуитет водоснабдевања. 3 Полазно стање система Систем водоснабдевања Бачке Тополе на предметној локацији обухвата следеће основне елементе: Елемент Постојеће стање и полазни податак Извориште Осам бушених бунара са потапајућим бунарским пумпама и променљивом конфигурацијом рада Постојеће ППВ Номинални капацитет приближно 40 л/с; технолошке јединице са значајним учешћем угљеничног челика и израженом дотрајалошћу Резервоар чисте воде Две коморе, бруто запремина 2 x 750 м³ = 1.500 м³; расположива корисна радна запремина приближно 1.200 м³ при постојећим радним нивоима Пумпна станица високог притиска Максимални инсталисани капацитет приближно 135 л/с; према досадашњем раду и режиму управљања може обезбедити проток од 60 л/с Хидрофорски систем Две хидрофорске посуде укупне запремине приближно 10 м³ Дезинфекција Постојећи систем за завршно и корективно хлорисање капацитета приближно 1.000 г/х активног хлора, предвиђен за задржавање уз проверу стања и интеграцију Напајање Постојећа трансформаторска станица 400 кВА са двостраним напајањем; постојећи 180кВА дизел-агрегат чију погодност треба проверити Технолошке отпадне воде Постојећи канал и таложник воде од прања и гвожђевитог муља, уз сумњу у хидрауличку и процесну ефикасност у пројектованом режиму рада Дистрибутивна мрежа Повезани цевоводи од ХДПЕ, КМ-ПВЦ, АЦ и ПОЦ материјала Претходном техничком документацијом било је предвиђено повећање капацитета изградњом нове линије приближног капацитета 22,5 л/с, а затим санација и задржавање постојећих технолошких јединица. Због протека времена, даљег напредовања корозије, дотрајалости челичних филтера и других елемената, слегања темеља и неповољних хидрауличких услова, такав концепт се више не прихвата као полазно решење за обезбеђење коначног капацитета. 4 Статус постојећих објеката и интеграција 4.1 Постојеће технолошко постројење Прва варијанта предвиђа да постојеће ППВ остане у функцији до завршетка изградње, успешног пробног рада и успостављања стабилног рада новог ППВ-а. Пројектант мора предвидети фазност радова, привремене везе, потребне бајпас водове, мере заштите и организацију прикључења тако да се прекиди водоснабдевања сведу на технички неопходан минимум. Капацитет постојећих технолошких јединица не сме се урачунати у гарантовани капацитет новог ППВ-а. Након пуштања новог постројења у рад потребно је омогућити његово потпуно одвајање ради детаљне дефектаже. Одлука о санацији, резервној функцији, пренамени или уклањању постојећих елемената доноси се на основу посебне техничке оцене. Ако се усвоји варијанта задржавања постојећег ППВ-а током изградње, његова детаљна дефектажа и студија за доношење одлуке о будућој намени спроводе се након стабилизације рада новог постројења, јер потребна конструкцијска, материјална и технолошка испитивања могу захтевати потпуно искључење постојећег система. Ако се разматра раније уклањање, Пројектант мора пре доношења такве одлуке спровести претходну оцену стања и изводљивости у обиму потребном за безбедно одвајање, рушење и фазну реализацију. Испитивања мора спровести стручно овлашћена организација, уз учешће акредитоване лабораторије за она испитивања за која је акредитација потребна. Пројектант мора размотрити и варијанту ранијег уклањања дела или целог постојећег технолошког постројења када би тиме настао оправдан просторни добитак за нову технолошку зграду. Таква варијанта може се усвојити само ако је пре почетка рушења изграђен, испитан, дезинфикован и одобрен технолошки бајпас, постојеће постројење потпуно хидраулички, машински, електроенергетски и управљачки одвојено, а привремени режим водоснабдевања прихваћен од Инвеститора, Оператера и надлежних органа. Пројектант мора доказати да се током тог режима могу испунити применљиви здравствени и оперативни услови. Ако то није могуће, постојеће ППВ мора остати у раду до стабилног пуштања новог постројења. Ако се усвоји рано уклањање постојећих елемената, документација мора обухватити пројекат рушења односно уклањања, план управљања отпадом од грађења и рушења, фазни план одвајања инсталација, мере безбедности, привремене цевне и електро везе, заштиту објеката који остају у функцији и уређење ослобођеног простора. 4.2 Резервоар чисте воде Постојећи двокоморни резервоар бруто запремине 1.500 м³ и корисне радне запремине приближно 1.200 м³ предвиђа се за задржавање и интеграцију у нови систем. Пројектант мора проверити конструкцијско стање, водонепропусност, хигијенску заштиту, стварне коте и радне нивое, режим пуњења и пражњења, мешање воде, време задржавања, могућност изоловања појединачних комора, прелив, испуст, вентилацију, узорковање, мерење нивоа и услове чишћења и дезинфекције. Техничка документација мора обухватити све потребне санационе и реконструкционе радове на резервоару, цевоводима, арматури, продорима, приступима, мерној опреми и припадајућим конструкцијама. 4.3 Пумпна станица високог притиска Постојећа пумпна станица високог притиска капацитета до приближно 135 л/с предвиђа се као саставни део будућег система и може обезбедити полазно разматрани проток од 60 л/с. Пројектант мора извршити детаљно снимање и оцену стања пумпи, усисних и потисних цевовода, арматуре, неповратних вентила, хидрофорских посуда, носећих елемената, темеља, електроопреме, фреквентне регулације, мерења и аутоматике. На основу хидрауличког модела, мерених радних тачака и стварног паралелног рада пумпи потребно је дефинисати све радове неопходне за интеграцију са новим ППВ-ом. Документација мора обухватити потребну реконструкцију, замену или допуну опреме, као и проверу транзијентних појава и заштите од хидрауличког удара. 