Izrada tehničke dokumentacije za novo postrojenje za pripremu vode za piće u Bačkoj Topoli

3. Opis i specifikacija usluge.docx OPIS I SPECIFIKACIJA PREDMETA NABAVKE Predmet nabavke: usluge izrade tehničke dokumentacije za novo postrojenje za pripremu vode za piće u Bačkoj Topoli. Lokacija: Postojeći kompleks izvorišta i PPV, katastarska parcela broj 901 KO grad Bačka Topola. Plaćanje za izvršenu uslugu: Avansno 40%, ostatak po okončanju tražene usluge. Rok za završetak usluge: 120 kalendarskih dana od dana potpisivanja ugovora. Rok važenja ponude: minimalno 150 dana od dana otvaranja ponuda. Sredstva obezbeđenja: Menica za ozbiljnost ponude (1% ponuđene cene) Menica za dobro izvršenje posla (10% ugovorene cene). Bankarska garancija za povrat avansa(40% ugovorene vrednosti javne nabavke) Projektni zadatak: Izrada tehničke dokumentacije za novo postrojenje za pripremu vode za piće u Bačkoj Topoli Katastarska parcela broj 901 KO grad Bačka Topola Podatak Vrednost Investitor Opština Bačka Topola Vrsta dokumenta Projektni zadatak za izradu tehničke dokumentacije Polazni kapacitet Orijentaciono 60-70 l/s, uz obaveznu analizu i konačnu potvrdu projektanta Lokacija Postojeći kompleks izvorišta i PPV, katastarska parcela broj 901 KO grad Bačka Topola Status dokumenta Radna verzija za usaglašavanje 1 Predmet projektnog zadatka Predmet projektnog zadatka je izrada kompletne tehničke dokumentacije za izgradnju novog, samostalnog postrojenja za pripremu vode za piće u Bačkoj Topoli, sa pripadajućim tehnološkim, hidrotehničkim, građevinskim, konstrukterskim, mašinskim, elektroenergetskim, automatizacionim i infrastrukturnim sistemima. Tehničko rešenje mora obuhvatiti i funkcionalnu integraciju novih objekata sa delovima postojećeg sistema koji ostaju u upotrebi, kao i sve rekonstrukcione radove potrebne za njihov pouzdan, bezbedan i usklađen rad. Novo PPV mora samostalno obezbediti projektovani kapacitet i propisani kvalitet vode, bez oslanjanja na raspoloživost dotrajalih tehnoloških jedinica postojećeg PPV-a. Projektant mora analizirati najmanje dve realne varijante faznosti: zadržavanje postojećeg PPV-a u radu do stabilnog puštanja novog postrojenja ili prethodnu izgradnju, ispitivanje, dezinfekciju i odobrenje tehnološkog bajpasa, nakon čega bi se postojeća tehnološka linija bezbedno odvojila i delimično ili potpuno uklonila radi oslobađanja prostora za novu izgradnju. Izbor varijante ne određuje se unapred, već mora biti obrazložen analizom raspoloživog prostora, kontinuiteta i zdravstvene bezbednosti vodosnabdevanja, potrebnih dozvola, tehničkih rizika, troškova i rokova realizacije. 2 Cilj projekta Cilj izrade tehničke dokumentacije je definisanje održivog, savremenog i dugoročno pouzdanog sistema pripreme vode koji će: obezbediti zdravstveno ispravnu vodu u skladu sa važećim propisima Republike Srbije, u svim razmatranim režimima rada i kombinacijama aktivnih bunara; obezbediti potreban hidraulički kapacitet za sadašnje potrebe i opravdano prognozirani razvoj naselja i industrije; omogućiti stabilan rad pri promenljivom kvalitetu mešane sirove vode sa osam bunara; smanjiti zavisnost sistema od dotrajalih tehnoloških elemenata i teško održivih rešenja; omogućiti etapno i modularno proširenje bez značajne rekonstrukcije osnovne tehnološke linije i objekata; obezbediti racionalnu potrošnju energije, hemikalija i vode za sopstvene potrebe; obezbediti potpuno merenje, automatizaciju, praćenje, evidentiranje i bezbedno upravljanje sistemom; omogućiti održavanje i zamenu opreme uz najmanji mogući uticaj na kontinuitet vodosnabdevanja. 3 Polazno stanje sistema Sistem vodosnabdevanja Bačke Topole na predmetnoj lokaciji obuhvata sledeće osnovne elemente: Element Postojeće stanje i polazni podatak Izvorište Osam bušenih bunara sa potapajućim bunarskim pumpama i promenljivom konfiguracijom rada Postojeće PPV Nominalni kapacitet približno 40 l/s; tehnološke jedinice sa značajnim učešćem ugljeničnog čelika i izraženom dotrajalošću Rezervoar čiste vode Dve komore, bruto zapremina 2 x 750 m³ = 1.500 m³; raspoloživa korisna radna zapremina približno 1.200 m³ pri postojećim radnim nivoima Pumpna stanica visokog pritiska Maksimalni instalisani kapacitet približno 135 l/s; prema dosadašnjem radu i režimu upravljanja može obezbediti protok od 60 l/s Hidroforski sistem Dve hidroforske posude ukupne zapremine približno 10 m³ Dezinfekcija Postojeći sistem za završno i korektivno hlorisanje kapaciteta približno 1.000 g/h aktivnog hlora, predviđen za zadržavanje uz proveru stanja i integraciju Napajanje Postojeća transformatorska stanica 400 kVA sa dvostranim napajanjem; postojeći 180kVA dizel-agregat čiju pogodnost treba proveriti Tehnološke otpadne vode Postojeći kanal i taložnik vode od pranja i gvožđevitog mulja, uz sumnju u hidrauličku i procesnu efikasnost u projektovanom režimu rada Distributivna mreža Povezani cevovodi od HDPE, KM-PVC, AC i POC materijala Prethodnom tehničkom dokumentacijom bilo je predviđeno povećanje kapaciteta izgradnjom nove linije približnog kapaciteta 22,5 l/s, a zatim sanacija i zadržavanje postojećih tehnoloških jedinica. Zbog proteka vremena, daljeg napredovanja korozije, dotrajalosti čeličnih filtera i drugih elemenata, sleganja temelja i nepovoljnih hidrauličkih uslova, takav koncept se više ne prihvata kao polazno rešenje za obezbeđenje konačnog kapaciteta. 4 Status postojećih objekata i integracija 4.1 Postojeće tehnološko postrojenje Prva varijanta predviđa da postojeće PPV ostane u funkciji do završetka izgradnje, uspešnog probnog rada i uspostavljanja stabilnog rada novog PPV-a. Projektant mora predvideti faznost radova, privremene veze, potrebne bajpas vodove, mere zaštite i organizaciju priključenja tako da se prekidi vodosnabdevanja svedu na tehnički neophodan minimum. Kapacitet postojećih tehnoloških jedinica ne sme se uračunati u garantovani kapacitet novog PPV-a. Nakon puštanja novog postrojenja u rad potrebno je omogućiti njegovo potpuno odvajanje radi detaljne defektaže. Odluka o sanaciji, rezervnoj funkciji, prenameni ili uklanjanju postojećih elemenata donosi se na osnovu posebne tehničke ocene. Ako se usvoji varijanta zadržavanja postojećeg PPV-a tokom izgradnje, njegova detaljna defektaža i studija za donošenje odluke o budućoj nameni sprovode se nakon stabilizacije rada novog postrojenja, jer potrebna konstrukcijska, materijalna