4.4 План задржавања и реконструкције постојећих елемената За резервоар, пумпну станицу високог притиска, хидрофоре, завршно хлорисање, таложник воде од прања, цевоводе, затварачнице, електроопрему, објекте и друге елементе који се задржавају пројектант мора израдити обједињену оцену стања и план интеграције. Предложене радове треба разврстати на хитне радове потребне пре прикључења новог ППВ-а, средњорочне радове потребне за поуздан рад интегрисаног система и дугорочне развојне радове. За сваки рад треба навести разлог, приоритет, зависност од других радова, оквирни рок и последице одлагања. 5 Основе и критеријуми за пројектовање Полазни оријентациони капацитет новог ППВ-а износи 60 л/с. Ова вредност представља претходно коришћен капацитивни критеријум и полазни вршни режим, а не унапред коначно и непроменљиво решење. Пројектант мора спровести капацитивну анализу и стручно потврдити капацитет или предложити рационално и документовано одступање. Анализа мора обухватити најмање: расположиве дневне, месечне и годишње податке о производњи и потрошњи воде, са посебним освртом на часовне и дневне максимуме; стварне режиме рада бунара, постојеће ППВ, резервоара и пумпне станице високог притиска; губитке и воду за сопствене технолошке потребе; утицај корисне запремине резервоара на изравнање часовне неравномерности; расположиви и одрживи капацитет изворишта, појединачне бунарске капацитете и дозвољене режиме експлоатације; демографске показатеље, планирани урбанистички развој и реалне сценарије развоја индустрије; потребе за прањем мреже, противпожарне потребе и ванредне режиме, где су применљиви; најмање краткорочни, средњорочни и дугорочни пројектни хоризонт; могућност етапног повећања капацитета и граничне капацитете постојећег резервоара, пумпне станице, енергетике и главних цевовода. Капацитет технолошких јединица мора се исказати као бруто и нето капацитет. Бруто капацитет представља укупну количину сирове воде коју постројење може прихватити и обрадити у дефинисаном временском периоду, при утврђеном броју расположивих технолошких јединица и пројектованим режимима рада. Нето капацитет представља количину здравствено исправне третиране воде која је стварно расположива за предају резервоару односно систему водоснабдевања, након одбитка воде утрошене за прање филтера, испирање и пражњење опреме и цевовода, припрему хемикалија, узорковање, рад лабораторије и друге сопствене технолошке потребе, као и уз уважавање периода када поједине технолошке јединице нису расположиве због прања или редовног одржавања. 6 Испитивање квалитета воде и режими рада бунара 6.1 Испитивање квалитета воде Технолошко решење мора се заснивати на репрезентативном скупу података, а не само на појединачној анализи мешане воде. Квалитет сирове воде мења се у зависности од комбинације активних бунара, њиховог протока, трајања рада и хидрогеолошких услова. Пројектант мора обрадити све расположиве резултате и, по потреби уз претходни договор и писану сагласност наручиоца, организовати допунска испитивања појединачних бунара и карактеристичних мешавина бунарских вода. Програм испитивања обухвата најмање: појединачно узорковање свих осам бунара у релевантним режимима рада; узорковање реалних и неповољних комбинација бунара према постојећој и предложеној логици укључивања; анализу сезонске и вишегодишње променљивости релевантних параметара; гвожђе, манган, амонијум, нитрите, нитрате, арсен и, где је оправдано, појединачне облике арсена; пХ, температуру, алкалитет, тврдоћу, растворени кисеоник, слободни угљен-диоксид, метан и друге релевантне растворене гасове када је применљив; мутноћу, боју, електропроводљивост, утрошак калијум-перманганата, ТОЦ односно ДОЦ и друге показатеље садржаја органске материје; ортофосфате и повезане индикативне параметре, посебно код бунара Б1 и Б3 изграђених 2018. године; параметре потребне за процену могућности настанка трихалометана и других нуспроизвода оксидационих хемијских реакција; микробиолошке, радиолошке и друге параметре прописане за предметну врсту захвата и јавно водоснабдевање. Програм узорковања мора обухватити довољан број анализа за утврђивање меродавних, а не само просечних вредности квалитета сирове воде. Посебно треба идентификовати неповољне појединачне бунаре и комбинације бунара које могу представљати највеће оптерећење за оксидацију, контактирање, филтрацију, дезинфекцију и евентуалне будуће технолошке фазе. Подаци о квалитету воде из околних насеља и других постројења са сличним хидрогеолошким условима могу се користити за процену дугорочних трендова, могућих промена квалитета воде и технолошких ризика, али не могу заменити испитивања изворишта у Бачкој Тополи. Уколико се покаже потреба за допунска испитивања, што мора бити адекватно образложено, трошкове додатних испитивања ће сносити наручилац. 6.2 Режими рада и аутоматско комбиновање бунара Пројектант мора резултате испитивања квалитета воде повезати са хидрауличким и технолошким моделом система и на тој основи дефинисати дозвољене режиме рада и комбинације активних бунара. Потребно је дефинисати протокол аутоматског укључивања, искључивања и комбиновања бунара, узимајући у обзир најмање: хидрауличко и технолошко оптерећење ППВ-а; расположиви капацитет бунара и бунарских пумпи; ниво и корисну запремину резервоара чисте воде; квалитет појединачних бунарских вода и резултујући квалитет мешане сирове воде; капацитет технолошких јединица за обраду формиране мешавине; радне сате, минимално време рада и мировања и дозвољени број укључења пумпи; заштиту бунара и опреме од рада на суво, преоптерећења и других недозвољених погонских стања. Пројектант мора дефинисати дозвољене, условно дозвољене и недозвољене комбинације бунара, приоритете укључивања, резервне комбинације, као и граничне и алармне вредности процесних параметара. За параметре код којих је то оправдано ради заштите бунара, опреме, технолошког процеса или квалитета воде, потребно је дефинисати и заштитне искључне вредности. Аутоматска логика мора обезбедити технички оправдану расподелу радних сати бунарских пумпи, али