i tehnološka ispitivanja mogu zahtevati potpuno isključenje postojećeg sistema. Ako se razmatra ranije uklanjanje, Projektant mora pre donošenja takve odluke sprovesti prethodnu ocenu stanja i izvodljivosti u obimu potrebnom za bezbedno odvajanje, rušenje i faznu realizaciju. Ispitivanja mora sprovesti stručno ovlašćena organizacija, uz učešće akreditovane laboratorije za ona ispitivanja za koja je akreditacija potrebna. Projektant mora razmotriti i varijantu ranijeg uklanjanja dela ili celog postojećeg tehnološkog postrojenja kada bi time nastao opravdan prostorni dobitak za novu tehnološku zgradu. Takva varijanta može se usvojiti samo ako je pre početka rušenja izgrađen, ispitan, dezinfikovan i odobren tehnološki bajpas, postojeće postrojenje potpuno hidraulički, mašinski, elektroenergetski i upravljački odvojeno, a privremeni režim vodosnabdevanja prihvaćen od Investitora, Operatera i nadležnih organa. Projektant mora dokazati da se tokom tog režima mogu ispuniti primenljivi zdravstveni i operativni uslovi. Ako to nije moguće, postojeće PPV mora ostati u radu do stabilnog puštanja novog postrojenja. Ako se usvoji rano uklanjanje postojećih elemenata, dokumentacija mora obuhvatiti projekat rušenja odnosno uklanjanja, plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja, fazni plan odvajanja instalacija, mere bezbednosti, privremene cevne i elektro veze, zaštitu objekata koji ostaju u funkciji i uređenje oslobođenog prostora. 4.2 Rezervoar čiste vode Postojeći dvokomorni rezervoar bruto zapremine 1.500 m³ i korisne radne zapremine približno 1.200 m³ predviđa se za zadržavanje i integraciju u novi sistem. Projektant mora proveriti konstrukcijsko stanje, vodonepropusnost, higijensku zaštitu, stvarne kote i radne nivoe, režim punjenja i pražnjenja, mešanje vode, vreme zadržavanja, mogućnost izolovanja pojedinačnih komora, preliv, ispust, ventilaciju, uzorkovanje, merenje nivoa i uslove čišćenja i dezinfekcije. Tehnička dokumentacija mora obuhvatiti sve potrebne sanacione i rekonstrukcione radove na rezervoaru, cevovodima, armaturi, prodorima, pristupima, mernoj opremi i pripadajućim konstrukcijama. 4.3 Pumpna stanica visokog pritiska Postojeća pumpna stanica visokog pritiska kapaciteta do približno 135 l/s predviđa se kao sastavni deo budućeg sistema i može obezbediti polazno razmatrani protok od 60 l/s. Projektant mora izvršiti detaljno snimanje i ocenu stanja pumpi, usisnih i potisnih cevovoda, armature, nepovratnih ventila, hidroforskih posuda, nosećih elemenata, temelja, elektroopreme, frekventne regulacije, merenja i automatike. Na osnovu hidrauličkog modela, merenih radnih tačaka i stvarnog paralelnog rada pumpi potrebno je definisati sve radove neophodne za integraciju sa novim PPV-om. Dokumentacija mora obuhvatiti potrebnu rekonstrukciju, zamenu ili dopunu opreme, kao i proveru tranzijentnih pojava i zaštite od hidrauličkog udara. 4.4 Plan zadržavanja i rekonstrukcije postojećih elemenata Za rezervoar, pumpnu stanicu visokog pritiska, hidrofore, završno hlorisanje, taložnik vode od pranja, cevovode, zatvaračnice, elektroopremu, objekte i druge elemente koji se zadržavaju projektant mora izraditi objedinjenu ocenu stanja i plan integracije. Predložene radove treba razvrstati na hitne radove potrebne pre priključenja novog PPV-a, srednjoročne radove potrebne za pouzdan rad integrisanog sistema i dugoročne razvojne radove. Za svaki rad treba navesti razlog, prioritet, zavisnost od drugih radova, okvirni rok i posledice odlaganja. 5 Osnove i kriterijumi za projektovanje Polazni orijentacioni kapacitet novog PPV-a iznosi 60 l/s. Ova vrednost predstavlja prethodno korišćen kapacitivni kriterijum i polazni vršni režim, a ne unapred konačno i nepromenljivo rešenje. Projektant mora sprovesti kapacitivnu analizu i stručno potvrditi kapacitet ili predložiti racionalno i dokumentovano odstupanje. Analiza mora obuhvatiti najmanje: raspoložive dnevne, mesečne i godišnje podatke o proizvodnji i potrošnji vode, sa posebnim osvrtom na časovne i dnevne maksimume; stvarne režime rada bunara, postojeće PPV, rezervoara i pumpne stanice visokog pritiska; gubitke i vodu za sopstvene tehnološke potrebe; uticaj korisne zapremine rezervoara na izravnanje časovne neravnomernosti; raspoloživi i održivi kapacitet izvorišta, pojedinačne bunarske kapacitete i dozvoljene režime eksploatacije; demografske pokazatelje, planirani urbanistički razvoj i realne scenarije razvoja industrije; potrebe za pranjem mreže, protivpožarne potrebe i vanredne režime, gde su primenljivi; najmanje kratkoročni, srednjoročni i dugoročni projektni horizont; mogućnost etapnog povećanja kapaciteta i granične kapacitete postojećeg rezervoara, pumpne stanice, energetike i glavnih cevovoda. Kapacitet tehnoloških jedinica mora se iskazati kao bruto i neto kapacitet. Bruto kapacitet predstavlja ukupnu količinu sirove vode koju postrojenje može prihvatiti i obraditi u definisanom vremenskom periodu, pri utvrđenom broju raspoloživih tehnoloških jedinica i projektovanim režimima rada. Neto kapacitet predstavlja količinu zdravstveno ispravne tretirane vode koja je stvarno raspoloživa za predaju rezervoaru odnosno sistemu vodosnabdevanja, nakon odbitka vode utrošene za pranje filtera, ispiranje i pražnjenje opreme i cevovoda, pripremu hemikalija, uzorkovanje, rad laboratorije i druge sopstvene tehnološke potrebe, kao i uz uvažavanje perioda kada pojedine tehnološke jedinice nisu raspoložive zbog pranja ili redovnog održavanja. 6 Ispitivanje kvaliteta vode i režimi rada bunara 6.1 Ispitivanje kvaliteta vode Tehnološko rešenje mora se zasnivati na reprezentativnom skupu podataka, a ne samo na pojedinačnoj analizi mešane vode. Kvalitet sirove vode menja se u zavisnosti od kombinacije aktivnih bunara, njihovog protoka, trajanja rada i hidrogeoloških uslova. Projektant mora obraditi sve raspoložive rezultate i, po potrebi uz prethodni dogovor i pisanu saglasnost naručioca, organizovati dopunska ispitivanja pojedinačnih bunara i karakterističnih mešavina bunarskih voda. Program ispitivanja obuhvata najmanje: pojedinačno uzorkovanje svih osam bunara u relevantnim režimima rada; uzorkovanje realnih i nepovoljnih kombinacija bunara prema postojećoj i predloženoj logici uključivanja; analizu sezonske i višegodišnje promenljivosti relevantnih parametara; gvožđe, mangan, amonijum, nitrite, nitrate, arsen i, gde je opravdano, pojedinačne oblike arsena; pH, temperaturu, alkalitet, tvrdoću, rastvoreni kiseonik, slobodni ugljen-dioksid, metan i druge relevantne rastvorene gasove kada je primenljiv; mutnoću, boju, elektroprovodljivost, utrošak kalijum-permanganata, TOC odnosno DOC i druge pokazatelje sadržaja organske materije; ortofosfate i povezane indikativne parametre, posebno kod bunara B1 i B3 izgrađenih 2018. godine; parametre potrebne za procenu mogućnosti nastanka trihalometana i drugih nusproizvoda oksidacionih hemijskih reakcija; mikrobiološke, radiološke i druge parametre propisane za predmetnu vrstu zahvata i javno vodosnabdevanje. Program uzorkovanja mora obuhvatiti dovoljan broj analiza za utvrđivanje merodavnih, a ne samo prosečnih vrednosti kvaliteta sirove vode. Posebno treba identifikovati nepovoljne pojedinačne bunare i kombinacije bunara koje mogu predstavljati najveće opterećenje za oksidaciju, kontaktiranje, filtraciju, dezinfekciju i eventualne buduće tehnološke faze. Podaci o kvalitetu vode iz okolnih naselja i drugih postrojenja sa sličnim hidrogeološkim uslovima mogu se koristiti za procenu dugoročnih trendova, mogućih promena kvaliteta vode i tehnoloških rizika, ali ne mogu zameniti ispitivanja izvorišta u Bačkoj Topoli. Ukoliko se pokaže potreba za dopunska ispitivanja, što mora biti adekvatno obrazloženo, troškove dodatnih ispitivanja će snositi naručilac. 6.2 Režimi rada i automatsko kombinovanje bunara Projektant mora rezultate ispitivanja kvaliteta vode povezati sa hidrauličkim i tehnološkim modelom sistema i na toj osnovi definisati dozvoljene režime rada i kombinacije aktivnih bunara. Potrebno je definisati protokol automatskog uključivanja, isključivanja i kombinovanja bunara, uzimajući u obzir najmanje: hidrauličko i tehnološko opterećenje PPV-a; raspoloživi kapacitet bunara i bunarskih pumpi; nivo i korisnu zapreminu rezervoara čiste vode; kvalitet pojedinačnih bunarskih voda i rezultujući kvalitet mešane sirove vode; kapacitet tehnoloških jedinica za obradu formirane mešavine; radne sate, minimalno vreme rada i mirovanja i dozvoljeni broj uključenja pumpi; zaštitu bunara i opreme od rada na suvo, preopterećenja i drugih nedozvoljenih pogonskih stanja. Projektant mora definisati dozvoljene, uslovno dozvoljene i nedozvoljene kombinacije bunara, prioritete uključivanja, rezervne kombinacije, kao i granične i alarmne vrednosti procesnih parametara. Za parametre kod kojih je to opravdano radi zaštite bunara, opreme, tehnološkog procesa ili kvaliteta vode, potrebno je definisati i zaštitne isključne vrednosti. Automatska logika mora obezbediti tehnički opravdanu raspodelu radnih sati bunarskih pumpi, ali se ona ne sme sprovoditi na štetu kvaliteta vode, sigurnosti izvorišta ili stabilnosti tehnološkog procesa. U slučaju ispada pojedinačnog bunara sistem mora isključiti neraspoloživi bunar, aktivirati odgovarajuću dozvoljenu kombinaciju preostalih bunara i prilagoditi protok stvarno raspoloživom kapacitetu izvorišta i PPV-a, bez prekoračenja dozvoljenih kapaciteta i ugrožavanja kvaliteta tretirane vode. Tehnološki i hidraulički koncept mora obezbediti racionalno određenu operativnu rezervu i puferski kapacitet, uključujući korisnu zapreminu rezervoara, regulaciju dotoka i odgovarajuću rezervu tehnoloških jedinica. Projektant mora proračunom proveriti najmanje: ispad pojedinačnog bunara; nepovoljnu kombinaciju protoka i kvaliteta sirove vode; pranje ili privremenu neraspoloživost jedne filterske linije; naglu promenu nivoa vode u rezervoaru (curenje ili požar); vršnu potrošnju i druge merodavne pogonske režime. Projektant mora dimenzionisati hidraulički i tehnološki sistem tako da se u svim merodavnim režimima rada, uključujući najnepovoljnije realno moguće kombinacije aktivnih bunara i ispad pojedinačnog bunara, istovremeno obezbede potreban protok i zahtevani kvalitet tretirane vode. Ispunjenost ovog zahteva mora biti dokazana odgovarajućim hidrauličkim i tehnološkim proračunima. Upravljački kriterijumi, prioriteti, granične i vremenske vrednosti moraju biti podesivi sa ovlašćenog nivoa, dok se radni statusi, promene kombinacija bunara, protoci, nivoi, alarmi, isključenja i intervencije Operatera moraju evidentirati i arhivirati u SCADA sistemu. 7 Potvrda tehnoloških parametara i ciljana ispitivanja Na osnovu trenutno raspoloživih podataka o kvalitetu sirove vode, očekuje se primena konvencionalnih i u praksi potvrđenih postupaka oksidacije, kontaktiranja i filtracije pod pritiskom. Projektant je dužan da potvrdi primenljivost predložene tehnološke linije za konkretne uslove izvorišta u Bačkoj Topoli, korišćenjem raspoloživih analiza vode, pogonskih podataka, inženjerskih proračuna, stručne literature, relevantnih standarda i dokumentovanih iskustava sa uporedivih postrojenja. Tehnološka potvrda obuhvata: utvrđivanje merodavnih vrednosti gvožđa, mangana, amonijuma, arsena, mutnoće, organske materije i drugih parametara relevantnih za izbor i dimenzionisanje procesa; proračun potrebne doze oksidacionog sredstva, vremena kontakta i uslova mešanja; ocenu efikasnosti NaOCl kao preferentnog oksidacionog sredstva; tehničko-ekonomsko poređenje NaOCl sa KMnO₄ ili drugim opravdanim oksidacionim sredstvima, uzimajući u obzir efikasnost, dostupnost, nabavku, skladištenje, transport, rukovanje, bezbednosne rizike, stvaranje nusproizvoda i troškove; proveru izbora filterske ispune, brzine filtracije, trajanja filterskog ciklusa i režima pranja; procenu količine i kvaliteta vode od pranja filtera i očekivanog sastava i taloživosti izdvojenog mulja; procenu rizika od nastanka trihalometana i drugih relevantnih nusproizvoda hemijskog tretmana vode namenjene za piće, sa posebnim osvrtom na primenu hlorisanja do prevojne tačke, opterećenje vode organskim materijama, potrebnu dozu i vreme kontakta pri upotrebi NaOCl; preliminarnu proveru uslova potrebnih za moguću buduću primenu soli gvožđa i uklanjanje arsena. Malolaboratorijska ispitivanja treba predvideti ciljano, samo za parametre koji se ne mogu dovoljno pouzdano utvrditi na osnovu raspoloživih podataka, proračuna i dokumentovanih iskustava sa postrojenja koja tretiraju vodu uporedivog kvaliteta. Opravdanost, obim, metodologiju i kriterijume prihvatanja ovih ispitivanja mora definisati Projektant. Ciljanim malolaboratorijskim ispitivanjem može se, prema potrebi, proveriti: stvarna potreba vode za oksidacionim sredstvom i položaj prevojne tačke pri oksidaciji amonijuma; efikasnost NaOCl pri realnom pH, temperaturi i kvalitetu mešane sirove vode; potrebno vreme kontakta; taloživost vode od pranja i izdvojenog mulja; drugi parametri kod kojih raspoloživi podaci ne omogućavaju pouzdano dimenzionisanje. Pilot-ispitivanja nisu obavezna polazna aktivnost. Mogu se zahtevati samo ako Projektant dokumentovano utvrdi da zbog neuobičajenog sastava vode, nedovoljno pouzdanih ulaznih podataka ili nepoznatog ponašanja predloženog procesa nije moguće pouzdano potvrditi tehnološko rešenje proračunom, ciljanim malolaboratorijskim ispitivanjem ili iskustvima sa uporedivih postrojenja. Konačni izbor i dimenzionisanje tehnološkog procesa moraju biti stručno obrazloženi, a projektovane performanse potvrđene odgovarajućim garancijama, programom puštanja u rad i rezultatima probnog rada. 8 Preferentna tehnološka koncepcija Kao preferentna koncepcija predviđa se zatvorena linija sa brzim filterima pod pritiskom, smeštena u tehnološkoj zgradi. Koncepcija se zasniva na pozitivnim iskustvima postrojenja u regionu sa sličnim kvalitetom podzemne vode. Projektant mora dokazati njenu primenljivost za konkretne uslove u Bačkoj Topoli na osnovu rezultata ispitivanja, tehnoloških proračuna, pouzdanosti i troškova životnog ciklusa. Polazna procesna šema obuhvata: 1.prihvat i merenje mešane sirove vode sa bunara; 2.aeraciju odnosno drugu potrebnu pripremu sirove vode i kontrolisanu degazaciju; 3.doziranje NaOCl kao preferentnog oksidacionog sredstva ili drugog odgovarajućeg oksidacionog sredstva za predoksidaciju, u zavisnosti od protoka i kvaliteta sirove vode; 4.brzo i potpuno mešanje i obezbeđenje potrebnog vremena kontakta; 5.tehnološko podizanje pritiska do filterske sekcije; 6.filtraciju na zatvorenim brzim filterima pod pritiskom; 7.odvod filtrirane vode u postojeći rezervoar čiste vode; 8.završno odnosno korektivno hlorisanje postojećim sistemom koji se rekonstruiše i integriše prema potrebi; 9.potis vode prema mreži postojećom pumpnom stanicom visokog pritiska; 10.sakupljanje, merenje, tretman i kontrolisano odvođenje tehnoloških otpadnih voda i mulja. 8.1 Aeracija i degazacija Projektant mora odrediti potreban stepen aeracije na osnovu ukupne potrebe za kiseonikom, temperature vode, rastvorljivosti kiseonika, oksidacione kinetike i potrebe za uklanjanjem gasova. Potrebno je razmotriti mogućnost regulacije unosa vazduha i rada pri promenljivom protoku. Objekat mora biti pristupačan za pregled i čišćenje, zaštićen od unošenja nečistoća i projektovan bez nekontrolisanog raspršivanja vode i aerosola. 8.2 Predoksidacija natrijum hipohloritom NaOCl se usvaja kao preferentno oksidaciono sredstvo, uz obaveznu laboratorijsku potvrdu potrebne doze i tehnološke i ekonomske opravdanosti. Konačni kapacitet, radna rezerva, autonomija i način obezbeđenja kontinuiteta moraju proisteći iz ispitivanja i proračuna. Tehnička dokumentacija mora obuhvatiti skladištenje i pripremu soli, pripremu vode potrebnog kvaliteta, elektrolizu, dozirne rezervoare, radne i rezervne dozirne pumpe, merenje protoka i rezidualnog hlora, zaštitne tankvane, ventilaciju, odvođenje vodonika, detekciju i alarmiranje, bezbedan pristup i sve mere zaštite na radu i od požara. Postojeći sistem završnog hlorisanja približnog kapaciteta 1.000 g/h predviđa se za zadržavanje. Potrebno je proveriti njegovu tehničku ispravnost, kapacitet i režim doziranja i predvideti potrebnu rekonstrukciju i integraciju sa novim sistemom upravljanja. 8.3 Kontaktiranje Zapremina, broj komora, unutrašnja hidraulika, način mešanja i vreme kontakta moraju se odrediti proračunom i ispitivanjima. Projektant mora uzeti u obzir efektivnu korisnu zapreminu, promenu protoka, kratko spajanje tokova, taloženje, pražnjenje, pranje, pregled i mogućnost pojedinačnog isključenja komora. U projektnom zadatku se ne propisuje unapred zapremina kontaktnih rezervoara. 8.4 Filteri pod pritiskom Broj, prečnik, filterska površina, sastav i visina ispune, brzina filtracije i režim pranja moraju biti rezultat proračuna i tehnoloških ispitivanja. Kao polazna organizacija može se analizirati najmanje tri paralelne filterske linije. Pri prosečnom protoku reda 60 l/s opterećenje se raspodeljuje na raspoložive linije, a tokom pranja jedne linije preostale linije, zajedno sa korisnom zapreminom rezervoara, treba da obezbede potreban kontinuitet snabdevanja. Projektant mora proveriti rad u vršnom režimu, režim sekvencijalnog pranja i ispad jedne linije. Pri tome treba dokazati da privremeno raspoloživ kapacitet reda 40–45 l/s, uz korišćenje rezervoara, zadovoljava merodavne potrebe. Konačni broj jedinica i kriterijum raspoloživosti uskladiće se sa rezultatima kapacitivne analize. Pranje filtera mora biti automatsko i sekvencijalno, uz mogućnost ručnog pokretanja i prekida. Projektant mora uporediti pranje vodom i kombinovano pranje vazduhom i vodom i izabrati rešenje prema ispuni, kvalitetu vode, efikasnosti čišćenja, očuvanju filterskog medijuma, potrošnji vode i energije i pouzdanosti. Sve procesne vrednosti moraju biti podesive iz ovlašćenog nivoa upravljanja. 8.5 Kapacitet za buduće proširenje Dispozicija postrojenja i tehnološke zgrade mora omogućiti racionalno povećanje kapaciteta usled razvoja industrije ili drugih opravdanih promena potrošnje. Potrebno je rezervisati prostor i predvideti priključna mesta za dodatne filterske i druge procesne jedinice ili linije, kao i odgovarajuću rezervu ili mogućnost proširenja cevovoda, razvodnih ormara, automatike, napajanja, ventilacije i pomoćnih sistema. 8.6 Buduće uklanjanje arsena Projektant mora predvideti proširenje postrojenja za slučaj porasta koncentracije arsena, uzimajući u obzir pojedinačne bunare, različite kombinacije njihovog rada, dugoročne trendove i podatke sa sličnih izvorišta u okruženju. Ukoliko analize i ispitivanja potvrde prisutnost arsena, potrebno je ispitati primenu odgovarajuće soli gvožđa, uključujući gvožđe-sulfat ili feri-hlorid uz utvrđivanje hemijskog oblika, doze, pH uslova, oksidacije i količine nastalog mulja. Ako analiza pokaže realnu i tehnički opravdanu potrebu, dokumentacijom treba predvideti potpuno pripremljenu modularnu liniju za uklanjanje arsena: prostor, prazne filterske odnosno adsorpcione posude, cevovode, armaturu, priključke, merenje, elektroopremu, automatiku, prostoriju i sistem za pripremu i doziranje hemikalije, kao i odgovarajući tretman mulja. Sistem treba koncipirati tako da se buduća tehnološka faza može aktivirati punjenjem odgovarajuće ispune, podešavanjem doziranja i sprovođenjem propisanog puštanja u rad, bez značajnih građevinskih i cevovodnih radova. 