се она не сме спроводити на штету квалитета воде, сигурности изворишта или стабилности технолошког процеса. У случају испада појединачног бунара систем мора искључити нерасположиви бунар, активирати одговарајућу дозвољену комбинацију преосталих бунара и прилагодити проток стварно расположивом капацитету изворишта и ППВ-а, без прекорачења дозвољених капацитета и угрожавања квалитета третиране воде. Технолошки и хидраулички концепт мора обезбедити рационално одређену оперативну резерву и пуферски капацитет, укључујући корисну запремину резервоара, регулацију дотока и одговарајућу резерву технолошких јединица. Пројектант мора прорачуном проверити најмање: испад појединачног бунара; неповољну комбинацију протока и квалитета сирове воде; прање или привремену нерасположивост једне филтерске линије; наглу промену нивоа воде у резервоару (цурење или пожар); вршну потрошњу и друге меродавне погонске режиме. Пројектант мора димензионисати хидраулички и технолошки систем тако да се у свим меродавним режимима рада, укључујући најнеповољније реално могуће комбинације активних бунара и испад појединачног бунара, истовремено обезбеде потребан проток и захтевани квалитет третиране воде. Испуњеност овог захтева мора бити доказана одговарајућим хидрауличким и технолошким прорачунима. Управљачки критеријуми, приоритети, граничне и временске вредности морају бити подесиви са овлашћеног нивоа, док се радни статуси, промене комбинација бунара, протоци, нивои, аларми, искључења и интервенције Оператера морају евидентирати и архивирати у СЦАДА систему. 7 Потврда технолошких параметара и циљана испитивања На основу тренутно расположивих података о квалитету сирове воде, очекује се примена конвенционалних и у пракси потврђених поступака оксидације, контактирања и филтрације под притиском. Пројектант је дужан да потврди применљивост предложене технолошке линије за конкретне услове изворишта у Бачкој Тополи, коришћењем расположивих анализа воде, погонских података, инжењерских прорачуна, стручне литературе, релевантних стандарда и документованих искустава са упоредивих постројења. Технолошка потврда обухвата: утврђивање меродавних вредности гвожђа, мангана, амонијума, арсена, мутноће, органске материје и других параметара релевантних за избор и димензионисање процеса; прорачун потребне дозе оксидационог средства, времена контакта и услова мешања; оцену ефикасности НаОЦл као преферентног оксидационог средства; техничко-економско поређење НаОЦл са КМнО₄ или другим оправданим оксидационим средствима, узимајући у обзир ефикасност, доступност, набавку, складиштење, транспорт, руковање, безбедносне ризике, стварање нуспроизвода и трошкове; проверу избора филтерске испуне, брзине филтрације, трајања филтерског циклуса и режима прања; процену количине и квалитета воде од прања филтера и очекиваног састава и таложивости издвојеног муља; процену ризика од настанка трихалометана и других релевантних нуспроизвода хемијског третмана воде намењене за пиће, са посебним освртом на примену хлорисања до превојне тачке, оптерећење воде органским материјама, потребну дозу и време контакта при употреби НаОЦл; прелиминарну проверу услова потребних за могућу будућу примену соли гвожђа и уклањање арсена. Малолабораторијска испитивања треба предвидети циљано, само за параметре који се не могу довољно поуздано утврдити на основу расположивих података, прорачуна и документованих искустава са постројења која третирају воду упоредивог квалитета. Оправданост, обим, методологију и критеријуме прихватања ових испитивања мора дефинисати Пројектант. Циљаним малолабораторијским испитивањем може се, према потреби, проверити: стварна потреба воде за оксидационим средством и положај превојне тачке при оксидацији амонијума; ефикасност НаОЦл при реалном пХ, температури и квалитету мешане сирове воде; потребно време контакта; таложивост воде од прања и издвојеног муља; други параметри код којих расположиви подаци не омогућавају поуздано димензионисање. Пилот-испитивања нису обавезна полазна активност. Могу се захтевати само ако Пројектант документовано утврди да због неуобичајеног састава воде, недовољно поузданих улазних података или непознатог понашања предложеног процеса није могуће поуздано потврдити технолошко решење прорачуном, циљаним малолабораторијским испитивањем или искуствима са упоредивих постројења. Коначни избор и димензионисање технолошког процеса морају бити стручно образложени, а пројектоване перформансе потврђене одговарајућим гаранцијама, програмом пуштања у рад и резултатима пробног рада. 8 Преферентна технолошка концепција Као преферентна концепција предвиђа се затворена линија са брзим филтерима под притиском, смештена у технолошкој згради. Концепција се заснива на позитивним искуствима постројења у региону са сличним квалитетом подземне воде. Пројектант мора доказати њену применљивост за конкретне услове у Бачкој Тополи на основу резултата испитивања, технолошких прорачуна, поузданости и трошкова животног циклуса. Полазна процесна шема обухвата: 1.прихват и мерење мешане сирове воде са бунара; 2.аерацију односно другу потребну припрему сирове воде и контролисану дегазацију; 3.дозирање НаОЦл као преферентног оксидационог средства или другог одговарајућег оксидационог средства за предоксидацију, у зависности од протока и квалитета сирове воде; 4.брзо и потпуно мешање и обезбеђење потребног времена контакта; 5.технолошко подизање притиска до филтерске секције; 6.филтрацију на затвореним брзим филтерима под притиском; 7.одвод филтриране воде у постојећи резервоар чисте воде; 8.завршно односно корективно хлорисање постојећим системом који се реконструише и интегрише према потреби; 9.потис воде према мрежи постојећом пумпном станицом високог притиска; 10.