8.7 Buduća adsorpcija na aktivnom uglju Aktivni ugalj se ne propisuje kao obavezna osnovna faza. Projektant mora proceniti verovatnoću pogoršanja kvaliteta vode, povećanja sadržaja organske materije, potrebe za većom dozom hlora i povećanog rizika od nastanka trihalometana, adsorbabilnih organski vezanih halogena (AOX) i drugih nusproizvoda oksidacije i hlorisanja, naročito pri primeni NaOCl za oksidaciju amonijuma do prevojne tačke. Procena mora obuhvatiti međusobni uticaj sadržaja organske materije, potrebne doze NaOCl, vremena kontakta i hlorisanja do prevojne tačke na nastanak trihalometana, AOX-a i drugih relevantnih nusproizvoda oksidacije i hlorisanja. Procena i analiza treba da obuhvate podatke iz Bačke Topole, dugoročne trendove i iskustva sa uporedivih izvorišta i postrojenja u okruženju, kao i relevantnu stručnu i naučnu literaturu, važeće propise Republike Srbije, primenljive standarde i odgovarajuće tehničke smernice. Tehnološka zgrada mora obezbediti odgovarajući prostor i priključke za naknadnu ugradnju filtera ili adsorbera sa aktivnim ugljem, odnosno drugim tehnički opravdanim filterskim, adsorpcionim, katalitičkim ili multimedijalnim ispunama namenjenim uklanjanju rezidualnog oksidacionog sredstva, organske materije, nusproizvoda oksidacije i hlorisanja. Izbor vrste ispune ne određuje se unapred, već mora biti zasnovan na cilju tretmana, kvalitetu vode, rezultatima ispitivanja, potrebnom vremenu kontakta, hidrauličkim karakteristikama i troškovima životnog ciklusa. Ako Projektant predloži ugradnju ove tehnološke faze u okviru osnovne investicije, mora dokazati cilj i očekivanu efikasnost uklanjanja, potrebno vreme kontakta, radnu brzinu, očekivani vek i iscrpljenje kapaciteta odnosno proboj ispune, mikrobiološke rizike, uticaj na rezidual hlora, način pranja, regeneracije ili zamene ispune, postupanje sa iskorišćenom ispunom i ukupne investicione i pogonske troškove. Kao informativni inženjerski okvir, a ne kao obavezujući normativ Republike Srbije, pri analizi ove faze mogu se proveriti brzine filtracije od 4 do 14 m/h, efektivno vreme kontakta od najmanje približno 12 minuta i brzine pranja od 15 do 20 m/h. Projektant mora konačne kriterijume potvrditi na osnovu kvaliteta sirove vode, karakteristika odabrane ispune, rezultata ispitivanja, važećih propisa i standarda i garantovanih performansi. 8.8 Rezerva za promenu kvaliteta sirove vode Pored arsena i organske materije, projektant mora proceniti posledice mogućeg porasta amonijuma, gvožđa, mangana, ortofosfata i drugih relevantnih parametara. Za svaki razmatrani scenario potrebno je povezati očekivanu promenu kvaliteta vode sa odgovarajućom tehnološkom merom, potrebnim prostorom, hemikalijama, energetikom, kontaktnim vremenom, filterskim kapacitetom, automatikom i otpadnim tokovima. Dispozicija i zajednički sistemi moraju imati racionalnu projektnu rezervu za umereno pogoršanje kvaliteta vode i moguće buduće pooštravanje graničnih vrednosti. Obim rezerve mora biti stručno obrazložen i zasnovan na trendovima, mernoj nesigurnosti, varijabilnosti između bunara, realnim nepovoljnim kombinacijama njihovog rada i troškovima životnog ciklusa. 9 Tehnološke otpadne vode i mulj Tehnička dokumentacija mora obuhvatiti bilans svih voda od pranja filtera, pražnjenja kontaktnih prostora, ispiranja opreme I cevovoda, laboratorije i drugih tehnoloških tokova. Količine se moraju meriti ili pouzdano obračunavati, a ključni tokovi moraju imati merna i uzorkovna mesta. Postojeći taložnik vode od pranja i gvožđevitog mulja mora se geodetski snimiti, pregledati i hidraulički i procesno proveriti. Potrebno je ispitati stvarno vreme zadržavanja, raspodelu toka, kratko spajanje, taložnu površinu, zapreminu za mulj, režim čišćenja i kapacitet za ukupan dnevni ciklus pranja. Dokumentacija mora obuhvatiti potrebnu rekonstrukciju, dogradnju ili zamenu taložnika. Na postojećem odvodnom kanalu potrebno je predvideti pristupačno merno i uzorkovno mesto pogodno za internu kontrolu i kontrolu nadležnih organa. Način ispuštanja mora biti usklađen sa vodnim aktima, uslovima nadležnog organa, propisanim graničnim vrednostima emisije i kapacitetom I klasifikacijom recipijenta. Mulj - projektom predvideti odgovarajuću obradu i tretman, kao npr. liniju zgušnjavanja, odvodnjavanja, privremenog skladištenja i bezbednog preuzimanja. 10 Tehnološka zgrada i građevinski zahtevi Novo PPV mora biti smešteno u zatvorenoj, termoizolovanoj i trajnoj tehnološkoj zgradi. Zgrada i dispozicija moraju omogućiti: bezbedan pristup svim uređajima, ventilima, mernim mestima i otvorima za pregled; uklanjanje i zamenu najtežih i najvećih delova opreme bez rušenja konstrukcije; odgovarajuće transportne puteve, vrata, servisne površine i opremu za dizanje; odvajanje suvih elektroprostorija od vlažnih i hemijski agresivnih prostora; zasebne ventilisane prostorije za proizvodnju i doziranje hemikalija; laboratoriju odnosno prostor za operativnu kontrolu, upravljačku prostoriju, sanitarne i potrebne pomoćne prostorije; kontrolisano odvodnjavanje podova, zaštitu od plavljenja i bezbedno zadržavanje slučajno prosutih hemikalija; prostor za osnovno tehnološko proširenje, buduću liniju za arsen i moguću adsorpciju na aktivnom uglju; prirodnu i mehaničku ventilaciju, grejanje, hlađenje i zaštitu od kondenzacije prema nameni prostorija; protivpožarnu, sanitarnu, higijensku i fizičku zaštitu objekta. Projektant mora izvršiti geotehnička istraživanja, utvrditi uslove temeljenja i uzeti u obzir iskustvo sa sleganjem postojećeg postrojenja. Nije dozvoljeno oslanjanje novih tehnoloških elemenata na postojeće konstrukcije bez dokumentovane provere nosivosti i upotrebljivosti. 