сакупљање, мерење, третман и контролисано одвођење технолошких отпадних вода и муља. 8.1 Аерација и дегазација Пројектант мора одредити потребан степен аерације на основу укупне потребе за кисеоником, температуре воде, растворљивости кисеоника, оксидационе кинетике и потребе за уклањањем гасова. Потребно је размотрити могућност регулације уноса ваздуха и рада при променљивом протоку. Објекат мора бити приступачан за преглед и чишћење, заштићен од уношења нечистоћа и пројектован без неконтролисаног распршивања воде и аеросола. 8.2 Предоксидација натријум хипохлоритом НаОЦл се усваја као преферентно оксидационо средство, уз обавезну лабораторијску потврду потребне дозе и технолошке и економске оправданости. Коначни капацитет, радна резерва, аутономија и начин обезбеђења континуитета морају проистећи из испитивања и прорачуна. Техничка документација мора обухватити складиштење и припрему соли, припрему воде потребног квалитета, електролизу, дозирне резервоаре, радне и резервне дозирне пумпе, мерење протока и резидуалног хлора, заштитне танкване, вентилацију, одвођење водоника, детекцију и алармирање, безбедан приступ и све мере заштите на раду и од пожара. Постојећи систем завршног хлорисања приближног капацитета 1.000 г/х предвиђа се за задржавање. Потребно је проверити његову техничку исправност, капацитет и режим дозирања и предвидети потребну реконструкцију и интеграцију са новим системом управљања. 8.3 Контактирање Запремина, број комора, унутрашња хидраулика, начин мешања и време контакта морају се одредити прорачуном и испитивањима. Пројектант мора узети у обзир ефективну корисну запремину, промену протока, кратко спајање токова, таложење, пражњење, прање, преглед и могућност појединачног искључења комора. У пројектном задатку се не прописује унапред запремина контактних резервоара. 8.4 Филтери под притиском Број, пречник, филтерска површина, састав и висина испуне, брзина филтрације и режим прања морају бити резултат прорачуна и технолошких испитивања. Као полазна организација може се анализирати најмање три паралелне филтерске линије. При просечном протоку реда 60 л/с оптерећење се расподељује на расположиве линије, а током прања једне линије преостале линије, заједно са корисном запремином резервоара, треба да обезбеде потребан континуитет снабдевања. Пројектант мора проверити рад у вршном режиму, режим секвенцијалног прања и испад једне линије. При томе треба доказати да привремено расположив капацитет реда 40–45 л/с, уз коришћење резервоара, задовољава меродавне потребе. Коначни број јединица и критеријум расположивости ускладиће се са резултатима капацитивне анализе. Прање филтера мора бити аутоматско и секвенцијално, уз могућност ручног покретања и прекида. Пројектант мора упоредити прање водом и комбиновано прање ваздухом и водом и изабрати решење према испуни, квалитету воде, ефикасности чишћења, очувању филтерског медијума, потрошњи воде и енергије и поузданости. Све процесне вредности морају бити подесиве из овлашћеног нивоа управљања. 8.5 Капацитет за будуће проширење Диспозиција постројења и технолошке зграде мора омогућити рационално повећање капацитета услед развоја индустрије или других оправданих промена потрошње. Потребно је резервисати простор и предвидети прикључна места за додатне филтерске и друге процесне јединице или линије, као и одговарајућу резерву или могућност проширења цевовода, разводних ормара, аутоматике, напајања, вентилације и помоћних система. 8.6 Будуће уклањање арсена Пројектант мора предвидети проширење постројења за случај пораста концентрације арсена, узимајући у обзир појединачне бунаре, различите комбинације њиховог рада, дугорочне трендове и податке са сличних изворишта у окружењу. Уколико анализе и испитивања потврде присутност арсена, потребно је испитати примену одговарајуће соли гвожђа, укључујући гвожђе-сулфат или фери-хлорид уз утврђивање хемијског облика, дозе, пХ услова, оксидације и количине насталог муља. Ако анализа покаже реалну и технички оправдану потребу, документацијом треба предвидети потпуно припремљену модуларну линију за уклањање арсена: простор, празне филтерске односно адсорпционе посуде, цевоводе, арматуру, прикључке, мерење, електроопрему, аутоматику, просторију и систем за припрему и дозирање хемикалије, као и одговарајући третман муља. Систем треба конципирати тако да се будућа технолошка фаза може активирати пуњењем одговарајуће испуне, подешавањем дозирања и спровођењем прописаног пуштања у рад, без значајних грађевинских и цевоводних радова. 8.7 Будућа адсорпција на активном угљу Активни угаљ се не прописује као обавезна основна фаза. Пројектант мора проценити вероватноћу погоршања квалитета воде, повећања садржаја органске материје, потребе за већом дозом хлора и повећаног ризика од настанка трихалометана, адсорбабилних органски везаних халогена (АОX) и других нуспроизвода оксидације и хлорисања, нарочито при примени НаОЦл за оксидацију амонијума до превојне тачке. Процена мора обухватити међусобни утицај садржаја органске материје, потребне дозе НаОЦл, времена контакта и хлорисања до превојне тачке на настанак трихалометана, АОX-а и других релевантних нуспроизвода оксидације и хлорисања. Процена и анализа треба да обухвате податке из Бачке Тополе, дугорочне трендове и искуства са упоредивих изворишта и постројења у окружењу, као и релевантну стручну и научну литературу, важеће прописе Републике Србије, применљиве стандарде и одговарајуће техничке смернице. Технолошка зграда мора обезбедити одговарајући простор и прикључке за накнадну уградњу филтера или адсорбера са активним угљем, односно другим технички оправданим филтерским, адсорпционим, каталитичким или мултимедијалним испунама намењеним уклањању резидуалног оксидационог средства, органске материје, нуспроизвода оксидације и хлорисања. Избор врсте испуне не одређује се унапред, већ мора бити заснован на циљу третмана, квалитету воде, резултатима испитивања, потребном времену контакта, хидрауличким карактеристикама и трошковима животног циклуса. Ако Пројектант предложи уградњу ове технолошке фазе у оквиру основне инвестиције, мора доказати циљ и очекивану ефикасност уклањања, потребно време контакта, радну брзину, очекивани век и исцрпљење капацитета односно пробој испуне, микробиолошке ризике, утицај на резидуал хлора, начин прања, регенерације или замене испуне, поступање са искоришћеном испуном и укупне инвестиционе и погонске трошкове. Као информативни инжењерски оквир, а не као обавезујући норматив Републике Србије, при анализи ове фазе могу се проверити брзине филтрације од 4 до 14 м/х, ефективно време контакта од најмање приближно 12 минута и брзине прања од 15 до 20 м/х. Пројектант мора коначне критеријуме потврдити на основу квалитета сирове воде, карактеристика одабране испуне, резултата испитивања, важећих прописа и стандарда и гарантованих перформанси. 8.8 Резерва за промену квалитета сирове воде Поред арсена и органске материје, пројектант мора проценити последице могућег пораста амонијума, гвожђа, мангана, ортофосфата и других релевантних параметара. За сваки разматрани сценарио потребно је повезати очекивану промену квалитета воде са одговарајућом технолошком мером, потребним простором, хемикалијама, енергетиком, контактним временом, филтерским капацитетом, аутоматиком и отпадним токовима. Диспозиција и заједнички системи морају имати рационалну пројектну резерву за умерено погоршање квалитета воде и могуће будуће пооштравање граничних вредности. Обим резерве мора бити стручно образложен и заснован на трендовима, мерној несигурности, варијабилности између бунара, реалним неповољним комбинацијама њиховог рада и трошковима животног циклуса. 9 Технолошке отпадне воде и муљ Техничка документација мора обухватити биланс свих вода од прања филтера, пражњења контактних простора, испирања опреме И цевовода, лабораторије и других технолошких токова. Количине се морају мерити или поуздано обрачунавати, а кључни токови морају имати мерна и узорковна места. Постојећи таложник воде од прања и гвожђевитог муља мора се геодетски снимити, прегледати и хидраулички и процесно проверити. Потребно је испитати стварно време задржавања, расподелу тока, кратко спајање, таложну површину, запремину за муљ, режим чишћења и капацитет за укупан дневни циклус прања. Документација мора обухватити потребну реконструкцију, доградњу или замену таложника. На постојећем одводном каналу потребно је предвидети приступачно мерно и узорковно место погодно за интерну контролу и контролу надлежних органа. Начин испуштања мора бити усклађен са водним актима, условима надлежног органа, прописаним граничним вредностима емисије и капацитетом И класификацијом реципијента. Муљ - пројектом предвидети одговарајућу обраду и третман, као нпр. линију згушњавања, одводњавања, привременог складиштења и безбедног преузимања. 10 Технолошка зграда и грађевински захтеви Ново ППВ мора бити смештено у затвореној, термоизолованој и трајној технолошкој згради. Зграда и диспозиција морају омогућити: безбедан приступ свим уређајима, вентилима, мерним местима и отворима за преглед; уклањање и замену најтежих и највећих делова опреме без рушења конструкције; одговарајуће транспортне путеве, врата, сервисне површине и опрему за дизање; одвајање сувих електропросторија од влажних и хемијски агресивних простора; засебне вентилисане просторије за производњу и дозирање хемикалија; лабораторију односно простор за оперативну контролу, управљачку просторију, санитарне и потребне помоћне просторије; контролисано одводњавање подова, заштиту од плављења и безбедно задржавање случајно просутих хемикалија; простор за основно технолошко проширење, будућу линију за арсен и могућу адсорпцију на активном угљу; природну и механичку вентилацију, грејање, хлађење и заштиту од кондензације према намени просторија; противпожарну, санитарну, хигијенску и физичку заштиту објекта. Пројектант мора извршити геотехничка истраживања, утврдити услове темељења и узети у обзир искуство са слегањем постојећег постројења. Није дозвољено ослањање нових технолошких елемената на постојеће конструкције без документоване провере носивости и употребљивости. 11 Машинске инсталације и материјали Основне технолошке цевне инсталације унутар технолошке зграде, укључујући разводне и сабирне цевоводе, филтерске прикључке, цевне мостове и припадајуће арматурне склопове, треба пројектовати од нерђајућег челика одговарајућег квалитета. Овај захтев произлази из велике концентрације цевовода, арматуре, прирубничких и других спојева, честих погонских манипулација, влажне и потенцијално корозивне атмосфере, као и потребе за дуготрајним, хигијенски безбедним и једноставно одрживим системом, са могућношћу термичке дезинфекције појединих чворова. Квалитет нерђајућег челика мора се одредити према саставу воде, хемијском оптерећењу, условима дезинфекције и очекиваном веку трајања, применом одговарајућих ознака према важећим стандардима. Цевоводи, арматура и опрема морају имати прорачунате и међусобно усклађене ослонце, вођице, непокретне тачке и компензацију дилатација. Њихова сопствена маса, маса арматуре и опреме, маса садржаног флуида, динамичка оптерећења и силе при руковању не смеју се преносити на прикључке пумпи, филтерских посуда, резервоара и друге прикључке опреме изнад дозвољених вредности. На цевоводима за припрему и дозирање хемикалија, као и у непосредној зони дозирних места, материјал се мора изабрати на основу документоване хемијске компатибилности са НаОЦл, солима гвожђа и другим предвиђеним хемикалијама, узимајући у обзир њихову концентрацију, температуру, притисак и могуће промене састава. У зависности од конкретних услова могу се применити нерђајући челици повећане корозионе отпорности, као што су WНр. 1.4404 или WНр. 1.4571, односно одговарајући цевоводи од ПВДФ/ПТФЕ , ПВЦ-У, ХДПЕ или другог хемијски отпорног материјала одговарајуће класе притиска. Цевоводи од ПВЦ-У и других термопластичних материјала морају бити правилно ослоњени и учвршћени, заштићени од недозвољених механичких оптерећења, температурних деформација и удара, а начин спајања, арматура, заптивни материјали и дозирни прикључци морају бити компатибилни са транспортованим медијумом. Посебно треба спречити настанак галванске корозије, локално задржавање хемикалија и непосредно дејство концентрованог хемијског средства на материјал главног технолошког цевовода. 