11 Mašinske instalacije i materijali Osnovne tehnološke cevne instalacije unutar tehnološke zgrade, uključujući razvodne i sabirne cevovode, filterske priključke, cevne mostove i pripadajuće armaturne sklopove, treba projektovati od nerđajućeg čelika odgovarajućeg kvaliteta. Ovaj zahtev proizlazi iz velike koncentracije cevovoda, armature, prirubničkih i drugih spojeva, čestih pogonskih manipulacija, vlažne i potencijalno korozivne atmosfere, kao i potrebe za dugotrajnim, higijenski bezbednim i jednostavno održivim sistemom, sa mogućnošću termičke dezinfekcije pojedinih čvorova. Kvalitet nerđajućeg čelika mora se odrediti prema sastavu vode, hemijskom opterećenju, uslovima dezinfekcije i očekivanom veku trajanja, primenom odgovarajućih oznaka prema važećim standardima. Cevovodi, armatura i oprema moraju imati proračunate i međusobno usklađene oslonce, vođice, nepokretne tačke i kompenzaciju dilatacija. Njihova sopstvena masa, masa armature i opreme, masa sadržanog fluida, dinamička opterećenja i sile pri rukovanju ne smeju se prenositi na priključke pumpi, filterskih posuda, rezervoara i druge priključke opreme iznad dozvoljenih vrednosti. Na cevovodima za pripremu i doziranje hemikalija, kao i u neposrednoj zoni dozirnih mesta, materijal se mora izabrati na osnovu dokumentovane hemijske kompatibilnosti sa NaOCl, solima gvožđa i drugim predviđenim hemikalijama, uzimajući u obzir njihovu koncentraciju, temperaturu, pritisak i moguće promene sastava. U zavisnosti od konkretnih uslova mogu se primeniti nerđajući čelici povećane korozione otpornosti, kao što su WNr. 1.4404 ili WNr. 1.4571, odnosno odgovarajući cevovodi od PVDF/PTFE , PVC-U, HDPE ili drugog hemijski otpornog materijala odgovarajuće klase pritiska. Cevovodi od PVC-U i drugih termoplastičnih materijala moraju biti pravilno oslonjeni i učvršćeni, zaštićeni od nedozvoljenih mehaničkih opterećenja, temperaturnih deformacija i udara, a način spajanja, armatura, zaptivni materijali i dozirni priključci moraju biti kompatibilni sa transportovanim medijumom. Posebno treba sprečiti nastanak galvanske korozije, lokalno zadržavanje hemikalija i neposredno dejstvo koncentrovanog hemijskog sredstva na materijal glavnog tehnološkog cevovoda. 12 Elektroenergetski sistem i rezervno napajanje Projektant mora izvršiti merenje i analizu postojećeg električnog opterećenja i utvrditi raspoloživu, ugovorenu i vršnu snagu postojeće transformatorske stanice 400 kVA sa dvostranim napajanjem. Potrebno je izraditi bilans snage za postojeće i nove potrošače, uključujući buduće modularno proširenje. Dokumentacija mora obuhvatiti najmanje: proveru kapaciteta transformatora, kablova, glavnih razvoda, zaštite, uzemljenja i gromobranske instalacije; proračun kratkog spoja, selektivnost zaštite, pad napona, kvalitet električne energije i uticaj frekventnih regulatora; definisanje prioritetnih potrošača u vanrednom režimu; proveru postojećeg dizel-agregata i potrebne snage za realno definisan režim vodosnabdevanja pri nestanku mrežnog napajanja; automatsko prebacivanje napajanja gde je opravdano i mogućnost bezbednog ručnog upravljanja; neprekidno napajanje upravljačkih, komunikacionih, mernih i bezbednosnih sistema; rezervu u razvodima i prostoru za buduće tehnološke jedinice. Ako analiza pokaže da postojeća transformatorska stanica, dvostrano napajanje ili dizel-agregat ne zadovoljavaju osnovni ili razvojni režim, projektant mora definisati potrebnu rekonstrukciju, povećanje kapaciteta ili zaseban investicioni paket sa jasnim granicama obuhvata i uslovima koje je potrebno ispuniti pre puštanja novog PPV-a u rad. Izostavljanje rekonstrukcije transformatorske stanice iz osnovnog obima ne oslobađa projektanta obaveze da izvrši proračun i utvrdi potrebne mere. 13 Merenje automatizacija i SCADA Sistem upravljanja mora objediniti bunare, dovod sirove vode, predtretman, doziranje, kontaktiranje, filterske linije, pranje, rezervoar, pumpnu stanicu visokog pritiska, završno hlorisanje, tehnološke otpadne vode, energetiku i bezbednosne sisteme. Potrebno je obezbediti najmanje: kontinualno merenje pojedinačnih i zbirnih protoka, pritisaka, nivoa i karakterističnih procesnih parametara; merenja kvaliteta vode na mestima koja omoguće kontrolu svake bitne tehnološke faze; automatsko doziranje prema protoku i relevantnim povratnim signalima, sa ograničenjima i alarmima; lokalni automatski i ručni režim rada svake funkcionalne celine; arhiviranje trendova, alarma, događaja, potrošnje energije, hemikalija i vode za sopstvene potrebe; daljinski nadzor i upravljanje uz jasno definisana ovlašćenja i bezbednosne nivoe; otvorene i dokumentovane komunikacione protokole i potpun pristup Investitora programima, lozinkama, rezervnim kopijama i konfiguracijama; mogućnost integracije dodatnih filtera, arsen-linije, adsorbera i novih bunara bez zamene osnovnog sistema. Ne sme se usloviti trajna zavisnost Investitora od proizvođača ili izvođača radi redovnog podešavanja i održavanja. Nakon probnog rada svi administrativni pristupi, izvorni programi, licence, konfiguracije i rezervne kopije moraju biti predati Investitoru. 14 Parterno uređenje i spoljne instalacije Projektno-tehnička dokumentacija mora obuhvatiti kompletno parterno uređenje kompleksa PPV-a i sve nove, izmeštene, rekonstruisane ili zaštićene spoljne instalacije potrebne za bezbedan i funkcionalan rad postrojenja. Projektant mora izvršiti snimanje i proveru položaja, stanja, kapaciteta i funkcije postojećih podzemnih i nadzemnih instalacija, utvrditi mogućnost njihovog zadržavanja i definisati sve potrebne mere zaštite, rekonstrukcije, izmeštanja, ukidanja ili povezivanja sa novim sistemom. Projektom obuhvatiti najmanje: interne saobraćajnice, manipulativne površine, pešačke staze i platoe; nesmetan pristup vatrogasnim, servisnim, dostavnim i interventnim vozilima; pristup objektima, rezervoaru, pumpnim stanicama, taložniku, hemijskim prostorijama, trafostanici i dizel-agregatu; površine potrebne za dopremu hemikalija, filterskih ispuna, opreme i rezervnih delova; nivelaciono rešenje kompleksa i odvođenje atmosferskih voda bez plavljenja objekata i ugrožavanja izvorišta; razdvajanje čistih atmosferskih voda od potencijalno zagađenih površinskih, hemijskih i tehnoloških tokova; spoljnu vodovodnu mrežu sirove, tretirane, sanitarne, tehničke i vode za pranje, prema funkcionalnim potrebama; spoljne cevovode tehnoloških otpadnih voda, mulja, drenaže, pražnjenja, preliva i kanalizacije; potrebna merna mesta, šahtove, zatvaračnice, mesta uzorkovanja, ispuste, odzračivanje i pražnjenje spoljnih cevovoda; spoljne elektroenergetske kablove, kablovsku kanalizaciju, rezervne cevi i šahtove; instalacije uzemljenja, izjednačenja