12 Електроенергетски систем и резервно напајање Пројектант мора извршити мерење и анализу постојећег електричног оптерећења и утврдити расположиву, уговорену и вршну снагу постојеће трансформаторске станице 400 кВА са двостраним напајањем. Потребно је израдити биланс снаге за постојеће и нове потрошаче, укључујући будуће модуларно проширење. Документација мора обухватити најмање: проверу капацитета трансформатора, каблова, главних развода, заштите, уземљења и громобранске инсталације; прорачун кратког споја, селективност заштите, пад напона, квалитет електричне енергије и утицај фреквентних регулатора; дефинисање приоритетних потрошача у ванредном режиму; проверу постојећег дизел-агрегата и потребне снаге за реално дефинисан режим водоснабдевања при нестанку мрежног напајања; аутоматско пребацивање напајања где је оправдано и могућност безбедног ручног управљања; непрекидно напајање управљачких, комуникационих, мерних и безбедносних система; резерву у разводима и простору за будуће технолошке јединице. Ако анализа покаже да постојећа трансформаторска станица, двострано напајање или дизел-агрегат не задовољавају основни или развојни режим, пројектант мора дефинисати потребну реконструкцију, повећање капацитета или засебан инвестициони пакет са јасним границама обухвата и условима које је потребно испунити пре пуштања новог ППВ-а у рад. Изостављање реконструкције трансформаторске станице из основног обима не ослобађа пројектанта обавезе да изврши прорачун и утврди потребне мере. 13 Мерење аутоматизација и СЦАДА Систем управљања мора објединити бунаре, довод сирове воде, предтретман, дозирање, контактирање, филтерске линије, прање, резервоар, пумпну станицу високог притиска, завршно хлорисање, технолошке отпадне воде, енергетику и безбедносне системе. Потребно је обезбедити најмање: континуално мерење појединачних и збирних протока, притисака, нивоа и карактеристичних процесних параметара; мерења квалитета воде на местима која омогуће контролу сваке битне технолошке фазе; аутоматско дозирање према протоку и релевантним повратним сигналима, са ограничењима и алармима; локални аутоматски и ручни режим рада сваке функционалне целине; архивирање трендова, аларма, догађаја, потрошње енергије, хемикалија и воде за сопствене потребе; даљински надзор и управљање уз јасно дефинисана овлашћења и безбедносне нивое; отворене и документоване комуникационе протоколе и потпун приступ Инвеститора програмима, лозинкама, резервним копијама и конфигурацијама; могућност интеграције додатних филтера, арсен-линије, адсорбера и нових бунара без замене основног система. Не сме се условити трајна зависност Инвеститора од произвођача или извођача ради редовног подешавања и одржавања. Након пробног рада сви административни приступи, изворни програми, лиценце, конфигурације и резервне копије морају бити предати Инвеститору. 14 Партерно уређење и спољне инсталације Пројектно-техничка документација мора обухватити комплетно партерно уређење комплекса ППВ-а и све нове, измештене, реконструисане или заштићене спољне инсталације потребне за безбедан и функционалан рад постројења. Пројектант мора извршити снимање и проверу положаја, стања, капацитета и функције постојећих подземних и надземних инсталација, утврдити могућност њиховог задржавања и дефинисати све потребне мере заштите, реконструкције, измештања, укидања или повезивања са новим системом. Пројектом обухватити најмање: интерне саобраћајнице, манипулативне површине, пешачке стазе и платое; несметан приступ ватрогасним, сервисним, доставним и интервентним возилима; приступ објектима, резервоару, пумпним станицама, таложнику, хемијским просторијама, трафостаници и дизел-агрегату; површине потребне за допрему хемикалија, филтерских испуна, опреме и резервних делова; нивелационо решење комплекса и одвођење атмосферских вода без плављења објеката и угрожавања изворишта; раздвајање чистих атмосферских вода од потенцијално загађених површинских, хемијских и технолошких токова; спољну водоводну мрежу сирове, третиране, санитарне, техничке и воде за прање, према функционалним потребама; спољне цевоводе технолошких отпадних вода, муља, дренаже, пражњења, прелива и канализације; потребна мерна места, шахтове, затварачнице, места узорковања, испусте, одзрачивање и пражњење спољних цевовода; спољне електроенергетске каблове, кабловску канализацију, резервне цеви и шахтове; инсталације уземљења, изједначења потенцијала, заштите од атмосферског пражњења и спољне пренапонске заштите; спољне телекомуникационе, сигналне, оптичке и управљачке везе; систем спољног и сигурносног осветљења; видео-надзор, контролу приступа, дојаву неовлашћеног уласка и друге системе техничке заштите; ограду комплекса, улазне капије, пешачке улазе и одговарајућу сигнализацију; спољну хидрантску мрежу и друге мере заштите од пожара, према условима надлежног органа и ППЗ елаборату односно пројекту; уређење зелених и осталих слободних површина и санацију свих површина оштећених током извођења радова; резервисање простора и коридора за будуће проширење ППВ-а и накнадну уградњу планираних технолошких јединица. Систем спољног осветљења мора обезбедити безбедно кретање и рад у ноћним условима на интерним саобраћајницама, пешачким стазама, улазима у објекте, манипулативним површинама, местима