potencijala, zaštite od atmosferskog pražnjenja i spoljne prenaponske zaštite; spoljne telekomunikacione, signalne, optičke i upravljačke veze; sistem spoljnog i sigurnosnog osvetljenja; video-nadzor, kontrolu pristupa, dojavu neovlašćenog ulaska i druge sisteme tehničke zaštite; ogradu kompleksa, ulazne kapije, pešačke ulaze i odgovarajuću signalizaciju; spoljnu hidrantsku mrežu i druge mere zaštite od požara, prema uslovima nadležnog organa i PPZ elaboratu odnosno projektu; uređenje zelenih i ostalih slobodnih površina i sanaciju svih površina oštećenih tokom izvođenja radova; rezervisanje prostora i koridora za buduće proširenje PPV-a i naknadnu ugradnju planiranih tehnoloških jedinica. Sistem spoljnog osvetljenja mora obezbediti bezbedno kretanje i rad u noćnim uslovima na internim saobraćajnicama, pešačkim stazama, ulazima u objekte, manipulativnim površinama, mestima dopreme hemikalija, kod rezervoara, taložnika, pumpnih stanica, trafostanice, dizel-agregata i drugih mesta na kojima su moguće pogonske ili interventne aktivnosti. Potrebne nivoe osvetljenosti, raspored svetiljki, način upravljanja i rezervno napajanje Projektant mora odrediti proračunom, prema nameni površine i važećim propisima i standardima. Spoljne instalacije moraju biti međusobno koordinisane i prikazane na zajedničkom situacionom planu sa kotama, dubinama, zaštitnim rastojanjima, mestima ukrštanja, zaštitnim cevima, šahtovima i priključnim tačkama. Projektom se mora obezbediti pristup instalacijama radi pregleda, održavanja, popravke i budućeg proširenja, bez nepotrebnog prekida rada PPV-a. 15 Kontinuitet vodosnabdevanja i faznost radova Projektant mora izraditi koncept faznosti i privremene organizacije rada za obe realne varijante zauzimanja prostora. U prvoj varijanti postojeće PPV ostaje osnovni izvor tretirane vode tokom izgradnje. U drugoj varijanti prethodno se uspostavlja tehnološki bajpas i potpuno odvaja postojeća tehnološka linija, kako bi se njenim uklanjanjem oslobodio prostor za novu zgradu. Izabrana varijanta mora biti zasnovana na poređenju rizika po kvalitet vode, kontinuitet snabdevanja, rok, trošak, bezbednost i raspoloživi prostor. Tehnološki bajpas predstavlja vezu potisnog cevovoda sirove vode sa cevovodom prema postojećem rezervoaru. Njegova upotreba mora biti ograničena na strogo kontrolisane privremene, servisne i vanredne režime i ne sme se prikazati kao tehnološki ekvivalent rada PPV-a. Projektant mora uvažiti raspoloživu dokumentaciju bajpasa, proveriti uklapanje u konačni sistem i definisati fizičku i upravljačku zaštitu, i evidenciju rada. Kao polazni podatak postoji dokumentacija bajpas cevovoda DN250, spoljnog prečnika 273 mm, od nerđajućeg čelika WNr. 1.4301, položenog pretežno na postojećoj armiranobetonskoj ploči, sa čvorovima za hlorisanje, ispiranje, uzorkovanje i pražnjenje. Projektant novog PPV-a mora proveriti status realizacije, stvarno izvedeno stanje, hidraulički kapacitet, zdravstvenu ispravnost, zaštitu od smrzavanja, potrebne dozvole i mogućnost trajne integracije ovog voda. Pre usvajanja varijante ranog odvajanja ili uklanjanja postojećeg PPV-a, Projektant mora proveriti stvarno izvedeno stanje tehnološkog bajpasa i utvrditi da li su sva potrebna ispitivanja, dezinfekcija, potvrda mikrobiološke ispravnosti, dozvole, saglasnosti i drugi nadležni akti važeći i odgovarajući za prelazak sistema na rad preko bajpasa. Prelazak na bajpas može se predvideti tek nakon dokumentovane potvrde ispunjenosti svih tehničkih, sanitarnih i upravnih uslova za njegovu upotrebu. Svako priključenje novih cevovoda i sistema mora biti planirano sa tačno određenim redosledom manipulacije armaturama, maksimalnim trajanjem prekida, prethodnom prefabrikacijom, privremenim vezama, ispitivanjem na pritisak, ispiranjem, dezinfekcijom i potvrdom mikrobiološke ispravnosti. Projektant mora uskladiti taj plan sa Investitorom i sa JKP, kao i sa realnim ograničenjima neprekidnog vodosnabdevanja. 16 Zaštita životne sredine i bezbednost Tehnička dokumentacija mora obuhvatiti sve mere zaštite životne sredine, sanitarnog nadzora, bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite od požara, hemijskih rizika i fizičkog obezbeđenja. Posebno treba obraditi skladištenje i doziranje hemikalija, curenje NaOCl, izdvajanje vodonika tokom elektrolize, ventilaciju, detekciju, bezbednosne tuševe i ispiranje očiju, pristup zatvorenim prostorima, rad na visini i manipulaciju teškom opremom. Projektant mora sprovesti postupak odlučivanja o potrebi procene uticaja na životnu sredinu kada je primenljiv i uskladiti dokumentaciju sa izdatim vodnim, sanitarnim, protivpožarnim, energetskim, komunalnim i drugim uslovima. 17 Funkcionalni zahtevi i dokazivanje performansi Za parametre za koje je propisana maksimalno dozvoljena koncentracija projektant mora utvrditi ciljne vrednosti tretirane vode ispod MDK sa opravdanom projektnom rezervom. Rezerva treba da obuhvati promenljivost kvaliteta vode između bunara i u vremenu, mernu nesigurnost, promenu efikasnosti procesa između dva ciklusa održavanja i realno predvidivo pooštravanje zahteva, bez neracionalnog predimenzionisanja. Ciljne vrednosti i kriterijumi prihvatanja moraju biti pojedinačno obrazloženi za svaki relevantan parametar. Projektant mora u tehničkoj dokumentaciji definisati merljive garantovane vrednosti i način njihovog dokazivanja, najmanje za: neto hidraulički kapacitet u definisanim režimima; kvalitet tretirane vode za sve relevantne parametre i kombinacije bunara; trajanje filterskog ciklusa i kvalitet filtrata; količinu vode i energije potrebne za pranje; specifičnu potrošnju električne energije i hemikalija po kubnom metru tretirane vode; raspoloživost sistema pri pranju i ispadu jedne filterske linije; funkcionalnost postojećeg rezervoara, pumpne stanice i upravljačke zgrade u integrisanom sistemu; količinu i kvalitet tehnoloških otpadnih voda i mulja; buku, vibracije, automatiku, alarmiranje i rezervno napajanje. 