допреме хемикалија, код резервоара, таложника, пумпних станица, трафостанице, дизел-агрегата и других места на којима су могуће погонске или интервентне активности. Потребне нивое осветљености, распоред светиљки, начин управљања и резервно напајање Пројектант мора одредити прорачуном, према намени површине и важећим прописима и стандардима. Спољне инсталације морају бити међусобно координисане и приказане на заједничком ситуационом плану са котама, дубинама, заштитним растојањима, местима укрштања, заштитним цевима, шахтовима и прикључним тачкама. Пројектом се мора обезбедити приступ инсталацијама ради прегледа, одржавања, поправке и будућег проширења, без непотребног прекида рада ППВ-а. 15 Континуитет водоснабдевања и фазност радова Пројектант мора израдити концепт фазности и привремене организације рада за обе реалне варијанте заузимања простора. У првој варијанти постојеће ППВ остаје основни извор третиране воде током изградње. У другој варијанти претходно се успоставља технолошки бајпас и потпуно одваја постојећа технолошка линија, како би се њеним уклањањем ослободио простор за нову зграду. Изабрана варијанта мора бити заснована на поређењу ризика по квалитет воде, континуитет снабдевања, рок, трошак, безбедност и расположиви простор. Технолошки бајпас представља везу потисног цевовода сирове воде са цевоводом према постојећем резервоару. Његова употреба мора бити ограничена на строго контролисане привремене, сервисне и ванредне режиме и не сме се приказати као технолошки еквивалент рада ППВ-а. Пројектант мора уважити расположиву документацију бајпаса, проверити уклапање у коначни систем и дефинисати физичку и управљачку заштиту, и евиденцију рада. Као полазни податак постоји документација бајпас цевовода ДН250, спољног пречника 273 мм, од нерђајућег челика WНр. 1.4301, положеног претежно на постојећој армиранобетонској плочи, са чворовима за хлорисање, испирање, узорковање и пражњење. Пројектант новог ППВ-а мора проверити статус реализације, стварно изведено стање, хидраулички капацитет, здравствену исправност, заштиту од смрзавања, потребне дозволе и могућност трајне интеграције овог вода. Пре усвајања варијанте раног одвајања или уклањања постојећег ППВ-а, Пројектант мора проверити стварно изведено стање технолошког бајпаса и утврдити да ли су сва потребна испитивања, дезинфекција, потврда микробиолошке исправности, дозволе, сагласности и други надлежни акти важећи и одговарајући за прелазак система на рад преко бајпаса. Прелазак на бајпас може се предвидети тек након документоване потврде испуњености свих техничких, санитарних и управних услова за његову употребу. Свако прикључење нових цевовода и система мора бити планирано са тачно одређеним редоследом манипулације арматурама, максималним трајањем прекида, претходном префабрикацијом, привременим везама, испитивањем на притисак, испирањем, дезинфекцијом и потврдом микробиолошке исправности. Пројектант мора ускладити тај план са Инвеститором и са ЈКП, као и са реалним ограничењима непрекидног водоснабдевања. 16 Заштита животне средине и безбедност Техничка документација мора обухватити све мере заштите животне средине, санитарног надзора, безбедности и здравља на раду, заштите од пожара, хемијских ризика и физичког обезбеђења. Посебно треба обрадити складиштење и дозирање хемикалија, цурење НаОЦл, издвајање водоника током електролизе, вентилацију, детекцију, безбедносне тушеве и испирање очију, приступ затвореним просторима, рад на висини и манипулацију тешком опремом. Пројектант мора спровести поступак одлучивања о потреби процене утицаја на животну средину када је применљив и ускладити документацију са издатим водним, санитарним, противпожарним, енергетским, комуналним и другим условима. 17 Функционални захтеви и доказивање перформанси За параметре за које је прописана максимално дозвољена концентрација пројектант мора утврдити циљне вредности третиране воде испод МДК са оправданом пројектном резервом. Резерва треба да обухвати променљивост квалитета воде између бунара и у времену, мерну несигурност, промену ефикасности процеса између два циклуса одржавања и реално предвидиво пооштравање захтева, без нерационалног предимензионисања. Циљне вредности и критеријуми прихватања морају бити појединачно образложени за сваки релевантан параметар. Пројектант мора у техничкој документацији дефинисати мерљиве гарантоване вредности и начин њиховог доказивања, најмање за: нето хидраулички капацитет у дефинисаним режимима; квалитет третиране воде за све релевантне параметре и комбинације бунара; трајање филтерског циклуса и квалитет филтрата; количину воде и енергије потребне за прање; специфичну потрошњу електричне енергије и хемикалија по кубном метру третиране воде; расположивост система при прању и испаду једне филтерске линије; функционалност постојећег резервоара, пумпне станице и управљачке зграде у интегрисаном систему; количину и квалитет технолошких отпадних вода и муља; буку, вибрације, аутоматику, алармирање и резервно напајање. 18 Пробни рад Пројектант мора израдити технолошко упутство и програм пуштања у рад који обухвата суве пробе, мокре пробе, функционалне пробе и пробни рад, са условима почетка сваке фазе, планом узорковања и мерења, критеријумима прихватања, начином обраде података и поступком у случају неуспеха. Трајање пробног рада мора бити довољно да се докаже стабилност рада при различитим протоцима и карактеристичним комбинацијама бунара. Пробни рад мора обухватити оптимизацију дозирања, контактног времена, рада филтера, циклуса прања, резервоара, пумпне станице и СЦАДА система. Пројектант је дужан да обезбеди стручну подршку и, када је уговорено, пројектантски надзор пробног рада, вођење и контролу дневника пробног рада и обуку особља Инвеститора И по потреби Извођача радова. Пре почетка пробног рада предаје се привремено упутство за руковање и одржавање. Након успешног завршетка предају се завршни извештај пробног рада и коначно упутство за руковање и одржавање, усклађено са стварно уграђеном опремом и подешеним режимима. 19 Анализа трошкова и одрживости Поред процене инвестиционе вредности, Пројектант мора извршити анализу трошкова животног циклуса разматраних технолошких решења. Анализа мора обухватити инвестиционе, погонске, амортизационе и трошкове одржавања, узимајући у обзир пројектовани капацитет, очекивану искоришћеност постројења, век трајања објеката и опреме и нето количину произведене воде. При поређењу решења потребно је оценити најмање: поузданост и очекивани век трајања објеката и опреме; специфичну потрошњу електричне енергије, хемикалија и воде за сопствене потребе; расположивост опреме, резервних делова, филтерских испуна и хемикалија на тржишту; могућност локалног сервиса и време потребно за отклањање кварова; потребан број и стручну оспособљеност извршилаца; безбедност набавке, транспорта, складиштења, припреме и дозирања хемикалија; једноставност управљања и одржавања; ризик од настанка нуспроизвода оксидације и хлорисања; количину и начин третмана и збрињавања технолошких отпадних вода и муља; могућност етапног и модуларног проширења; зависност од појединачног произвођача, добављача, сервисера или власничког софтверског решења. За изабрано технолошко решење Пројектант мора израдити ценовно исказану анализу годишњих погонских, текућих и амортизационих трошкова. Анализа мора садржати јасно дефинисане границе обрачуна, базну годину, период анализе, примењене јединичне цене и све коришћене техничке и економске претпоставке. Обрачун мора обухватити најмање: амортизацију грађевинских објеката, технолошке, машинске, електроенергетске и управљачке опреме, према процењеном корисном веку трајања; трошкове електричне енергије, укључујући потрошњу и применљиве трошкове ангажоване и вршне снаге; потрошњу и трошкове соли, НаОЦл, соли гвожђа и других предвиђених хемикалија; потрошњу, прање, регенерацију и периодичну замену филтерских, адсорпционих и других испуна; трошкове воде за прање, испирање и друге сопствене технолошке потребе; трошкове потребног броја запослених за управљање, контролу и одржавање постројења; трошкове редовног и превентивног одржавања, сервиса, резервних делова и потрошног материјала; трошкове лабораторијских анализа, калибрације и одржавања мерне опреме; трошкове третмана, карактеризације, транспорта и збрињавања технолошких отпадних вода, муља и других насталих отпадних материја; друге оправдане трошкове непосредно повезане са радом ППВ-а. Резултате треба приказати најмање као: инвестициону вредност разматраних решења; годишње трошкове по појединачним категоријама; укупне годишње погонске и амортизационе трошкове; специфичну потрошњу електричне енергије изражену у кWх/м³ нето третиране воде; специфичну потрошњу хемикалија и других потрошних материјала по м³ воде; обрачунски трошак припреме воде изражен у РСД/м³ нето третиране воде предате резервоару; укупне дисконтоване трошкове животног циклуса за усвојени период анализе. Прорачун треба извршити најмање за просечан, вршни и перспективни режим рада, уз анализу осетљивости на промену искоришћености капацитета, цена електричне енергије, хемикалија, филтерских испуна и трошкова рада. Границе обрачуна трошка припреме воде морају бити прецизно дефинисане. Ако се анализа односи искључиво на ново ППВ, обрачун треба извршити од пријема сирове воде на улазу у постројење до предаје нето количине третиране воде резервоару. Овако утврђен износ представља обрачунски трошак припреме воде, а не коначну тарифу јавног водоснабдевања. Све прорачуне и економске моделе потребно је доставити Инвеститору и Оператеру у отвореном и измењивом табеларном формату, како би се могли ажурирати у случају промене цена, погонских услова или искоришћености капацитета. 20 Техничка документација и претходни радови Пројектант је дужан да према класификацији и надлежности објекта, локацијским условима и важећим прописима утврди коначан обим техничке документације. Понуда пројектанта мора јасно обухватити све фазе, делове пројеката, елаборате, испитивања, поступке и пратеће услуге потребне за добијање дозвола, извођење, пуштање у рад и примопредају функционалног система. 20.1 Претходни радови и подлоге обилазак локације, преглед расположиве документације и детаљно снимање постојећег стања; геодетско снимање и израду односно допуну катастарско-топографског плана; идентификацију, снимање и усаглашавање постојећих надземних и подземних инсталација; геотехничка истраживања и геомеханички елаборат за нове објекте и опрему; конструкцијска испитивања и оцену стања објеката и елемената који се задржавају, реконструишу или уклањају; хидрауличка мерења, анализу рада бунара, резервоара, пумпне станице и мреже и израду одговарајућег модела; мерења електричног оптерећења и проверу расположиве, уговорене и резервне снаге; програм и спровођење анализа квалитета воде и малолабораторијских технолошких испитивања, а према потреби пилот-испитивања; друга истраживања и елаборате које захтевају надлежни органи, имаоци јавних овлашћења или резултати претходних анализа. 20.2 Фазе техничке документације 1.идејно решење са варијантама технолошке концепције, капацитивном анализом, диспозицијом и приказом интеграције постојећих елемената, за прибављање локацијских услова; 2.идејни пројекат, студију оправданости и стручну контролу односно ревизију, када су прописани, захтевани условима финансирања или уговорени; 3.пројекат за грађевинску дозволу за све потребне струке, са сарадњом током техничке контроле и припремом документације за исходовање грађевинске дозволе; 4.пројекат за извођење за све потребне струке, са свим детаљима, прорачунима, функционалним описима, спецификацијама, шемама управљања и условима извођења; 5.пројекат