18 Probni rad Projektant mora izraditi tehnološko uputstvo i program puštanja u rad koji obuhvata suve probe, mokre probe, funkcionalne probe i probni rad, sa uslovima početka svake faze, planom uzorkovanja i merenja, kriterijumima prihvatanja, načinom obrade podataka i postupkom u slučaju neuspeha. Trajanje probnog rada mora biti dovoljno da se dokaže stabilnost rada pri različitim protocima i karakterističnim kombinacijama bunara. Probni rad mora obuhvatiti optimizaciju doziranja, kontaktnog vremena, rada filtera, ciklusa pranja, rezervoara, pumpne stanice i SCADA sistema. Projektant je dužan da obezbedi stručnu podršku i, kada je ugovoreno, projektantski nadzor probnog rada, vođenje i kontrolu dnevnika probnog rada i obuku osoblja Investitora I po potrebi Izvođača radova. Pre početka probnog rada predaje se privremeno uputstvo za rukovanje i održavanje. Nakon uspešnog završetka predaju se završni izveštaj probnog rada i konačno uputstvo za rukovanje i održavanje, usklađeno sa stvarno ugrađenom opremom i podešenim režimima. 19 Analiza troškova i održivosti Pored procene investicione vrednosti, Projektant mora izvršiti analizu troškova životnog ciklusa razmatranih tehnoloških rešenja. Analiza mora obuhvatiti investicione, pogonske, amortizacione i troškove održavanja, uzimajući u obzir projektovani kapacitet, očekivanu iskorišćenost postrojenja, vek trajanja objekata i opreme i neto količinu proizvedene vode. Pri poređenju rešenja potrebno je oceniti najmanje: pouzdanost i očekivani vek trajanja objekata i opreme; specifičnu potrošnju električne energije, hemikalija i vode za sopstvene potrebe; raspoloživost opreme, rezervnih delova, filterskih ispuna i hemikalija na tržištu; mogućnost lokalnog servisa i vreme potrebno za otklanjanje kvarova; potreban broj i stručnu osposobljenost izvršilaca; bezbednost nabavke, transporta, skladištenja, pripreme i doziranja hemikalija; jednostavnost upravljanja i održavanja; rizik od nastanka nusproizvoda oksidacije i hlorisanja; količinu i način tretmana i zbrinjavanja tehnoloških otpadnih voda i mulja; mogućnost etapnog i modularnog proširenja; zavisnost od pojedinačnog proizvođača, dobavljača, servisera ili vlasničkog softverskog rešenja. Za izabrano tehnološko rešenje Projektant mora izraditi cenovno iskazanu analizu godišnjih pogonskih, tekućih i amortizacionih troškova. Analiza mora sadržati jasno definisane granice obračuna, baznu godinu, period analize, primenjene jedinične cene i sve korišćene tehničke i ekonomske pretpostavke. Obračun mora obuhvatiti najmanje: amortizaciju građevinskih objekata, tehnološke, mašinske, elektroenergetske i upravljačke opreme, prema procenjenom korisnom veku trajanja; troškove električne energije, uključujući potrošnju i primenljive troškove angažovane i vršne snage; potrošnju i troškove soli, NaOCl, soli gvožđa i drugih predviđenih hemikalija; potrošnju, pranje, regeneraciju i periodičnu zamenu filterskih, adsorpcionih i drugih ispuna; troškove vode za pranje, ispiranje i druge sopstvene tehnološke potrebe; troškove potrebnog broja zaposlenih za upravljanje, kontrolu i održavanje postrojenja; troškove redovnog i preventivnog održavanja, servisa, rezervnih delova i potrošnog materijala; troškove laboratorijskih analiza, kalibracije i održavanja merne opreme; troškove tretmana, karakterizacije, transporta i zbrinjavanja tehnoloških otpadnih voda, mulja i drugih nastalih otpadnih materija; druge opravdane troškove neposredno povezane sa radom PPV-a. Rezultate treba prikazati najmanje kao: investicionu vrednost razmatranih rešenja; godišnje troškove po pojedinačnim kategorijama; ukupne godišnje pogonske i amortizacione troškove; specifičnu potrošnju električne energije izraženu u kWh/m³ neto tretirane vode; specifičnu potrošnju hemikalija i drugih potrošnih materijala po m³ vode; obračunski trošak pripreme vode izražen u RSD/m³ neto tretirane vode predate rezervoaru; ukupne diskontovane troškove životnog ciklusa za usvojeni period analize. Proračun treba izvršiti najmanje za prosečan, vršni i perspektivni režim rada, uz analizu osetljivosti na promenu iskorišćenosti kapaciteta, cena električne energije, hemikalija, filterskih ispuna i troškova rada. Granice obračuna troška pripreme vode moraju biti precizno definisane. Ako se analiza odnosi isključivo na novo PPV, obračun treba izvršiti od prijema sirove vode na ulazu u postrojenje do predaje neto količine tretirane vode rezervoaru. Ovako utvrđen iznos predstavlja obračunski trošak pripreme vode, a ne konačnu tarifu javnog vodosnabdevanja. Sve proračune i ekonomske modele potrebno je dostaviti Investitoru i Operateru u otvorenom i izmenjivom tabelarnom formatu, kako bi se mogli ažurirati u slučaju promene cena, pogonskih uslova ili iskorišćenosti kapaciteta. 20 Tehnička dokumentacija i prethodni radovi Projektant je dužan da prema klasifikaciji i nadležnosti objekta, lokacijskim uslovima i važećim propisima utvrdi konačan obim tehničke dokumentacije. Ponuda projektanta mora jasno obuhvatiti sve faze, delove projekata, elaborate, ispitivanja, postupke i prateće usluge potrebne za dobijanje dozvola, izvođenje, puštanje u rad i primopredaju funkcionalnog sistema. 20.1 Prethodni radovi i podloge obilazak lokacije, pregled raspoložive dokumentacije i detaljno snimanje postojećeg stanja; geodetsko snimanje i izradu odnosno dopunu katastarsko-topografskog plana; identifikaciju, snimanje i usaglašavanje postojećih nadzemnih i podzemnih instalacija; geotehnička istraživanja i geomehanički elaborat za nove objekte i opremu; konstrukcijska ispitivanja i ocenu stanja objekata i elemenata koji se zadržavaju, rekonstruišu ili uklanjaju; hidraulička merenja, analizu rada bunara, rezervoara, pumpne stanice i mreže i izradu odgovarajućeg modela; merenja električnog opterećenja i proveru raspoložive, ugovorene i rezervne snage; program i sprovođenje analiza kvaliteta vode i malolaboratorijskih tehnoloških ispitivanja, a prema potrebi pilot-ispitivanja; druga istraživanja i elaborate koje zahtevaju nadležni organi, imaoci javnih ovlašćenja ili rezultati prethodnih analiza. 20.2 Faze tehničke dokumentacije 1.idejno rešenje sa varijantama tehnološke koncepcije, kapacitivnom analizom, dispozicijom i prikazom integracije postojećih elemenata, za pribavljanje lokacijskih uslova; 2.idejni projekat, studiju opravdanosti i stručnu kontrolu odnosno reviziju, kada su propisani, zahtevani uslovima finansiranja ili ugovoreni; 3.projekat za građevinsku dozvolu za sve potrebne struke, sa saradnjom tokom tehničke kontrole i pripremom dokumentacije za ishodovanje građevinske dozvole; 4.projekat za izvođenje za sve potrebne struke, sa svim detaljima, proračunima, funkcionalnim opisima, specifikacijama, šemama upravljanja i uslovima izvođenja; 5.projekat